Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Мудрые изречения 1:1-33

Вступление

1Мудрые изречения Сулеймана, сына Давуда, царя Исраила.

2Да принесут они мудрость и наставление

и помогут осмыслить разумные высказывания;

3да научат они правилам благоразумной жизни,

праведности, справедливости и честности

4и дадут простакам проницательность,

а юным – знание и рассудительность;

5пусть послушают мудрые и умножат познания,

и пусть разумные получат мудрые советы;

6да уразумеют они пословицы и притчи,

слова мудрецов и загадки их.

7Страх перед Вечным1:7 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь. – начало мудрости,

только глупцы презирают мудрость и наставление.

Наставления в мудрости

Предостережение от соблазна

8Сын мой, послушай наставление своего отца

и не отвергай поучения своей матери.

9Они будут прекрасным венком на твоей голове

и ожерельем на твоей шее.

10Сын мой, если грешники соблазняют тебя,

не поддавайся им.

11Если скажут они: «Идём с нами,

устроим засаду для пролития крови,

без причины подстережём невиновных,

12живьём их проглотим, как мир мёртвых,

целиком – как тех, кто нисходит в пропасть;

13награбим всевозможных дорогих вещей

и наполним дома свои добычей.

14Присоединяйся к нам1:14 Букв.: «Бросай с нами жребий».,

и мы поровну поделим добычу»,

15то не ходи с ними, сын мой,

не вставай на путь их.

16Ведь их ноги бегут к злу,

спешат они на пролитие крови.

17Даже птицы не попадут в сеть,

которую расставили у них на глазах,

18но эти люди устраивают засаду для пролития своей же крови,

подстерегают самих же себя!

19Таковы пути всех, кто жаждет преступной добычи;

она отнимает жизнь у завладевших ею.

Предостережение не отвергать мудрость

20Мудрость восклицает на улицах,

возвышает свой голос на площадях;

21на углах шумных улиц кричит она

и при входе в городские ворота держит речь:

22«До каких же пор вы, простаки, будете любить свою простоту?

Сколько же ещё глумливые будут наслаждаться насмешками,

а глупцы – ненавидеть знание?

23Если бы вы ответили на укор мой,

я излила бы на вас мой дух

и открыла бы вам свои мысли.

24Но раз вы отвергли меня, когда я призывала,

и никто не внимал, когда я протягивала вам руку,

25раз вы пренебрегли всеми моими советами

и не приняли моего укора,

26то и я в свой черёд посмеюсь над вашей бедой,

поиздеваюсь, когда поразит вас ужас, –

27когда поразит вас ужас, как буря,

и беда пронесётся над вами, как вихрь,

когда горе и скорбь вас подавят.

28Тогда будут звать меня, но я не отвечу,

будут искать меня, но не найдут.

29Раз они знание возненавидели

и страх перед Вечным не избрали,

30раз мой совет не приняли

и укор мой с презрением отвергли –

31то они будут вкушать горькие плоды своих деяний

и получат сполна от своих замыслов.

32Ведь своенравие убьёт простаков,

и беспечность погубит глупцов,

33но слушающий меня будет жить безопасно

и спокойно, не страшась беды».

New Serbian Translation

Приче Соломонове 1:1-33

Сврха и тема

1Мудре приче1,1 Или: пословице, мудре изреке. Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:

2да се стекну мудрост и укор,

поука разумним речима;

3да се прими укор,

размишља о правди, о праведности и честитости;

4да̂ се разборитост лаковернима, знање

и домишљатост младима.

5Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,

нека учени добије мудар савет:

6да проникне поуку, загонетку,

речи мудрих и њихове приче.

7Знање отпочиње богобојазношћу,

а мудрост и прекор будале презиру.

Увод: позив на прихватање мудрости

Упозорење на позив грешника

8Сине мој, послушај поуку оца свога

и мајке своје савет не одбацуј.

9Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави

и привесци око твога врата.

10Сине мој, ако ли те грешници заводе,

ти не пристај.

11Кажу ли: „Хајде с нама,

у заседу да легнемо, крв невиног

и недужног хајде да вребамо!

12Хајде да их попут Света мртвих1,12 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. прогутамо,

и живе и једре, као оне што у раку иду.

13Покупимо сва добра, све благо!

Накрцајмо своје куће пленом!

14Са нама ћеш добитак да делиш,

нек нам свима буде једна кеса.“

15Сине мој, немој ићи путем с њима,

не дај нози на њихове стазе.

16Јер им ноге ка злу трче

и срљају да крв лију.

17Узалуд се шири мрежа

наочиглед птице.

18Али они чекају у заседи крв своју,

вребају свој живот.

19Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,

живота коштају.

Мудрост прекорева

20Мудрост по улицама виче,

по трговима диже глас свој;

21по раскршћима, у највећој вреви објављује,

на улазима градских врата казивања своја даје:

22„Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;

докле ћете, ругачи, у ругању уживати;

докле ћете, тупоглави, мрзети знање?

23Обратите се по прекору моме.

Ево, излићу вам духа свога,

објавићу вам своје речи.

24Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,

пружала сам руку, а нико марио није;

25све моје савете сте занемарили

и прекоре моје нисте прихватили.

26Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,

ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;

27кад ваша страхота прође као разарање

и пропаст ваша као олуја када хучи,

када вас задесе мука и невоља.

28Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,

тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.

29Зато што су мрзели знање

и нису изабрали богобојазност;

30мој савет нису послушали

и одбацили су сваки мој прекор.

31Зато ће јести плод свог пута,

прејешће се савета својих.

32Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,

а будале сатрће лакомисленост.

33А ко мене слуша живеће спокојно,

сигуран, без бојазни од недаћа.“