Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Исход 1:1-22

Угнетённые исраильтяне

1Вот имена сыновей Исраила (он же Якуб), которые пришли с ним в Египет, каждый со своей семьёй: 2Рувим, Шимон, Леви и Иуда, 3Иссахар, Завулон и Вениамин, 4Дан и Неффалим, Гад и Ашир. 5Всех потомков Якуба было семьдесят. Юсуф уже был в Египте.

6Со временем Юсуф и его братья умерли, как и всё их поколение. 7Но исраильтяне рожали много детей, их становилось всё больше и больше, и их народ стал таким многочисленным, что они расселились по всей земле Египта.

8Прошло время, и к власти в Египте пришёл новый фараон, который ничего не знал о Юсуфе. 9Он сказал своему народу:

– Смотрите, исраильтяне становятся многочисленнее и сильнее нас. 10Давайте поступим мудро. Если исраильтян станет ещё больше, и случится война, они присоединятся к нашим врагам, выступят против нас и покинут страну.

11Египтяне поставили над исраильтянами надсмотрщиков, чтобы изнурять их подневольным трудом. Исраильтяне построили фараону Питом и Раамсес – города для хранения припасов. 12Но чем больше исраильтян угнетали, тем больше их становилось, и они расселялись так, что египтяне начали бояться исраильтян 13и потому безжалостно принуждали их трудиться. 14Они сделали их жизнь горькой, заставляя делать кирпичи из глины, заниматься строительством, а также работать в поле. Исраильтян безо всякой жалости заставляли делать всю эту тяжёлую работу.

15Царь Египта сказал еврейским повитухам, которых звали Шифра и Пуа:

16– Когда вы будете принимать роды у еврейских женщин, то будьте внимательны: если родится мальчик – убивайте его, а если девочка – оставляйте в живых.

17Но повитухи боялись Аллаха и не исполняли приказ египетского царя. Они оставляли мальчиков в живых. 18Царь Египта вызвал повитух и спросил:

– Зачем вы это делаете? Зачем оставляете мальчиков в живых?

19Повитухи ответили фараону:

– Еврейские женщины не такие, как египетские: они крепкие и рожают ещё до нашего прихода.

20За это Аллах был милостив к повитухам, а народ продолжал увеличиваться и стал ещё многочисленнее. 21За то, что повитухи боялись Аллаха, Он даровал им в награду семьи и детей. 22Тогда фараон приказал своему народу:

– Каждого мальчика, который рождается у евреев, бросайте в реку Нил, а девочек оставляйте в живых.

New Serbian Translation

2. Мојсијева 1:1-22

Израиљци потлачени у Египту

1Ово су имена синова Израиљевих који су отишли са Јаковом у Египат, сваки са својом породицом:

2Рувим, Симеун, Левије и Јуда,

3Исахар, Завулон, Венијамин,

4Дан, Нефталим, Гад и Асир.

5Јаковљевих потомака било је укупно седамдесет. Јосиф је већ био у Египту.

6Потом Јосиф умре, а умру и његова браћа и сав онај нараштај. 7Синови Израиљеви су били родни, па су се размножили. Постали су бројни и веома силни, тако да су напунили земљу.

8Тада је над Египтом завладао нови цар који није познавао Јосифа. 9Он је рекао своме народу: „Ево, израиљски народ је постао бројнији и моћнији од нас. 10Хајде да поступимо мудро с њима, да не би постали још бројнији. Иначе, ако избије рат, они ће се удружити с нашим непријатељима и заратити против нас, те напустити земљу.“

11Стога поставе над њима надгледнике да их тлаче принудним радом. Они су фараону изградили градове-складишта, Питом и Рамесу. 12Али, што су их више тлачили, Израиљци су бивали још бројнији и напреднији, тако да су се Египћани ужаснули од њих. 13Зато су их Египћани терали на ропски рад. 14Загорчавали су им живот тешким радовима: прављењем малтера и опеке и разним пољским радовима. Све ропске послове су им немилосрдно наметали.

15Египатски цар је рекао и јеврејским бабицама, од којих је једној било име Шифра, а другој Фуа: 16„Кад помажете Јеврејкама при порођају, обратите пажњу на пол детета: ако је мушко, убијте га, а ако је женско, нека живи.“ 17Али бабице су се бојале Бога и нису учиниле како им је египатски цар наредио, него су остављале у животу мушку децу. 18Зато је египатски цар позвао бабице и упитао их: „Зашто сте то чиниле? Зашто сте остављале у животу мушку децу?“

19Бабице одговоре фараону: „Јеврејке нису као египатске жене. Оне су јаче, па роде пре него што бабица дође к њима.“

20Бог је био добар према бабицама, а народ израиљски се још више умножио и постао веома силан. 21А пошто су се бабице бојале Бога, он им је основао породице.

22Тада је фараон наредио целом народу: „Свако мушко дете које се роди Јеврејима нека се баци у Нил, а женска деца нека се оставе у животу.“