Скитания в пустыне
1Затем мы повернули назад и отправились в пустыню в сторону Тростникового моря, как указал мне Вечный. Долго мы кружили вокруг нагорий Сеира.
2Затем Вечный сказал мне: 3«Довольно вам кружить вокруг этих нагорий, теперь поверните к северу. 4Дай народу такое повеление: „Сейчас вы будете проходить через землю ваших братьев, потомков Есава, которые живут в Сеире. Они испугаются вас, но будьте очень осторожны. 5Не побуждайте их к войне, потому что Я не дам вам ни пяди их земли. Я дал Есаву нагорья Сеира в собственность. 6Вы должны заплатить им серебром за пищу, которую будете есть, и за воду, которую будете пить. 7Вечный, ваш Бог, благословил вас во всяком деле ваших рук. Он охранял вас в путешествии через эту огромную пустыню. Эти сорок лет Вечный, ваш Бог, был с вами, и вы ни в чём не нуждались“».
8Так мы прошли мимо наших братьев, потомков Есава, которые живут в Сеире. Мы повернули с дороги Иорданской долины, которая поднимается от Елата и Эцион-Гевера, и путешествовали по дороге пустыни Моава.
9Вечный сказал мне: «Не тревожь моавитян и не побуждай их к войне, потому что Я не дам тебе их земли. Я дал Ар2:9 Ар – моавитский город, представляющий здесь всю страну Моав (см. ст. 18). во владение потомкам Лута».
10(Прежде там жили емиты – сильный и многочисленный народ, высокие, как анакиты. 11Подобно анакитам, они считались рефаитами, но моавитяне называли их емитами. 12А в Сеире прежде жили хорреи, но потомки Есава прогнали их. Они истребили хорреев и поселились на их земле – сделали так же, как сделал Исраил в земле, которую Вечный отдал ему во владение.)
13Вечный сказал: «Теперь встаньте и пересеките долину Заред». И мы пересекли долину.
14Тридцать восемь лет прошло с тех пор, как мы покинули Кадеш-Барни, до того времени, как мы пересекли долину Заред. К тому времени в лагере уже не осталось никого из прежнего поколения воинов, как и клялся им Вечный. 15Рука Вечного была против них, пока Он полностью не искоренил их из лагеря.
16И вот когда последний из этих воинов умер, 17Вечный сказал мне: 18«Пройди сегодня мимо земли Моава, то есть мимо Ара. 19Когда ты приблизишься к аммонитянам, не тревожь их и не побуждай к войне, потому что от земли, принадлежащей аммонитянам, Я не дам тебе во владение ничего. Я дал её во владение потомкам Лута».
20(Она также считалась землёй рефаитов, которые прежде жили там, но аммонитяне называли их замзумитами. 21Они были сильным и многочисленным народом, высоким, как анакиты. Вечный истребил их перед аммонитянами, которые прогнали их и поселились на их земле. 22Вечный сделал то же самое для потомков Есава, которые жили в Сеире, когда истребил перед ними хорреев. Они прогнали их и поселились на их месте, где живут и сейчас. 23А что до аввитов, которые жили в селениях до самой Газы, то кафтореи, вышедшие с Крита2:23 Букв.: «Кафтора»., истребили их и поселились на их месте.)
Победа над царём Сигоном
(Чис. 21:21-30)
24Вечный сказал: «Отправляйтесь в путь и перейдите реку Арнон. Смотри, Исраил, Я отдал в твои руки аморрея Сигона, царя Хешбона, и его страну. Приступай к захвату и начинай воевать с ним. 25С этого самого дня Я стану распространять ужас и страх перед тобой на все народы под небом. Они услышат вести о тебе и испугаются и затрепещут от страха».
26Из пустыни Кедемот я послал вестников к Сигону, царю Хешбона, чтобы предложить мир, и сказал: 27«Позволь нам пройти через твою страну. Мы будем держаться главной дороги – не свернём ни вправо, ни влево. 28Продай нам за серебро пищу, чтобы есть, и воду, чтобы пить. Позволь нам только пройти, 29как позволили потомки Есава, которые живут в Сеире, и моавитяне, которые живут в Аре, – пока мы не перейдём через Иордан в землю, которую Вечный, наш Бог, отдаёт нам». 30Но Сигон, царь Хешбона, не позволил нам пройти. Ведь Вечный, ваш Бог, сделал его сердце упрямым, а дух упорным, чтобы отдать его в ваши руки, как и произошло.
31Вечный сказал мне: «Смотри, Я отдаю Сигона и его страну тебе. Теперь захвати его землю и завладей ею».
32Когда Сигон выступил нам навстречу со всем своим войском к Иахацу, 33Вечный, наш Бог, отдал его нам в руки, и мы поразили его вместе с его сыновьями и всем войском. 34В то время мы взяли все его города и полностью истребили народ – мужчин, женщин и детей. Мы не оставили в живых никого. 35Но скот и добычу из захваченных городов мы взяли себе. 36От города Ароера на берегу реки Арнон и от города, что в долине, до самого Галаада не было города, который оказался бы неприступным для нас. Вечный, наш Бог, отдал нам всё. 37Но по повелению Вечного, нашего Бога, мы не посягнули ни на землю аммонитян, ни на землю вдоль реки Иаббок, ни на ту, что вокруг городов в горах.
