1Я, Навуходоносор, был дома, у себя во дворце, в покое и изобилии. 2Но мне приснился сон, который испугал меня; образы и видения, что пришли ко мне, когда я лежал в своей постели, устрашили меня. 3И я повелел привести ко мне всех мудрецов Вавилона, чтобы они истолковали мне этот сон. 4Когда чародеи, волшебники, астрологи и колдуны пришли, я рассказал им свой сон, но они не смогли мне его истолковать. 5Наконец, ко мне пришёл Даниял, и я рассказал сон ему. (Его зовут Валтасисар, в честь моего бога, и дух святых богов4:5 Или: «святой, божественный дух»; также в ст. 6 и 15. пребывает в нём.)
6Я сказал:
– Валтасисар, глава чародеев, я знаю, что в тебе пребывает дух святых богов, и нет такой тайны, разгадка которой тебя бы затруднила. Выслушай мой сон; истолкуй его мне. 7Вот что мне приснилось, когда я лежал в своей постели: я посмотрел и увидел дерево огромной высоты, стоявшее посреди земли. 8Дерево выросло большим и сильным, вершиной оно касалось небес; его было видно до самых краёв земли. 9Листья его были прекрасны, плоды – изобильны, и на нём была пища для всех. Под ним находили пристанище полевые звери, а небесные птицы жили на его ветвях; от него кормилось всякое живое существо.
10В моём сне, когда я лежал в постели, я видел, как ангел, святой страж, сошёл с небес. 11Он громко воскликнул: «Срубите дерево и отсеките его ветви; оборвите его листья и разбросайте плоды. Пусть звери удалятся из-под него и птицы улетят с его ветвей. 12Но пень с корнями, скованный железом и бронзой, пусть останется в земле среди полевой травы. Пусть орошает его небесная роса, пусть он живёт со зверями среди земных растений. 13Пусть отойдёт от него человеческий разум и дастся ему разум звериный, пока не пройдёт семь лет4:13 Букв.: «семь времён»; также в ст. 20, 22 и 29.. 14Решение возвещено по приговору стражей, постановление дано по воле ангелов, чтобы познали живущие, что Высочайший властвует над царствами смертных, отдаёт их тому, кому пожелает, и ставит над ними даже последних между людьми».
15Таков сон, который приснился мне, царю Навуходоносору. Итак, Валтасисар, скажи мне его толкование, потому что никто из мудрецов моего царства не может мне его истолковать. Но ты можешь, потому что в тебе пребывает дух святых богов.
Даниял толкует сон
16Тогда Даниял (называемый также Валтасисаром) пришёл на время в крайнее замешательство и устрашился собственных мыслей.
И царь сказал:
– Валтасисар, пусть ни сон, ни его значение не пугают тебя.
Валтасисар ответил:
– Мой господин, твоим бы врагам этот сон, и твоим бы неприятелям его значение! 17Дерево, которое в твоём видении выросло большим и сильным, касалось вершиной небес и было видно всей земле, 18с прекрасными листьями и изобильными плодами, всех кормящее, дающее пристанище полевым зверям и гнездовья в своих ветвях небесным птицам, – 19это ты, о царь! Ты стал великим и сильным; твоё величие возросло и достигло небес, а владычество твоё простирается до краёв земли.
20Ты, царь, видел святого стража, спускающегося с небес и говорящего: «Срубите дерево и погубите его, но оставьте пень, сковав его железом и бронзой, среди полевой травы, и корни его пусть останутся в земле. Пусть его орошает небесная роса; пусть он живёт как дикие звери, пока не пройдёт семь лет».
21Вот толкование, о царь, и вот решение Высочайшего против господина моего царя: 22тебя прогонят от людей, и ты будешь жить с дикими зверями. Ты будешь есть траву, подобно волу, и тебя будет омывать небесная роса. Семь лет пройдёт, прежде чем ты признаешь, что Высочайший властвует над царствами смертных и отдаёт их, кому пожелает.
23Повеление оставить пень с корнями означает, что твоё царство будет возвращено тебе, когда ты признаешь, что Небеса правят всем. 24Поэтому пусть будет тебе угодно, о царь, принять мой совет: загладь свои грехи, творя правду, и свои беззакония – милосердием к притеснённым. Может быть, тогда твоё благоденствие и продолжится.
