Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Юнус 1:1-16

Юнус бежит от Вечного

1К Юнусу, сыну Амиттая, было слово Вечного1:1 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь.:

2– Собирайся, ступай в великий город Ниневию и возвести его жителям, что их злодеяния дошли до Меня.

3Но Юнус собрался бежать от Вечного в Фарсис1:3 Фарсис – возможно, это финикийская колония в Испании (по представлениям древних евреев чуть ли не край земли). Другими словами, Юнус бежал на запад, в противоположную сторону от Ниневии.. Он отправился в порт Иоппия, нашёл уходящий в Фарсис корабль и, заплатив за проезд, сел на него, чтобы уплыть от Вечного.

4Но Вечный навёл на море страшный ветер, и поднялся такой сильный шторм, что корабль был готов разбиться. 5Все моряки перепугались, и каждый принялся взывать к своему богу. Они побросали в море всю кладь, какая была на корабле, чтобы облегчить его.

А Юнус спустился в трюм, лёг там и уснул крепким сном.

6Капитан пришёл к нему и сказал:

– Что ты спишь? Вставай, воззови к своему Богу! Может быть, Он позаботится о нас, и мы не погибнем.

7А моряки говорили друг другу: «Давайте кинем жребий и узнаем, за кого нам эта беда». Они бросили жребий, и жребий пал на Юнуса.

8Тогда они спросили его:

– Скажи нам, кто виновник этой беды? Каково твоё ремесло? Откуда ты держишь путь? Из какой ты страны? Из какого народа?

9Он ответил:

– Я еврей и поклоняюсь Вечному, Богу небес, Который создал море и сушу.

10Они ужаснулись и сказали:

– Что ты наделал?!

(Они знали, что он бежит от Вечного: Юнус уже рассказал им об этом.)

11А море бушевало всё сильнее и сильнее, и тогда они спросили его:

– Что нам сделать с тобой, чтобы море утихло?

12– Возьмите меня и бросьте в море, – ответил он, – и оно утихнет. Я знаю, что этот страшный шторм обрушился на вас из-за меня.

13Однако они принялись грести изо всех сил, чтобы пристать к берегу, но им это не удавалось, потому что море бушевало ещё сильнее.

14Тогда они стали призывать Вечного:

– О, Вечный, не дай нам погибнуть за то, что отнимаем жизнь у этого человека. Не взыскивай с нас за убийство невинного, ведь Ты, Вечный, делаешь то, что угодно Тебе.

15Потом они взяли Юнуса и бросили его за борт, и бушевавшее море утихло. 16Моряки ужасно испугались Вечного, принесли Ему жертву и дали обеты.

New Serbian Translation

Књига пророка Јоне 1:1-16

Јона бежи од Бога

1Реч Господња дође Јони, сину Амитајеву: 2„Устани и иди у Ниниву, онај велики град, и проповедај против њега, јер се њихова злоба попела до мене.“

3Међутим, Јона устане и побегне од Господа у Тарсис. Дошавши у Јопу, нашао је лађу која је ишла у Тарсис. Платио је возарину и укрцао се у њу да са њима оде у Тарсис и да побегне од Господа. 4Али Господ подиже велики ветар. Настала је велика бура на мору, па је изгледало да ће се лађа разбити. 5Уплашивши се, морнари су почели да призивају сваки свог бога и да избацују у море товар што је био у лађи, да је олакшају.

А Јона је сишао под палубу, легао и заспао тврдим сном. 6Капетан лађе дође к њему и рече му: „Како можеш да спаваш?! Дижи се и призивај свога Бога! Можда ће се Бог обазрети на нас, те нећемо пропасти.“

7Тада људи рекоше један другоме: „Хајде да бацимо жреб да видимо због кога нас је снашло ово зло.“ Бацили су жреб и жреб је пао на Јону. 8Они су га упитали: „Реци нам, зашто нас је снашло ово зло? Каквим се послом бавиш? Одакле долазиш? Која је твоја земља, и ком народу припадаш?“ 9Јона им одговори: „Ја сам Јеврејин и бојим се Господа, Бога небеског, који је створио море и земљу.“ 10Људе је обузео велики страх. Питали су га: „Шта си урадио?“ Знали су да бежи од Господа, јер им је са̂м рекао. 11Онда су га упитали: „Шта да учинимо с тобом да нам се море смири?“ Море је, наиме, почело све више да бесни.

12Он им одговори: „Подигните ме и баците ме у море и море ће вам се умирити, јер знам да вас је ово велико невреме снашло због мене.“ 13Но, људи су почели да веслају како би се домогли обале, али нису могли, јер се море још јаче дизало на њих. 14Тада су призвали Господа говорећи: „Не дај, Господе, да пропаднемо због живота овог човека! Не свали на нас крв невиног човека, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш.“ 15Подигли су Јону, и бацили га у море; и море је престало да бесни. 16На то је људе обузео велики страх од Господа, па су принели жртву Господу и учинили завете.