Лутање у пустињи
1Окренули смо се и запутили у пустињу према Црвеном мору како нам је рекао Господ. Дуго времена смо се вртели око горе Сир.
2Тада ми је Господ рекао: 3’Доста сте се вртели око ове горе. Окрените се према северу! 4Заповеди народу: „Сада пролазите кроз подручје ваше браће, Исавових потомака, који живе у Сиру. Они вас се боје, али се ви добро чувајте! 5Не упуштајте се у сукоб са њима, јер вам нећу дати ни стопу од њихове земље. Наиме, Сир сам дао Исаву у посед. 6Храну од њих купујте за новац, да имате шта да једете, а такође и воду плаћајте новцем.“’
7Јер, Господ, Бог твој, који те је благословио у свим твојим подухватима, зна да пролазиш кроз ову велику пустињу. Господ, Бог твој, ових је четрдесет година био с тобом, те ти ништа није недостајало.
8Тако смо заобишли своју браћу, потомке Исавове, који живе у Сиру, путем што води у Араву, Елат и Есион-Гевер, па смо скренули на пут што води у моавску пустињу.
9Господ ми рече: ’Не нападај Моавце, нити ступај у рат с њима, јер ти нећу дати у посед њихову земљу: Лотовим потомцима сам дао Ар у посед.’ 10(Тамо су некада живели Емијци. Био је то народ велики и бројан; високи као Енаковци. 11Њих, као и Енаковце, такође сврставају у Рефаимце, иако их Моавци зову Емијцима. 12У Сиру су некада живели Хоријци. Исавови потомци су присвојили њихову земљу, истребили их и населили се на њихово место. То исто је учинио Израиљ у земљи коју му је Господ дао у посед.)
13’А сад устаните и пређите преко потока Зареда.’ Тако смо прешли преко потока Зареда.
14Путовали смо тридесет осам година од Кадис-Варније до преласка потока Зареда, све док није помро читав тај нараштај људи у табору способних за ратовање, као што им се Господ заклео. 15Шта више, Господња рука се окренула против њих да их смете усред табора, док сви нису били истребљени.
16А када су помрли у народу сви људи способни за ратовање, 17Господ ми рече: 18’Данас прелазиш преко моавског подручја код Ара. 19Кад се приближиш Амонцима, не нападај их, нити се упуштај у сукоб са њима, јер ти нећу дати у посед земљу Амонаца. Наиме, њу сам је дао у посед Лотовим потомцима.’ 20(Та земља је некада припадала Рефаимцима, које су Амонци звали и ’Замзумићанима’. 21То је био народ велики и бројан; били су високог раста као Енаковци. Господ их је истребио пред Амонцима који су присвојили њихову земљу и населили се на њихово место. 22То су исто учинили и потомци Исава који живе у Сиру. Они су истребили Хоријце, присвојили њихову земљу и настанили се на њихово место где живе све до данас. 23А Авинце, који су живели у селима око Газе, истребили су Кафтореји, који долазе из Кафтора, и населили се на њихово место.)
Пораз Сихона, цара есевонског
24’Устаните и наставите пут, па пређите преко потока Арнона! Ево, предао сам вам у руке Сихона, цара есевонског, Аморејца, и његову земљу. Почни да је освајаш! Ступи у рат против њега! 25Данас почињем да пред тобом ширим страх и трепет међу народе под целим небом. Они ће чути гласине о теби, па ће дрхтати од страха пред тобом и спопадаће га ужас од тебе.’
26Тада сам из пустиње Кедемот послао гласнике есевонском цару Сихону с мирољубивом поруком: 27’Дозволи ми да прођем преко твоје земље. Ићи ћу главним путем и нећу скретати ни десно ни лево. 28Храну за јело и воду за пиће продај ми за новац. Само ми дозволи да прођем пешице, 29док не пређем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ, Бог наш. Тако су ми учинили и Исавови потомци који живе у Сиру и Моавци који живе у Ару.’ 30Али Сихон, цар есевонски, није нам дао да прођемо, јер је Господ, Бог твој, учинио његов дух непопустљивим а његово срце тврдим, како би га предао у твоје руке, као што и јесте данас.
31Господ ми рече: ’Ево, почео сам да ти предајем Сихона и његову земљу. Почни да освајаш његову земљу, како би је присвојио!’
32Тада је Сихон изашао пред нас, он и сав његов народ у бој код Јасе. 33Али, Господ, Бог наш, нам га је предао, тако да смо поразили њега, његове синове и његов народ. 34У то време смо заузели све његове градове и извршили клето уништење над сваким градом – над мушкарцима, женама и децом – никог живог нисмо оставили. 35Запленили смо само стоку и однели плен из градова које смо освојили. 36Од Ароира, који се налази код потока Арнона и града који је код потока, све до Галада, није било града који је био превисок за нас. Све нам их је предао Господ, Бог наш. 37Само се земљи Амонаца ниси приближавао: потоку Јавоку, нити градовима у горју, баш како је заповедио Господ, Бог наш.