Исполнение сна
25Всё это и произошло с царём Навуходоносором. 26Двенадцать месяцев спустя, когда царь гулял по крыше4:26 Во времена Данияла крыши домов строились плоскими и использовались для различных целей. царского дворца в Вавилоне, 27он сказал:
– Разве не я воздвиг этот великий Вавилон, царскую столицу, своей могучей силой и во славу своего величия?
28Эти слова ещё были у него на устах, когда с небес раздался голос:
– Вот что определяется о тебе, царь Навуходоносор: твоя царская власть отнята у тебя. 29Тебя прогонят от людей, и ты будешь жить с дикими зверями и есть траву, подобно волу. Семь лет пройдёт, прежде чем ты признаешь, что Высочайший властвует над царствами людскими и отдаёт их, кому пожелает.
30И тотчас же сказанное о Навуходоносоре исполнилось. Его прогнали от людей, и он ел траву, подобно волу4:30 Навуходоносор страдал боантропией (формой ликантропии) – душевной болезнью, при которой человек воображает себя волом.. Его тело омывалось небесной росой до тех пор, пока его волосы не выросли длинными, как перья орла, а ногти не стали точно птичьи когти.
31В конце этого времени я, Навуходоносор, поднял взор к небу, и мой разум вернулся ко мне. Тогда я благословил Высочайшего; я восхвалил и восславил Его, живущего вечно.
Владычество Его – вечное;
царство Его – из поколения в поколение.
32Все обитатели земли
бессильны пред Ним.
Он поступает как хочет
с небесными силами
и обитателями земли.
Никто не властен удержать Его руку
или сказать Ему: «Что Ты сделал?»
33В то же время, когда вернулся ко мне мой разум, ко мне вернулись и царская слава, и честь, и величие. Мои советники и мои приближённые возвратились ко мне, вновь сделали меня царём, и я стал ещё более велик, чем прежде. 34Теперь я, Навуходоносор, хвалю, превозношу и славлю Царя небес, потому что всё, что Он делает, есть истина, и все Его пути праведны. А тех, кто ходит в гордыне, Он властен смирить.
Други Навуходоносоров сан
1Цар Навуходоносор свим народима, племенима и језицима, који живе по свој земљи:
Нека се умножи ваше благостање!
2Чини ми задовољство да вам кажем о знацима и чудима, које је Бог Свевишњи учинио за мене.
3Како ли су велики његови знаци!
Како ли су силна његова чуда!
Царство његово вечно је царство,
а власт његова траје од нараштаја до нараштаја.
4Ја, Навуходоносор, живео сам спокојно у свом дому, цветајући у свом двору. 5А онда сам уснио сан који ме је преплашио. Док сам био на својој постељи, главом су ми пролазиле слике и виђења која су ме узнемирила. 6Зато сам издао заповест да се доведу сви вавилонски мудраци и да ми саопште тумачење сна. 7Када су дошли чаробњаци, гатари, Халдејци и звездознанци, испричао сам им свој сан, али нису могли да кажу његово тумачење. 8На крају је пред мене дошао Данило, у коме су духови светих богова. (Њему је име и Валтазар, према имену мога бога.) Тада сам му испричао свој сан, говорећи:
9„Валтазаре, главару чаробњака, знам да су у теби духови светих богова, и да ти ниједна тајна не задаје муку. Ево виђења које сам имао, а ти ми реци шта је његово значење. 10У виђењима која су ми на постељи пролазила главом, видео сам једно дрво насред земље; било је веома високо. 11Дрво је порасло и постало моћно. Висином је допирало до неба, тако да се видело са свих крајева земље. 12Лишће му је било предивно, а род обилан. На њему је било хране за све. Под њим су пољске звери налазиле хлад, а на његовим гранама су живеле птице небеске; сва су се створења хранила од њега.
13Док сам гледао виђења која су ми на постељи пролазила главом, гле, с неба сиђе свети стражар. 14Он снажно повика и рече овако: ’Посеците дрво, окрешите му гране, покидајте му лишће и побацајте му род; нека се разбеже звери испод њега и птице са његових грана. 15Ипак, оставите му у земљи пањ с кореном, окован обручем од гвожђа и бронзе, у пољској трави.
