Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Лука 1:1-80

Введение

1Поскольку уже многие принялись составлять описание произошедших среди нас событий 2на основе сведений, переданных нам людьми, которые с самого начала были их очевидцами и служителями Радостной Вести, 3то и я решил, тщательно исследовав всё от начала, описать тебе, достопочтеннейший Феофил, всё по порядку, 4чтобы ты мог убедиться в достоверности того, чему был научен.

Предсказание о рождении пророка Яхии

5Во время правления Ирода1:5 Это Ирод Великий, который правил Иудеей, Самарией и Галилеей с 37 по 4 гг. до н. э., царя Иудеи, жил священнослужитель, которого звали Закария; он принадлежал к группе священнослужителей из смены Авии1:5 Служение в Иерусалимском храме было разделено между 24 сменами священнослужителей, потомков Харуна (см. 1 Лет. 24:1-19).. Его жена тоже была потомком Харуна, её звали Элишева. 6Оба они были праведны перед Аллахом, живя непорочно и строго соблюдая все повеления и установления Вечного1:6 Вечный – греческим словом «кюриос», стоящим здесь в оригинальном тексте, в Инджиле переведено еврейское «Яхве». А так как в данном издании Священного Писания «Яхве» переведено как «Вечный», то и его греческий эквивалент переведён так же. Под именем «Яхве» Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь.. 7Но у них не было детей, потому что Элишева была бесплодна. Они оба были уже в преклонном возрасте.

8Однажды, когда была очередь служить смене, к которой принадлежал Закария, он нёс службу перед Аллахом. 9В соответствии с установленным для священнослужителей порядком ему выпало по жребию войти в храм Вечного и возжигать благовония1:9 См. Исх. 30:6-8.. 10Во время возжигания благовоний множество народа молилось снаружи. 11Закарии же явился ангел от Вечного. Он стоял справа от жертвенника, где возжигались благовония. 12Когда Закария увидел его, он был чрезвычайно поражён и испуган. 13Ангел сказал ему:

– Не бойся, Закария, твоя молитва услышана. Твоя жена Элишева родит тебе сына, и ты назовёшь его Яхия. 14Твоё сердце наполнится счастьем и ликованием, и многие будут радоваться его рождению, 15потому что он будет великим в глазах Вечного. Он никогда не будет пить вина или пива. От самого рождения он будет исполнен Святым Духом. 16Многих исраильтян он обратит к Вечному, их Богу. 17Он будет предшествовать Ему в духе и силе пророка Ильяса1:17 Ильяс – пророк, призывавший исраильский народ оставить грешный путь и вновь обратиться к признанию Аллаха (см. 3 Цар. 17–4 Цар. 2)., чтобы обратить сердца отцов к детям, а непокорных – к мудрости праведных, приготовляя народ к приходу Вечного1:17 См. Мал. 4:5-6..

18Закария спросил ангела:

– Как мне узнать, что это сбудется? Ведь я уже стар, и жена моя в преклонных годах.

19Ангел ответил:

– Я – Джабраил, стоящий перед Аллахом, и я послан, чтобы сообщить тебе эту радостную весть. 20Но сейчас, за то, что ты не поверил моим словам, которые обязательно исполнятся в своё время, ты лишишься дара речи и не будешь говорить до того дня, пока это не сбудется.

21Между тем люди ждали Закарию и удивлялись, почему он так долго не выходит из храма. 22Когда Закария вышел, он не мог говорить и вынужден был общаться с ними жестами. Все поняли, что в храме ему было видение.

23Когда срок его служения закончился, Закария возвратился домой. 24Вскоре его жена Элишева забеременела и пять месяцев не выходила из дома. 25Она говорила:

– Вот что сделал для меня Вечный, по милости Своей сняв с меня позор перед людьми!

Предсказание о рождении Исы аль-Масиха

26Когда Элишева была на шестом месяце беременности, Аллах послал ангела Джабраила в галилейский город Назарет 27к непорочной девушке по имени Марьям. Марьям была обручена с Юсуфом, потомком царя Давуда. 28Ангел пришёл к ней и сказал:

– Приветствую тебя, получившая милость! Вечный с тобой!

