Аюб 42 – CARSA & NSP

Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Аюб 42:1-17

Раскаяние Аюба

1Тогда Аюб ответил Вечному:

2– Я знаю: Ты можешь всё,

и невозможно противиться Тебе.

3Ты спросил:

«Кто этот невежда, омрачающий Мой замысел?»

Да, я говорил о том, чего не понимал,

о делах для меня чудесных, которых я не знал.

4Ты сказал:

«Внимай Мне, и Я буду говорить;

Я буду спрашивать, а ты отвечай».

5Я только слышал о Тебе,

а теперь мои глаза видят Тебя.

6Поэтому я отступаю

и раскаиваюсь в прахе и пепле.

Эпилог

7Сказав это Аюбу, Вечный обратился к Елифазу из Темана:

– Я разгневан на тебя и на двух твоих друзей за то, что вы говорили обо Мне не так верно, как Мой раб Аюб. 8Поэтому возьмите семь молодых быков и семь баранов, пойдите к Моему рабу Аюбу и принесите за себя жертву всесожжения. Мой раб Аюб помолится за вас, и Я приму его молитву и не поступлю с вами по вашей глупости. Вы говорили обо Мне не так верно, как Мой раб Аюб.

9Елифаз из Темана, Билдад из Шуаха и Цофар из Наамы сделали, как велел им Вечный. И Вечный принял молитву Аюба.

10После того как Аюб помолился за своих друзей, Вечный вернул ему благополучие и дал ему вдвое больше того, что было у него прежде. 11Все его братья и сёстры и все, кто знал его прежде, пришли и ели с ним у него в доме. Они жалели и утешали его за все испытания, которые послал ему Вечный. Каждый из них дал ему по мере серебра42:11 Букв.: «по кесите». Кесита – древняя денежная единица, вес и достоинство которой неизвестны. Довольно большой участок земли можно было купить за 100 кесит (см. Нач. 33:19). и по золотому кольцу.

12А Вечный благословил последующие дни Аюба больше, нежели прежние. У него теперь было тринадцать тысяч овец, шесть тысяч верблюдов, тысяча пар волов и тысяча ослиц. 13Ещё у него было семеро сыновей и три дочери. 14Первую он назвал Иемима, вторую Кеция, а третью Керен-Гаппух42:14 Иемима, Кеция и Керен-Гаппух – эти имена, переводимые как «голубка», «цветок корицы» и «рожок для косметики», отражают внешние и душевные достоинства дочерей Аюба.. 15Нигде на земле не было женщин столь прекрасных, как дочери Аюба. Их отец дал им наследство наравне с братьями.

16После этого Аюб прожил ещё сто сорок лет. Он видел своих потомков до четвёртого поколения. 17И умер он в старости, насытившись жизнью.

New Serbian Translation

Књига о Јову 42:1-17

Јов

1Тада је Јов одговорио Господу овим речима:

2„Ја знам да си ти свемогућ,

незадрживе су твоје намере!

3Питао си: ’Ко је тај што незнањем покрива савет?’

Ето, говорио сам, а нисам схватао ствари

које су ми биле чудесне да би их познавао!

4Рекао си: ’Молим те, чуј ме,

ја ћу да говорим!

Ја ћу тебе да питам

а ти ми разјасни.’

5Ушима сам слушао о теби

а сада сам те и очима видео!

6Зато се сам себе гадим!

У прашини и пепелу ја се кајем!“

Завршна реч

7А када је Господ Јову казао све ове речи, Господ се обратио и Елифасу из Темана: „Плануо је мој гнев и на тебе и на твоја два пријатеља јер нисте о мени – попут мога слуге Јова – говорили тачно! 8Зато узмите за себе седам јунаца и седам овнова, па идите Јову, моме слузи. Тада за себе принесите свеспалницу. И нека се Јов, слуга мој, помоли за вас. Заиста, услишићу га и нећу да вас казним за лудост, што нисте говорили о мени тачно, као мој слуга Јов.“ 9Тако су Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата отишли и урадили како им је Господ заповедио. А Господ је услишио Јова.

10Господ је Јову вратио све отето, након што се он помолио за своје пријатеље. И још је Господ увећао и удвостручио све што је Јов имао. 11Дошла су му сва његова браћа, све сестре његове и сви који су га раније познавали. Са њим су јели хлеб у његовој кући, тешили су га и жалили због свих невоља које му је Господ нанео. Свако му је дао по кесит42,11 Комад некованог сребра, претеча новца. и свако по један златан прстен.

12Елем, Господ је више благословио Јова на крају него на почетку. Тако је имао четрнаест хиљада оваца, шест хиљада камила, хиљаду пари волова и хиљаду магарица. 13Добио је седам синова и три ћерке. 14Прву је назвао Јемима, другу Кесија а трећу Карен-Апуха. 15По свој земљи није било жена лепих као Јовове ћерке. Отац им је дао наследство међу њиховом браћом.

16Јов је након овога живео стотину четрдесет година. Дочекао је и своју децу и њихове потомке до четвртог нараштаја. 17Тако је умро Јов, стар и сит живота.