Нека га кваси роса небеска и нека са зверима дели траву земаљску. 16Нека му се људско срце промени у срце животињско, и нека седам времена4,16 Или: седам година, као у ст. 23, 25, 32. пређу преко њега.
17То је пресуда коју су стражари одредили, заповест коју су изрекли свети, да би сви живи знали да Свевишњи влада над људским царством. Он га даје коме хоће, и поставља над њим најнижег од људи.’
18То је сан који сам сањао ја, цар Навуходоносор, а ти ми га, Валтазаре, растумачи, пошто ниједан од мудраца у мом царству није могао да ми обзнани његово тумачење. Ипак, ти то можеш, јер је дух светих богова у теби.“
Данило тумачи сан
19На то се Данило, који се још зове и „Валтазар“, на тренутак смео; мисли су га узнемириле. Цар му рече: „Валтазаре, не дај да те узнемири сан и његово значење.“
Валтазар одговори: „Господару мој, нека тај сан буде за твоје мрзитеље, и његово значење за твоје непријатеље! 20Ти си видео дрво које је толико порасло и постало силно, да је висином досегло до неба, па га је цела земља могла видети. 21Лишће му је било предивно, а урод обилан, те је било хране за све. Под њим су пољске звери налазиле хлад, а птице небеске живеле у његовим гранама. 22Ти си, царе, то дрво, јер си постао велики и силан! Величина ти је порасла и досегла до неба, а твоја владавина до краја земље.
23Цар је видео и светог стражара, који је сишао са неба и рекао: ’Посеците дрво и уништите га, али му оставите у земљи пањ с кореном, окованог обручем од гвожђа и бронзе, у пољској трави. Нека га кваси роса небеска и нека са зверима дели траву земаљску, док преко њега не прође седам времена.’
24Ово је тумачење, о, царе: то је одлука Свевишњега, која ће се извршити на мом господару, цару. 25Прогнаће те из људског друштва, и боравиште ће ти бити међу пољским зверињем. Хранићеш се травом као говеда, квасиће те роса небеска, и седам ће времена прећи преко тебе, док не спознаш да Свевишњи влада над људским царством, и да га даје коме хоће. 26А то што су заповедили да се остави пањ с корењем, значи да ће ти се царство вратити кад спознаш да Небеса владају. 27Зато, о, царе, нека ти мој савет буде угодан: реши се својих греха чинећи правду, и својих безакоња милошћу према сиромасима, да би се продужило твоје благостање.“
Испуњење сна
28Све се то догодило Навуходоносору. 29Након дванаест месеци, док је шетао по крову царског двора у Вавилону, 30цар рече: „Није ли ово велики Вавилон, који сам подигао својом силном моћи себи за царску престоницу, на славу свога величанства?“
31Речи су још биле на царевим уснама кад је сишао глас с неба, говорећи: „Одлучено је за тебе, царе Навуходоносоре: одузима ти се царство. 32Прогнаће те из људског друштва, и боравиште ће ти бити међу пољским зверињем. Хранићеш се травом као говеда, и седам ће времена прећи преко тебе, док не увидиш да Свевишњи влада над људским царством, и да га даје коме хоће.“
33Одлука је одмах спроведена. Навуходоносор је био прогнан из људског друштва, јео је траву, квасила га је роса небеска, коса му је нарасла као орловско перје, а нокти као птичје канџе.
34Када се то време навршило, ја, Навуходоносор, подигао сам своје очи према небу и разум ми се вратио. Тада сам благословио Свевишњег, славећи и величајући онога који живи заувек.
Јер његова је владавина вечна владавина,
а његово царство траје од нараштаја до нараштаја.
35Сви становници земље
ништа не представљају;
он чини шта хоће
с небеском војском
и са становницима земље.
Ништа не може да заустави његову руку,
или да му каже: „Шта то радиш?“
36Истог часа ми се вратио разум, а уз моју царску част вратила ми се и слава и сјај. Тада су ме потражили моји саветници и великаши, па ми је било враћено царство. Уз то сам постао још моћнији. 37Сада ја, Навуходоносор, славим и узвисујем небеског цара, чија су сва дела истина, а путеви правда; он је онај који може да понизи оне који ходе охоло.
