Ответ Аюба
1Тогда Аюб ответил:
2– О, если взвесить мои страдания,
мою беду положить на весы!
3Они перевесили бы песок морей –
мои слова оттого и бессвязны.
4Стрелы Всемогущего во мне,
напоён мой дух их ядом;
ужасы Аллаха ополчились против меня.
5Разве ревёт дикий осёл при изобилии травы?
Разве мычит бык над кормушкой?
6Разве вкусна еда без соли?
И разве есть вкус в яичном белке?
7Я гнушаюсь прикоснуться к такой пище;
от такой еды меня воротит6:6-7 Под пищей подразумеваются либо страдания Аюба, либо речи его друзей..
8О, если бы исполнилась просьба моя,
и Аллах осуществил бы мою мечту,
9соизволил бы Аллах сокрушить меня,
и, руку протянув, сразил бы!
10У меня тогда было бы утешение –
радость в боли непрекращающейся:
слов Святого я не отверг.
11Откуда взять силы, чтобы ждать?
Каков мой конец, чтобы терпеть?
12Разве моя сила – сила камня?
Разве из бронзы моя плоть?
13Разве есть во мне сила помочь себе,
когда счастье меня оставило?
14Не проявивший милосердия к другу
потерял страх перед Всемогущим.
15Братья мои ненадёжны, как пересыхающая река,
как воды, которые разливаются,
16потемнев от талого льда,
разбухнув от тающего снега,
17но затем исчезают во время зноя:
когда припечёт – пропадают.
18Караваны сворачивают с путей за водой,
идут в пустыню и гибнут.
19Караваны из Темы ищут воду,
купцы из Шевы надеются.
20Они обманулись в своих надеждах;
пришли туда и разочаровались.
21Так и вы для меня;
увидев беду мою, испугались.
22Просил ли я подарить мне что-нибудь
или заплатить за меня от вашего достатка?
23Просил ли я спасти меня от руки врага
или выкупить из рук разбойников?
24Научите меня, и я умолкну;
покажите, в чём я не прав.
25Как правда глаза колет!
Но что доказали ваши упрёки?
26Вы хотите порицать мои слова?
Неужели речи отчаявшегося для вас лишь ветер?
27Вы бросали бы жребий о сиротах
и торговали бы друзьями.
28Но прошу, взгляните на меня:
солгу ли я вам в лицо?
29Смягчитесь, не будьте несправедливыми;
смягчитесь, ведь я прав!
30Разве есть неправда в моих устах?
Разве моё нёбо не различит вкуса лжи?
Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„О, кад би се туга моја измерити могла
на теразијама, са свом несрећом мојом!
3Од песка морског била би тежа
и зато су речи моје непромишљене.
4Ево, стреле су Свемоћнога у мени
и њихов отров дух мој испија.
Божији су се ужаси постројили против мене.
5Њаче ли дивљи магарац крај испаше?
Муче ли во покрај хране своје?
6Једе ли се неосољено јело?
Укусно ли је беланце јајета?
7Ни да такнем тако нешто нисам хтео,
а сад ми се храна моја огадила.
8Ех, кад би се испунила моја молба
и дао ми Бог чему се надам!
9Кад би хтео Бог да ме скрши,
да замахне руком својом и среже ме!
10И даље би за мене то утеха била,
скакао бих весело и у муци којој нема олакшања,
јер нисам прећутао речи Светога.
11А у чему је то моја снага да бих истрајао?
И какав је то мој крај, па да ми се душа стрпи?
12Јесам ли снажан као што је камен снажан?
Да није моје тело од бронзе?
13Није ли свака снага у мени нестала?
Из мене је истргнут сваки напредак.
14Ко ускраћује милост очајнику, пријатељу своме,
одбацио је страх од Свемоћнога.6,14 Изворни језик је овде недокучив, па овај стих може да се преведе и овако: Очајнику је потребна оданост његовог пријатеља макар да је заборавио богобојазност.
15А моја су ме браћа изневерила као поток непостојан,
ко потоци сувих корита
16мутних од леда,
на којима се снег крије.
17Када се истопе, они нестану.
Када је топло, они испаре са свог места.
18Вијугају стазе њихових токова,
одлазе у пустару и нестају.
19Погледом их траже каравани Теме
и путници из Саве жељно их погледају.
20И посрамили су се, јер су се поуздали,
дошли су до њих и разочарали се.
21А сада сте ви за мене такви – никакви –
видели сте ужас и препали се!
22Да ли сам вама рекао: ’Дајте!
Од свога имања дајте откуп за мене;
23избавите ме из руку злотвора,
откупите ме из руку окрутних?!’
24Научите ме, па ћу да заћутим.
Објасните ми шта сам сагрешио.
25Како су болне речи прикладне!
Али кога то ваш прекор прекорева?
26Јел’ мислите речи да прекорите
и ветар очајникових жалопојки?
27Па ви бисте и сироче оборили
и погађали се за пријатеља свога!
28Зато будите вољни да ме погледате,
да ли ћу вас лагати у лице.
29Молим вас, оканите се,
нек не буде неправде! Прођите се,
праведност је моја још увек овде!
30Има ли неправде на језику моме?
Зар уста моја не препознају зло?
