Грехи Иерусалима
1Было ко мне слово Вечного:
2– Смертный, будешь ли судить его? Будешь ли судить этот кровавый город? Тогда укажи ему на все его омерзительные обычаи 3и скажи: Так говорит Владыка Вечный: «О город, который, навлекая кару, проливает посреди себя кровь и оскверняется, делая идолов, 4ты стал виновен из-за крови, которую пролил, и осквернился идолами, которых сделал; ты приблизил свой день, и предел твоих лет настал. За это Я сделаю тебя поруганием для народов и посмешищем для всех стран. 5Те, кто далеко, и те, кто близко, будут глумиться над тобой, о бесславный город, объятый смутой.
6Вожди Исраила, что у тебя, – каждый по мере своих сил – проливали чужую кровь. 7У тебя они с презрением обходились с отцами и матерями, у тебя притесняли чужеземцев, у тебя творили зло сиротам и вдовам. 8Ты пренебрегал Моими святынями и осквернял Мои субботы. 9У тебя клеветники проливали чужую кровь; у тебя находились те, кто ел в горных капищах, и посреди тебя совершались непристойности. 10У тебя находились те, кто осквернял отцовское ложе; у тебя – те, кто принуждал женщину к совокуплению во время месячных, когда она ритуально нечиста. 11У тебя один совершал гнусное, спал с женой другого, второй бесстыдно осквернял сноху, а третий насиловал свою сестру по отцу. 12У тебя брали взятки, чтобы лить чужую кровь; ты занимался ростовщичеством, брал проценты и вымогательством наживался на ближнем. Ты оставил Меня, – возвещает Владыка Вечный.
13Гляди, Я всплесну руками о твоей неправедной наживе, которую ты приобрёл, и о крови, которую ты пролил посреди себя. 14Останешься ли ты храбрым и останутся ли сильными твои руки в те дни, когда Я буду наказывать тебя? Я, Вечный, сказал это и сделаю. 15Я рассею тебя между народами и раскидаю по странам; Я искореню в тебе твою нечистоту. 16Ты будешь осквернён в глазах других народов. Тогда ты узнаешь, что Я – Вечный».
17И было ко мне слово Вечного:
18– Смертный, исраильтяне стали у Меня бесполезной окалиной; все они – как медь, олово, железо и свинец, которые остаются в плавильном горне как изгарь серебра.
19Поэтому так говорит Владыка Вечный:
– Так как вы стали окалиной, Я соберу вас в Иерусалиме. 20Как собирают в плавильный горн серебро, медь, железо, свинец и олово, чтобы, раздув огонь, расплавить их, так и Я соберу вас в гневе и ярости, оставлю в городе и расплавлю. 21Я соберу вас, дохну на вас Моим огненным гневом, и вы расплавитесь в нём. 22Как серебро расплавляется в плавильном горне, так и вы расплавитесь в нём. Тогда вы узнаете, что Я, Вечный, излил на вас Свою ярость.
23Вновь было ко мне слово Вечного:
24– Смертный, скажи земле: «Ты – земля, неочищенная и неорошённая в день гнева». 25Её вожди подобны22:25 Или: «Заговор твоих пророков подобен». ревущему льву, что терзает добычу; они пожирают людей, отнимают сокровища и драгоценности и многих на ней делают вдовами. 26Её священнослужители преступают Мой Закон и оскверняют Мои святыни; они не делают различия между священным и несвященным; они учат, что нет разницы между нечистым и чистым; они закрывают глаза на соблюдение Моих суббот, так что Я оскверняюсь среди них. 27Её вельможи подобны волкам, терзающим добычу; они проливают кровь и убивают людей, чтобы приобрести неправедную поживу. 28Её пророки закрашивают для них такие дела белилами пустых видений и лживых прорицаний. Они говорят: «Так говорит Владыка Вечный», когда Вечный не говорил. 29Народ страны предан вымогательству и грабежу; они притесняют бедняков и нищих и угнетают чужеземцев, отказывая им в правосудии.
