Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Начало 19:1-38

Спасение Лута и разрушение городов Содома и Гоморры

1Когда к вечеру два ангела пришли в Содом, Лут сидел у ворот города. Увидев их, он встал им навстречу и поклонился лицом до земли.

2– Господа мои, – сказал он, – пожалуйста, зайдите в дом вашего раба. Вы сможете помыть ноги и переночевать, а ранним утром продолжите свой путь.

– Нет, – ответили они, – мы переночуем на площади.

3Но он так настаивал, что они последовали за ним и вошли в дом. Он приготовил для них еду, испёк пресные лепёшки, и они поели. 4Но прежде чем они легли, все мужчины Содома, молодые и старые, окружили дом.

5Они кричали Луту:

– Где люди, которые пришли к тебе вечером? Выведи их к нам, мы хотим надругаться над ними.

6Лут вышел к ним и запер за собой дверь. 7Он сказал:

– Нет, друзья мои, не делайте такого зла. 8Послушайте, у меня есть две дочери, которые никогда ещё не были с мужчиной. Давайте я выведу их к вам, и делайте с ними, что хотите. Но не делайте ничего этим людям, которые пришли под защиту моего крова.

9Они ответили:

– Прочь с дороги!

И сказали:

– Этот человек пришёл сюда как чужеземец, а теперь хочет быть нам судьёй! Мы поступим с тобой ещё хуже, чем с ними.

Они стали оттеснять Лута и подошли, чтобы выломать дверь. 10Но гости, которые оставались внутри, протянули руки, втащили Лута в дом и заперли дверь. 11А тех, кто были у двери дома, и молодых и старых, они поразили слепотой, так что те не могли найти дверь.

12И гости сказали Луту:

– Кто ещё у тебя здесь есть – зятья, сыновья, дочери, кто-нибудь ещё в городе? Выведи их отсюда, 13потому что мы собираемся уничтожить это место. Вопль к Вечному против этого народа так велик, что Он послал нас уничтожить его.

14Лут вышел и сказал своим будущим зятьям, женихам его дочерей:

– Скорее, уходите отсюда: Вечный собирается уничтожить город!

Но те подумали, что он шутит.

15Когда взошла заря, ангелы стали торопить Лута, говоря:

– Торопись! Уводи отсюда свою жену и двух дочерей, а не то ты погибнешь, когда наказание падёт на город.

16Он медлил, но те двое взяли его за руку, и его жену, и двух дочерей, потому что Вечный был к ним милостив, и вывели их за пределы города. 17Уже за пределами города один из них сказал:

– Бегите отсюда! Не оглядывайтесь назад и не останавливайтесь нигде в долине! Бегите в горы, а не то вы погибнете!

18Но Лут сказал им:

– Нет, господа, прошу вас! 19Раб ваш нашёл в ваших глазах расположение, и вы явили мне великую милость, спасая мою жизнь. Но в горы мне не добежать: бедствие настигнет меня, и я погибну. 20Вон тот городок недалеко, туда я успею добежать, и он невелик. Позвольте мне бежать туда – ведь он совсем мал, не так ли? – и моя жизнь будет спасена.

21Ангел ответил:

– Хорошо, я выполню и эту просьбу: я не разрушу города, о котором ты говоришь. 22Беги туда быстрее, потому что я ничего не могу сделать, пока ты не доберёшься до него. (Вот почему тот город был назван Цоар («малый»).)

23Солнце уже встало, когда Лут добрался до Цоара. 24Тогда Вечный пролил дождём горящую серу с небес19:24 Букв.: «Тогда Вечный пролил дождём горящую серу от Вечного с небес». на Содом и Гоморру: 25Он разрушил города и всю долину, и всех, кто жил в городах, и всё, что росло на земле. 26А жена Лута оглянулась назад и превратилась в соляной столб.

27На другое утро Ибрахим поднялся рано и вернулся к тому месту, где он стоял перед Вечным. 28Он посмотрел на Содом и Гоморру и на всю долину и увидел: густой дым поднимается от земли, как дым из печи.

29Так, когда Аллах уничтожил города долины, Он вспомнил Ибрахима и спас Лута от бедствия, разрушившего города, в которых жил Лут.

Ужасный грех в семье Лута

30Лут вместе с двумя своими дочерьми покинул Цоар и поселился в горах, так как он боялся оставаться в Цоаре. Он и его дочери жили в пещере.

31Старшая дочь сказала младшей:

– Наш отец стар, а здесь нигде нет мужчины, чтобы лечь с нами по обычаю всей земли. 32Давай напоим отца вином и ляжем с ним, чтобы сохранить наш род через нашего отца.

33В ту ночь они напоили отца вином, и старшая дочь вошла и легла с ним. Он и не знал, когда она легла и когда встала. 34На другой день старшая дочь сказала младшей:

– Прошлой ночью я легла с отцом. Давай опять напоим его вином сегодня вечером, и ты войдёшь и ляжешь с ним, чтобы мы могли сохранить наш род через нашего отца.

35Они напоили отца вином и в эту ночь, и младшая дочь вошла и легла с ним. Он и не знал, когда она легла и когда встала.

