1Паул посмотрел на членов Высшего Совета и сказал:
– Братья, вплоть до сегодняшнего дня я жил с чистой совестью перед Аллахом.
2Тут верховный священнослужитель Анания23:2 Анания был верховным священнослужителем с 47 по 59 гг. приказал стоявшим рядом с Паулом ударить его по губам. 3Паул тогда сказал:
– Аллах ударит тебя, стена ты подбелённая! Ты сидишь здесь, чтобы судить меня по Закону, а сам нарушаешь Закон, приказывая бить меня!
4Те, кто стоял рядом с Паулом, сказали ему:
– Как ты смеешь оскорблять верховного священнослужителя Аллаха?!
5Паул ответил:
– Братья, извините, я не знал, что он верховный священнослужитель, ведь Писание говорит: «Не говори плохо о вожде твоего народа»23:5 Исх. 22:28..
6Паул знал, что одни из них были саддукеями, а другие – блюстителями Закона, поэтому он громко сказал членам Высшего Совета:
– Братья, я блюститель Закона, сын блюстителя Закона, и меня судят за надежду на воскресение мёртвых.
7Когда он это сказал, между блюстителями Закона и саддукеями разгорелся спор, и собрание разделилось, 8потому что саддукеи говорят, что нет ни воскресения, ни ангелов, ни духов. Блюстители же Закона во всё это верят. 9Поднялся громкий шум, некоторые учители Таурата из блюстителей Закона встали и решительно заявили:
– Мы не находим в этом человеке ничего плохого. Что, если с ним действительно говорил дух или ангел?
10Спор разгорелся настолько, что командир римского полка, опасаясь, как бы Паула не разорвали на части, приказал солдатам забрать его от них силой и увести в казарму.
11Следующей ночью перед Паулом предстал Повелитель Иса и сказал:
– Не бойся! Как ты свидетельствовал обо Мне в Иерусалиме, так будешь свидетельствовать и в Риме.
Заговор против Паула
12Наутро некоторые иудеи собрались и поклялись ничего не есть и не пить до тех пор, пока не убьют Паула. 13В заговоре участвовало более сорока человек. 14Они пошли к главным священнослужителям и старейшинам и сказали:
– Мы поклялись ничего не есть, пока не убьём Паула. 15Итак, вы и Высший Совет попросите командира римского полка привести его к вам якобы для того, чтобы поближе познакомиться с его делом. А мы будем наготове и убьём его ещё до того, как он дойдёт до этого места.
16Об этом заговоре узнал племянник Паула, сын его сестры. Он пошёл в казарму и рассказал об этом Паулу. 17Тогда Паул подозвал одного из римских офицеров и сказал ему:
– Отведите этого юношу к командиру, у него есть что-то важное сказать ему.
18Офицер отвёл юношу к командиру и доложил:
– Заключённый Паул позвал меня и попросил привести этого юношу к тебе. Он хочет сообщить тебе что-то важное.
19Командир взял юношу за руку, отвёл его в сторону и спросил:
– Что ты хочешь мне сообщить?
20Юноша сказал:
– Иудеи решили просить тебя привести завтра Паула в Высший Совет якобы для того, чтобы подробнее узнать о нём. 21Но ты этому не верь, потому что в засаде его поджидают более сорока человек. Они поклялись не есть и не пить, пока не убьют его. Они стоят наготове и только ждут твоего согласия исполнить их просьбу.
22Командир полка отпустил юношу, дав ему наказ:
– Никому не говори о том, что ты только что мне рассказал.
Паул отправлен в Кесарию
23Затем командир вызвал двух офицеров и приказал им:
– Подготовьте двести солдат, семьдесят всадников и двести копьеносцев для выхода в Кесарию в девять часов вечера. 24Приготовьте Паулу лошадей и смотрите, чтобы Паул был в безопасности доставлен к наместнику Феликсу.
25И он написал такое письмо:
26«От Клавдия Лисия.
Достопочтеннейшему Феликсу, наместнику Рима.
Приветствую тебя.
27Этот человек был схвачен иудеями, и они собирались уже убить его, но я подоспел с воинами и спас его, так как узнал, что он римский гражданин. 28Желая узнать, в чём они его обвиняют, я привёл его в их Высший Совет. 29Я понял, что обвинение связано со спорными вопросами их Закона и что он не виновен ни в чём, заслуживающем смерти или заключения в темницу. 30Мне также стало известно, что против него составлен заговор, и я сразу же отослал его к тебе, велев обвинителям представить тебе обвинения против него».
31Солдаты, выполняя приказ, взяли Паула и повели его ночью в Антипатриду. 32На следующий день они отправили его со всадниками дальше, а сами возвратились в казарму. 33Когда всадники прибыли в Кесарию, они отдали наместнику письмо и передали ему Паула. 34Наместник прочитал письмо и спросил Паула, из какой он провинции. Узнав, что Паул из Киликии, 35он сказал:
– Я выслушаю тебя, когда сюда придут твои обвинители, – и приказал содержать Паула под стражей во дворце Ирода23:35 В построенном Иродом Великим (37–4 гг. до н. э.) дворце имелось темничное помещение..