29Марьям эти слова очень удивили, и она размышляла, что бы значило такое приветствие. 30Ангел продолжал:

– Не бойся, Марьям, потому что Аллах проявил к тебе милость! 31Ты забеременеешь, и родишь сына, и назовёшь Его Иса1:31 Иса – на языке иудеев звучит как «Иешуа» и означает «Яхве (Вечный) спасает».. 32Он станет великим, и Его будут называть Сыном Высочайшего (Царственным Спасителем)1:32 Сын Высочайшего – этот термин не означает, что у Аллаха есть сын, который был зачат обычным путём. В древности у иудеев титул «сын Всевышнего» применялся к царям Исраила (см. 2 Цар. 7:14; Заб. 2:6-7), но также указывал на ожидаемого Масиха, Спасителя и праведного Царя от Аллаха, т. е. Ису (см. Ин. 1:49; 11:27; 20:31). В Инджиле через этот термин постепенно раскрывается идея вечных взаимоотношений Всевышнего и аль-Масиха, указывающая на сходство характеров и единство природы Этих Личностей, на понятном нам примере – близких взаимоотношениях отца и сына (см. 1 Ин. 2:23).. Вечный Бог даст Ему престол Его предка Давуда, 33и Он будет царствовать над потомками Якуба вовеки, и Его Царству не будет конца.

34– Как это может быть? – спросила Марьям. – Ведь я ещё не была с мужчиной.

35Ангел ответил:

– Святой Дух сойдёт на тебя, и, как тень, найдёт на тебя сила Высочайшего. Поэтому ребёнка, который родится у тебя, будут называть «Святой», а также «Сын Всевышнего»1:35 Существует два взгляда на этот стих: 1) согласно традиционному толкованию Иса назван Святым, потому что был рождён чудесным путём от девственницы, а Сыном Всевышнего – потому что у Него не было земного отца, Он был рождён силою Аллаха, от Духа Его; 2) второе толкование говорит о том, что «Святой» и «Сын Всевышнего» являются титулами аль-Масиха (см. Заб. 2:7; Лк. 4:34; Ин. 6:69), а чудесное рождение Исы подтверждает, что Он и есть предсказанный Масих (см. Ис. 7:14; Мат. 1:23).. 36Вот и твоя родственница Элишева тоже родит сына в её преклонные годы. О ней говорили, что она бесплодна, но она уже на шестом месяце беременности. 37Для Аллаха нет ничего невозможного.

38– Я рабыня Вечного, – ответила Марьям, – пусть всё произойдёт со мной так, как ты сказал.

И ангел оставил её.

Марьям навещает Элишеву

39Вскоре после этого Марьям собралась и поспешила в город, расположенный в нагорьях Иудеи. 40Она вошла в дом Закарии и поприветствовала Элишеву. 41Когда Элишева услышала приветствие Марьям, ребёнок внутри у неё встрепенулся; Элишева исполнилась Святого Духа 42и воскликнула громким голосом:

– Благословенна ты среди женщин, и благословен ребёнок, которого ты носишь! 43Чем я заслужила такую милость, что ко мне пришла мать моего Повелителя? 44Как только я услышала твоё приветствие, ребёнок во мне так и встрепенулся от радости. 45Благословенна поверившая в исполнение того, что сказал Вечный!

Марьям прославляет Вечного

46Марьям ответила:

– Душа моя славит Вечного,

47и дух мой радуется об Аллахе, Спасителе моём,

48потому что Он обратил внимание

на меня, Свою скромную рабыню1:48 См. 1 Цар. 1:11; 2:1..

Отныне все поколения будут называть меня благословенной,

49потому что Всемогущий совершил такое великое дело для меня!

Его имя свято!

50Из поколения в поколение

Он проявляет милость к боящимся Его!1:50 См. Заб. 102:17.

51Его рукой совершены великие дела:

Он рассеял гордых в надмении сердца их,

52сверг правителей с их престолов

и возвысил смиренных!

53Он насытил благами голодных,

а богатых отослал ни с чем.

54-55Он помог Своему рабу Исраилу,

помня Своё обещание нашим предкам –

быть милосердным к Ибрахиму

и его потомкам вовеки.

56Марьям погостила у Элишевы около трёх месяцев и затем возвратилась домой.

Рождение, наречение имени и обрезание пророка Яхии

57Когда подошло время, Элишева родила сына. 58Её соседи и родственники услышали о том, что Вечный явил ей великую милость, и радовались вместе с ней. 59На восьмой день они пришли, чтобы совершить над ребёнком обряд обрезания1:59 По Закону Аллаха обрезание производилось на восьмой день от рождения (см. Нач. 17:12)., и хотели назвать его в честь отца Закарией. 60Но мать ребёнка возразила:

– Нет! Его будут звать Яхия.

61Ей стали говорить:

– Но ведь среди ваших родственников нет никого с таким именем!

62Они стали жестами спрашивать отца, как бы он хотел назвать сына. 63Закария попросил табличку для письма и, к удивлению всех, написал: «Его имя Яхия».

64В тот же миг к нему вернулась речь, и он начал говорить, прославляя Аллаха. 65Всех соседей объял страх, и весть о случившемся разнеслась по всем нагорьям Иудеи. 66Все, кто слышал об этом, с удивлением спрашивали:

– Кем же станет этот ребёнок? – потому что сила Вечного была с ним.