36Так обе дочери Лута забеременели от отца. 37Старшая дочь родила сына и назвала его Моав («от отца»); он отец нынешних моавитян. 38Младшая дочь тоже родила сына и назвала его Бен-Амми («сын моего народа»); он отец нынешних аммонитян.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 19:1-38

Уништење Содоме и Гоморе

1Стигну она два анђела увече у Содому баш када је Лот седео код градских врата. Кад их је видео, Лот им је пошао у сусрет, поклонио се лицем до земље 2и рекао: „Молим вас, господо, свратите у дом свога слуге да проведете ноћ и оперете ноге; онда ураните, па наставите својим путем.“

Они одговорише: „Не, преспаваћемо на улици.“

3Но, Лот их је толико салетао да су они коначно свратили к њему и ушли у његову кућу. Онда их је угостио, испекао бесквасни хлеб, па су јели. 4Али пре него што су легли на починак, житељи града – мушкарци Содоме, стари и млади – сав народ до последњег човека, опколе кућу. 5Онда су позвали Лота и рекли му: „Где су они људи што су ноћас дошли к теби? Изведи их к нама да спавамо с њима!“

6Лот изађе к њима на улаз, а врата затвори за собом. 7Онда им рече: „Браћо моја, молим вас, не чините тог зла! 8Ево, имам овде две ћерке које још нису биле у додиру ни с једним човеком. Њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; али овим људима не чините ништа, јер су дошли под сенку мога крова.“

9Они му рекоше: „Склони се одатле! Дошао си овде као дошљак, а већ се постављаш за судију. Сад ћемо с тобом да урадимо горе него с њима.“ Онда силовито насрну на Лота и примакну се вратима да их развале. 10Али она двојица испруже руке, увуку Лота к себи и затворе врата. 11А оне људе што су били пред вратима, старе и младе, ударе слепилом тако да нису могли да пронађу врата.

12Онда она двојица упиташе Лота: „Имаш ли овде још кога: зетове, синове и ћерке, или било кога у граду? Изведи их из места, 13јер ћемо га уништити. Тешка је оптужба што га терети пред Господом; он нас је послао да га уништимо.“

14Лот је затим изашао и рекао својим будућим зетовима који су били верени с његовим ћеркама: „Устајте! Одлазите из овог места јер ће Господ уништити град!“ Али њима се чинило да то Лот збија шалу.

15У са̂м освит зоре, анђели навале на Лота говорећи: „Устани и поведи своју жену и своје две ћерке које су овде, да не будеш затрт кад град буде кажњен!“

16Међутим, Лот је оклевао. Али пошто му се Господ смиловао, они га узму за руку, као и његову жену и његове две ћерке и безбедно их изведу из града.

17Чим су их извели, један од њих рече: „Бежи да спасеш живот! Не осврћи се нити се игде у равници заустављај. Бежи у брда да не будеш затрт!“

18Али Лот им рече: „Немој, Господе19,18 Иако је из контекста јасно да Лот разговара са анђелима (3. лице множине), он их ословљава као Господа (2. лице једнине), и у овом и у наредном стиху., молим те! 19Твој је слуга нашао наклоност пред тобом; шта више, исказао си ми обиље своје милости спасивши ми живот. Али ја не могу да бежим у брда, јер ће ме снаћи несрећа, те ћу погинути. 20Ево, ту у близини има једно мало место где бих могао да побегнем. Није ли заиста мало? Допусти ми да побегнем тамо да спасем живот.“

21Господ19,21 У изворном тексту је он, што истиче нејасноћу са ким Лот разговара, са анђелом или са Господом. му одговори: „Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу затрти град о коме говориш. 22Брзо бежи тамо, јер не могу ништа да учиним док ти не стигнеш тамо.“ Зато се тај град зове „Соар“. 23Сунце је излазило над земљом кад је Лот ушао у Соар.

24Тада је Господ на Содому и Гомору сручио кишу од ужареног сумпора – с неба, од Господа – 25па је уништио ове градове и сву ту равницу, све житеље градова и све што је расло на земљи. 26Али Лотова жена се окрете за собом и претвори се у стуб соли.

27Рано следећег јутра, Авра̂м устане и врати се на место где је стајао пред Господом. 28Погледао је према Содоми и Гомори и према целој равници, и угледао како се диже дим над земљом као дим из пећи.

29Кад је Бог уништавао градове у равници где је Лот живео, држао је на уму Авра̂ма, па је извео Лота одатле, и избавио га од истребљења.

Лот и његове ћерке

30Лот је напустио Соар, јер се плашио да остане тамо, и настанио се у брдима са своје две ћерке. Живео је са њима у једној пећини.

31Тада је старија ћерка рекла млађој: „Наш је отац остарео, а у земљи нема мужа да буде са нама, као што је ред по свему свету. 32Хајде да напијемо нашег оца вином и легнемо с њим. Тако ћемо преко нашег оца сачувати потомство.“ 33Исте ноћи опију оне свога оца вином, па старија оде и легне са својим оцем. Он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 34Ујутро је старија рекла млађој: „Ево, ја сам прошле ноћи легла са нашим оцем. Хајде да га напијемо вином и ове ноћи, па иди и лези с њим, како би преко нашег оца сачували потомство.“ 35Тако оне поново напију свога оца вином, па млађа ћерка легне с њим. А он опет није знао ни кад је ова легла ни кад је устала. 36Тако су обе ћерке Лотове остале у другом стању са својим оцем. 37Старија ћерка је родила сина и дала му име „Моав“19,37 Значење имена Моав није извесно. Могуће значење је од мог оца.. Он је праотац данашњих Моаваца. 38И млађа је родила сина. Дала му је име „Вен-Ами“19,38 Вен-Ами значи Син мог народа.. Он је праотац данашњих Амонаца.