Павле пред јудејским Већем
1Павле упре поглед на Велико веће и рече: „Браћо, ја сам све до овог дана живео пред Богом с потпуно чистом савешћу.“ 2Тада је Првосвештеник Ананија наредио онима који су стајали поред Павла да га ударе по устима. 3Павле му је одговорио: „Бог ће тебе ударити, зиде у бело окречени! Седиш ту и судиш ми по Закону, а исти тај Закон кршиш тиме што наређујеш да ме ударају!“
4„Зар вређаш Божијег Првосвештеника?“ – укорили су га Јевреји који су стајали до њега.
5„Браћо, нисам знао – рече Павле – да је Првосвештеник. Наиме, у Писму је написано: ’Не говори лоше о главару свога народа.’“
6Знајући да један део присутних припада фарисејима, а други садукејима, Павле узвикну у Великом већу: „Браћо, ја сам фарисеј, фарисејски син, а суди ми се зато што се надам васкрсењу мртвих!“ 7Кад је то рекао, дошло је до расправе између фарисеја и садукеја, тако да се збор поделио. 8Наиме, садукеји говоре да нема васкрсења, нити да има анђела ни духова, док фарисеји верују у све то.
9Вика је постајала све већа. Неки од зналаца Светог писма из фарисејске странке жестоко се успротивише. Говорили су: „Нисмо нашли никакво зло на овом човеку! Шта ако му је говорио дух или анђео?“ 10Свађа је постала толико жестока, да се заповедник уплашио да не растргну Павла. Зато је наредио војницима да га отму од њих и одведу у касарну.
11Идуће ноћи је Господ стао пред Павла и рекао му: „Храбро! Јер како си сведочио за мене у Јерусалиму, тако треба да посведочиш и у Риму.“
Завера против Павла
12Следећег јутра су Јевреји сковали заверу против Павла, заклевши се да неће ни јести ни пити док га не убију. 13Оних који су сковали заверу, било је више од четрдесет. 14Ови су отишли к водећим свештеницима и старешинама, и рекли им: „Заклели смо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. 15Зато ви сад са Великим већем поднесите захтев заповеднику да вам га доведе како бисте, тобоже, тачније испитали његов случај. Ми смо спремни да га убијемо пре но што он дође.“
16Међутим, Павлов нећак је дочуо за заседу, па је отишао у касарну и обавестио Павла о томе. 17Павле је позвао једног капетана и рекао му: „Поведи овог младића заповеднику, јер има да му јави нешто.“ 18Официр је повео младића, довео га заповеднику и рекао: „Затвореник по имену Павле ме је позвао и замолио да овог младића доведем к теби, јер има нешто да ти каже.“
19Заповедник га је узео под руку, одвео у страну и упитао: „Шта то имаш да ми јавиш?“
20Он му рече: „Јевреји су се договорили да затраже од тебе да сутра доведеш Павла у Велико веће, да би, тобоже, подробније испитали његов случај. 21Не дај да те наговоре, јер га више од четрдесет људи чека у заседи. Они су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. Сада су спремни и само чекају твој пристанак.“
22Тада заповедник отпусти младића и заповеди му: „Никоме не говори да си ми ово јавио.“
Павла спроводе у Кесарију
23Затим је позвао два капетана и рекао им: „Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине стрелаца, да вечерас у девет сати23,23 На грчком Трећи ноћни час. пођу на пут до Кесарије. 24За Павла нека се опреме коњи за јахање, како би га безбедно довели намеснику Феликсу.“ 25Заповедник је затим написао писмо следећег садржаја:
26Клаудије Лисија поздравља уваженог намесника Феликса.
27Јевреји су ухватили овог човека и хтели да га убију. Но, када сам дознао да је римски грађанин, дошао сам с војском и извукао га из њихових руку. 28Пошто сам хтео да сазнам због какве кривице га оптужују, довео сам га пред њихово Велико веће. 29Утврдио сам, међутим, да га они оптужују због спорних питања која се тичу њиховог закона, те да нема никакве кривице која заслужује смртну казну или тамницу. 30Будући да ми је дојављено да се спрема завера против њега, одмах сам га послао к теби. Његовим тужитељима сам рекао да пред тобом изнесу своје тужбе против њега.
31Војници су поступили према оном што им је било наређено; узели су Павла и ноћу га одвели у Антипатриду. 32Сутрадан су препустили коњици да продужи са њим, а они су се вратили у касарну. 33Кад су стигли у Кесарију, уручили су писмо намеснику и извели Павла пред њега. 34Пошто је прочитао писмо, намесник је упитао Павла одакле је. Кад је сазнао да је из Киликије, 35рекао је: „Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи.“ Онда је наредио да Павле буде под стражом на Иродовом двору.