Пророческое слово Закарии

67Закария, отец Яхии, исполнился Святого Духа и начал пророчествовать:

68– Хвала Вечному, Богу Исраила1:68 См. Заб. 40:14; 71:18; 105:48.,

Который посетил Свой народ и дал ему избавление!

69Он воздвиг нам могучего Спасителя1:69 Могучего Спасителя – букв.: «рог спасения» (см. Заб. 17:3). Рог был символом могущества, власти и силы (см., напр., 1 Цар. 2:10; Иер. 48:25; Мих. 4:13).

из рода Своего раба Давуда,

70как Он издавна и обещал через Своих святых пророков,

71что Он спасёт нас от врагов

и от рук тех, кто ненавидит нас.

72Так Он проявил милость к нашим предкам,

помня Своё священное соглашение,

73клятву, которой Он поклялся нашему предку Ибрахиму:

74избавить нас от рук наших врагов,

чтобы мы могли без страха служить Ему,

75живя перед Ним в святости и праведности во все дни нашей жизни!

76И ты, дитя, будешь назван пророком Высочайшего,

потому что будешь идти перед Вечным, Повелителем Сил, чтобы приготовить Ему пути1:76 См. Ис. 40:3; Мал. 3:1.,

77возвестить Его народу спасение

через прощение грехов,

78по глубочайшему милосердию нашего Бога,

Который пошлёт нам Утреннюю Зарю с небес1:78 Это указание на приход аль-Масиха (ср. Чис. 24:17; Ис. 9:2; 60:1; Мал. 4:2).,

79чтобы дать свет живущим во тьме и тени смертной1:79 См. Ис. 9:2.

и направить наши стопы на путь мира!

80Ребёнок рос и укреплялся в духе. Он жил в пустыне до того времени, когда открыто явился Исраилу.

New Serbian Translation

Лука 1:1-80

Сврха Лукиног писања

1Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, 2онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, 3стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, 4да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.

Рођење Јована Крститеља

5У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. 6Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. 7Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.

8Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. 9Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе ка̂д. 10Док се ка̂д приносио, много народа се молило у предворју.

11Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. 12Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.

13Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. 14Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. 15Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.

16Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. 17Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“

18Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“

19Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. 20Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“

21А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. 22Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.

23Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. 24Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: 25„Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“

Наговештај Исусовог рођења

26А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет 27девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. 28Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“

29Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? 30Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. 31И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. 32Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. 33Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“

34Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“

35Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. 36А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. 37Богу ништа није немогуће.“

38Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.

Сусрет Марије и Јелисавете

39Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. 40Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, 42те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! 43Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? 44Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. 45Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“

46Онда Марија рече:

„Велича душа моја Господа,

47весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,

48јер погледа на понизност своје слушкиње.

Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;

49јер велика је дела Свесилни учинио по мени,

свето је име његово!

50Милост је његова над онима што га поштују,

од колена до колена.

51Моћна дела учини мишицом својом,

растера узносите што су пуни себе,

52збаци владаре са престола

и узвиси понижене,

53гладне насити добрима,

а богате без ичега отпусти.

54Придиже Израиља, слугу свога,

сетивши се свога милосрђа,

55како рече прецима нашим,

Авра̂му и његовом потомству довека.“

56Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.

Рођење Јована Крститеља

57Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. 58Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.

59Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, 60али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“

61Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“

62Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. 63Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. 64Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. 65Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. 66Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.

67А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:

68„Благословен да је Господ, Бог Израиљев,

што дође међу свој народ и откупи га.

69Подиже нам силнога Спаситеља,

од рода Давидова, слуге свога,

70како обећа давно

преко својих светих пророка:

71да нас спасе од наших душмана

и од руку оних који нас мрзе;

72да ће исказати милост прецима нашим

и сетити се свога светог савеза,

73по заклетви датој праоцу нашем Авра̂му,

да ће нам дати:

74да му без страха служимо,

од душманске руке избављени,

75живећи свето и праведно

пред њим у све дане наше.

76А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,

јер ћеш ићи пред Господом

да припремиш путеве за њега.

77Ти ћеш довести до спознаје његов народ

да је спасење у опроштењу њихових греха,

78по милостивом срцу Бога нашега,

од којег ће нам доћи1,78 Дословно: излазак звезде и изданак биљке. Септуагинта преводи ову реч са излазак, што може да се односи и на једно и на друго. Могуће је да Лука има на уму обе слике, и излазак звезде и изданак биљке. Слика пророчки говори о доласку Давидовог изданка, то јест, Христа. (Зах 3,8; 6,12; Јер 23,5; 4. Мој 24,17; Мал 3,2.) светлост зоре са висине,

79да обасја оне што живе у тами

и под сенком смрти бораве,

и да наше стопе на пут мира усмери.“

80Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.