30Я искал среди них человека, который починил бы стену и встал бы предо Мною в бреши заступиться за страну, чтобы Мне её не погубить, но не нашёл. 31И вот Я изолью на них Мою ярость и истреблю их пламенем Моего негодования, обрушив им на головы то, что они натворили, – возвещает Владыка Вечный.
Греси Јерусалима
1Дође ми реч Господња:
2„А ти, сине човечији, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити том граду што пролива крв? Затим му обзнани све његове гадости. 3Реци: ’Говори Господ Бог: ево, ближи се час граду у коме се пролива крв, и који прави идоле да се њима оскрнављује. 4Навукао си на себе кривицу зато што си проливао крв, и зато што си се оскрнавио идолима које си направио. Скратио си себи дане, и дошао је крај твојим годинама. Зато ћу учинити да те народи презиру и да ти се све земље ругају. 5Ругаће ти се и они који су близу и који су далеко, граде осрамоћеног имена, који си пун нереда.
6Гле, израиљски кнезови у теби, сваки од њих, користе своју власт да проливају крв. 7У теби понижавају очеве и мајке, у теби злостављају странце, и тлаче сирочад и удовице. 8Ти презиреш моје светиње и скрнавиш моје суботе. 9У теби су клеветници који гледају да пролију крв, у теби једу на горама и чине што је срамота. 10У теби деца откривају очеву голотињу, у теби обешчашћују жене док су обредно нечисте. 11Један чини гадост са женом свога ближњег, други срамотно скрнави своју снаху, а трећи опет обешчашћује своју сестру, ћерку свога оца. 12У теби примају мито да проливају крв, позајмљујеш ради користи и с каматом, и непоштено зарађујеш на своме ближњем изнуђујући од њега, а мене си заборавио – говори Господ Бог.’
13Ево, ударићу дланом о длан због непоштеног добитка који си стекао, и крвопролића које се чини у теби. 14Хоће ли ти срце остати мирно и хоће ли остати снаге у твојим рукама у дан када будем поступао с тобом? То сам ја, Господ, рекао и то ћу учинити. 15Јер, расејаћу те међу народе и расути те по земљама, и докрајчићу твоју нечистоту. 16А кад оскрнавиш себе у очима народа, знаћеш да сам ја Господ Бог.“
17Дође ми реч Господња: 18„Сине човечији, дом Израиљев ми је постао шљака; сви су бронза, калај, гвожђе и олово у пећи, а постали су шљака од сребра. 19Стога говори Господ Бог: ’Зато што сте сви постали шљака, ево, скупићу вас усред Јерусалима. 20И као што се скупља бронза, гвожђе, олово и калај у пећи, па се око тога распири огањ да се истопи, тако ћу вас скупити у свом гневу и јарости, положити вас и растопити. 21А кад вас скупим, дунућу на вас огањ мога гнева и растопити вас у њему. 22Као што се сребро топи у пећи, тако ћете и ви бити растопљени у њему. Тада ћете знати да сам то ја, Господ, излио свој гнев на вас.’“
23Дође ми реч Господња: 24„Сине човечији, реци јој: ’Ти си земља која није очишћена, на коју још није пала киша у дан гнева.’ 25Удружили су се њени пророци у њој као лавови што ричу и раздиру плен. Они прождиру душе, узимају благо и драгоцености, и умножавају удовице усред ње. 26Свештеници њени крше мој Закон и скрнаве моје светиње; не праве разлику између светог и несветог, и не поучавају да се прави разлика између нечистог и чистог. Они затварају очи кад се крше моје суботе, те сам и ја без части међу њима. 27Кнезови су њени у њој као вуци који раздиру плен; проливају крв и упропашћују душе ради непоштеног добитка. 28Пророци њени крече у бело; замазују им очи доносећи празна виђења и проричући им лаж. Они говоре: говори Господ Бог, а Господ није говорио. 29Народ земље одао се насилништву и пљачки; тлаче сиромаха и убогога и бесправно злостављају странца.
30Тражио сам међу њима човека који ће поправити зид и стати у процеп преда мном ради земље, да је не бих уништио. И нисам га нашао. 31Зато ћу излити на њих свој гнев, истребићу их огњем своје јарости, и свалићу им на главу њихова дела – говори Господ Бог.“
