Египет будет повержен, как Ассирия
1В одиннадцатом году, в первый день третьего месяца (21 июня 587 г. до н. э.), было ко мне слово Вечного:
2– Смертный, скажи фараону, царю Египта, и его полчищам:
«Кто сравнится с тобой величием?
3Посмотри на Ассирию, этот ливанский кедр31:3 Ливанский кедр – эти огромные, долговечные деревья могут достигать 40 м в высоту и 4 м в толщину. Они часто символизировали величие, славу и мощь (см. 17:3-4, 22-24; 4 Цар. 14:7-10; Заб. 91:13; Ис. 2:12-13).
с ветвями красивыми,
с кроной тенистой.
Был он высоким –
в облака уходила его вершина.
4Питала его вода,
подземные источники растили;
текли их потоки
вокруг того места, где он рос,
ручьи посылая
ко всем деревьям лесным.
5И вырос он выше
всех деревьев в лесу;
ветви его разрослись,
и длинными были ветки
от обилия вод в побегах.
6Все птицы небесные
в ветвях его гнездились.
Все дикие звери
под ветвями его плодились.
Все великие народы
жили в его тени.
7Он красовался величием,
длиною ветвей,
так как корни его
спускались к обильным водам.
8Кедры из сада Аллаха
не могли с ним соперничать;
не равнялись с ним ветвями сосны,
или побегами – чинары:
ни одно из деревьев сада Аллаха
не могло сравниться с ним красой.
9Я сделал его прекрасным,
с ветками густыми,
на зависть эдемским деревьям,
которые в саду Аллаха».
10Поэтому так говорит Владыка Вечный:
– Так как он был высоким, вознося вершину к облакам, и возгордился высотой, 11Я отдал его в распоряжение властелина народов, который поступил с ним так, как заслуживало его беззаконие. Я отверг его. 12Чужеземцы, жесточайшие из народов, срубили его и оставили. Его ветви рухнули на горы и долины; его ветки упали сломанными в ущелья земли. Все народы земли вышли из-под его тени и оставили его. 13Все небесные птицы разместились на мёртвом стволе; все дикие звери расселились среди его веток. 14Всё это было для того, чтобы другие деревья у воды впредь не поднимались так высоко и не возносили вершину к облакам; чтобы другие деревья, которые пьют воду, не достигали такой высоты. Всем им суждена смерть, нижний мир, – вместе со смертными, с теми, кто спускается в пропасть.
15Так говорит Владыка Вечный:
– В день, когда он сошёл в мир мёртвых, Я затворил подземные источники ради него, Я обуздал их потоки, и бурные воды укротились. Ради него Я покрыл Ливан мраком, и поникли лесные деревья. 16Я заставил народы дрожать от звука его падения, когда Я поверг его в мир мёртвых с теми, кто спускается в пропасть. И утешились в нижнем мире деревья Эдема, благороднейшие и лучшие с Ливана, деревья, которые обильно поливались. 17Те, кто жил в его тени, его союзники среди народов, сошли в мир мёртвых вместе с ним, соединившись с павшими от меча.
18Какое из эдемских деревьев могло сравниться с тобой славой и величием? Но и тебя вслед за эдемскими деревьями сведут в нижний мир; ты будешь лежать среди необрезанных, рядом с теми, кто пал от меча.
Это о фараоне и его полчищах, – возвещает Владыка Вечный.
Фараон, поносни кедар
1У једанаестој години, трећег месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, реци фараону, египатском цару, и његовом мноштву:
’Коме ли си сличан по својој величини?
3Погледај Асирију!
Она је била као кедар на Ливану:
дивних грана, сеновите крошње.
Растом је био веома висок,
међу облаке врх му се винуо.
4Воде су му дале да порасте,
дубинске су га воде уздигле.
Око стабла су му текле реке,
потоке је своје одаслао
да напаја све пољско дрвеће.
5Стога је висином надвисио све пољско дрвеће,
многе су му гране израсле,
у дужину су му огранци отишли,
од обилних се вода разгранали.
6У његовим гранама
гнездиле су се све птице небеске,
испод његових грана
рађале се све пољске звери,
а у његовом хладу
седели сви велики народи.
7Диван је био у својој величини
и дужини својих грана,
јер му је корен био крај обилних вода.
8Кедрови у Божијем врту
нису могли да се мере с њим,
чемпреси нису били равни његовим гранама,
платани нису могли да се пореде с његовим гранама;
ниједно дрво у Божијем врту
није му било равно по лепоти.
9Подарио сам му лепоту –
многе гране –
па су му завидела
сва дрвета едемска у Божијем врту.
10Зато говори Господ Бог: зато што се уздигао својим растом, и дигао свој врх међу облаке, и понео се у срцу због своје висине, 11предаћу га у руке најсилнијем међу народима, да поступа с њим према његовој опакости. Зато сам га протерао. 12Посекли су га странци, најокрутнији међу народима, и оставили га. Све су му гране попадале по горама и по свим долинама, огранци му леже сломљени по свим клисурама земље. Сви су народи земаљски отишли из његовог хлада и напустили га. 13На његовом обореном стаблу гнезде се све птице небеске, а међу његовим гранама бораве све звери пољске. 14То је због тога да се ниједно дрво крај воде не поноси својом висином, и не диже свој врх међу облаке, и да ниједно наводњавано дрво својом висином не досегне до њих. Јер сви су они на смрт осуђени, бачени у најниже крајеве земље међу синове људске, с онима што силазе у раку.
15Говори Господ Бог: онога дана кад је кедар сишао у Свет мртвих31,15 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих., уприличих туговање; ради њега сам бездан покрио и реке његове зауставио, те стадоше силне воде. Због њега сам Ливан у жалост завио, због њега се све пољско дрвеће осушило. 16Од праска његовог пада сам потресао све народе када сам га сурвао у Свет мртвих, с онима што силазе у раку. Тада се све дрвеће едемско, најпробраније и најбоље на Ливану, све што воду прима, утешило у најдубљим деловима под земљом. 17У Свет мртвих сиђоше и они што су пали од мача, мишица његова, и они који су седели под његовим хладом.
18Ето коме си сличан по слави и величини! С едемским си дрвећем сурван у најниже крајеве под земљом. Стога ћеш лећи међу необрезане, међу оне који падоше од мача.
То је фараон и све његово мноштво – говори Господ Бог.’“
