Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Начало 2:1-25

1Так было завершено сотворение неба и земли и всего, что наполняет их.

2К седьмому дню Аллах закончил труд, который Он совершал, и на седьмой день Он отдыхал от всех Своих дел. 3Аллах благословил седьмой день и освятил его, потому что в этот день Он отдыхал от Своего труда, который Он делал и завершил.

Адам и Хава в райском саду

4Вот повествование о сотворении неба и земли. Когда Вечный2:4 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Это имя Всевышнего, переводимое как «Он есть», указывает на Его активное участие в жизни Своего народа и всего творения, говорит о Его вечном существовании и показывает неизменность Его природы и характера. Это и послужило причиной использования имени «Вечный» в данном переводе. Традиционный перевод: «Господь», «Сущий». См. Исх. 3:13-15. Бог сотворил землю и небо, 5на земле тогда ещё не было ни кустарника полевого, ни полевой травы, потому что Вечный Бог не посылал на землю дождя, и не было человека, чтобы обрабатывать почву, 6только пар поднимался от земли и орошал всю её поверхность. 7Тогда Вечный Бог сотворил человека из земного праха2:7 На языке оригинала наблюдается игра слов: «человек» (адам) и «земля» (адама). и вдохнул ему в ноздри дыхание жизни2:7 Или: «дух, дающий жизнь»., и человек стал живым существом.

8Затем Вечный Бог посадил сад на востоке, в Эдеме, и поселил там человека, которого Он сотворил. 9Вечный Бог вырастил из земли все виды деревьев – приятных на вид и пригодных для пищи. Посреди же сада росли дерево жизни и дерево познания добра и зла2:9 Познания добра и зла – т. е. способности различать добро и зло..

10Из Эдема вытекала река, орошавшая сад, а далее она разделялась на четыре потока. 11Первый называется Фисон: он течёт вокруг всей земли Хавила, где есть золото. 12(Золото в той земле хорошее, и ещё там есть ароматная смола и камень оникс.) 13Вторая река называется Гихон: она течёт вокруг всей земли Куш. 14Третья река называется Тигр: она течёт к востоку от Ашшура. А четвёртая река – это Евфрат.

15Вечный Бог поселил человека в саду Эдем, чтобы он возделывал сад и заботился о нём. 16Вечный Бог повелел человеку: «Можешь есть плоды с любого дерева в саду, 17но не ешь с дерева познания добра и зла, потому что в день, когда ты съешь плод с этого дерева, ты непременно умрёшь»2:17 В Священном Писании слово «умереть» используется в двух значениях: 1) плотская смерть человека означает конец жизни человека в этом мире; 2) духовная смерть означает разрыв отношений человека с Создателем и отдаление от Него..

18Вечный Бог сказал: «Нехорошо человеку быть одному. Я создам ему помощника под стать». 19Вечный Бог сотворил из земли всех зверей полевых и всех птиц небесных. Затем Он привёл их к человеку, чтобы увидеть, как тот их назовёт; и как назвал человек каждое живое творение, так оно и стало называться. 20Так человек дал имена всему скоту, всем птицам небесным и всем полевым зверям. Но для Адама2:20 Здесь в первый раз слово адам используется как имя собственное. не нашлось подходящего помощника.

21Тогда Вечный Бог погрузил человека в глубокий сон, и пока тот спал, взял одно из его рёбер и закрыл это место плотью. 22Из ребра, которое Он вынул из человека, Вечный Бог сотворил женщину и привёл её к нему.

23Человек сказал:

– Вот теперь это кость от костей моих и плоть от плоти моей: она будет называться «женщина»2:23 На языке оригинала наблюдается игра слов: «мужчина» (иш) и «женщина» (ишша)., потому что была взята от мужчины.

24Поэтому оставит человек отца и мать и соединится со своей женой, и они станут одной плотью.

25И Адам, и его жена были наги, но не испытывали стыда.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 2:1-25

1Тако је довршено небо и земља са свим својим мноштвом.

2До седмога дана је Бог довршио своје дело које је створио; седмога дана је починуо од свих својих дела. 3Тада је Бог благословио седми дан и посветио га, јер је до тог дана довршио стварање свих својих дела која је створио.

Адам и Ева

4То је извештај о пореклу неба и земље кад су били створени.

Када је Господ Бог створио земљу и небо, 5још није било никаквог пољског растиња, нити је било изникло икакво биље по пољима. Господ Бог, наиме, још није пустио кишу на земљу, а није било ни човека да обрађује земљу. 6Ипак, вода је извирала из земље и натапала тле. 7Тада Господ Бог начини човека од земног праха и удахну му у носнице дах живота, те поста човек живо биће.

8Онда је Господ Бог засадио врт на истоку, у Едену, и у њега сместио човека кога је начинио. 9Господ Бог је учинио да из земље израсту сваковрсна дрвета примамљивог изгледа и добра за храну, те дрво живота и дрво познања добра и зла.

10У Едену је извирала река која је напајала врт. Оданде се гранала у четири реке. 11Првој је име Фисон; она протиче свом земљом евилском, у којој има злата. 12Злато те земље је добро, а има тамо и бделијума и оникса. 13Другој реци је име Гион; она протиче целом кушком земљом. 14Трећој реци је име Тигар; она тече источним делом Асирије2,14 Ашур на јеврејском.. Четврта је Еуфрат.

15Господ Бог узме човека и постави га у еденски врт да га обрађује и да се стара о њему. 16Господ Бог заповеди човеку: „Са сваког дрвета у врту слободно једи, 17али са дрвета познања добра и зла не смеш јести! Јер, тога дана када будеш окусио с њега, сигурно ћеш умрети.“

18Затим Господ Бог рече: „Није добро да је човек са̂м. Начинићу му помоћника који ће му приличити.“

19Господ Бог је начинио из земље све дивље животиње, и све птице на небу, па их је довео човеку да види како ће коју назвати. Свако живо биће требало је да се зове онако како га је човек назвао. 20Човек је дао имена свој стоци, свим птицама на небу и дивљим животињама.

Ипак, за човека се није нашао помоћник који би му приличио. 21Господ Бог учини да човек утоне у дубок сан. Када је човек заспао, Бог узме од њега једно ребро, а место попуни месом. 22Од ребра што је узео од човека, Господ Бог начини жену и доведе је човеку.

23А човек рече:

„Ево, ово је кост од моје кости

и тело од мога тела!

Нека се зато зове ’жена’2,23 Именице човек и жена у јеврејском долазе од истог корена. Да би изразио овај однос, Даничић је превео жена са човечица.,

јер је од човека узета.“

24Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће бити једно тело.

25Обоје су били голи, и човек и његова жена, али се нису стидели.