Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Закария 1:1-21

Призыв к покаянию

1В восьмом месяце второго года правления Дария1:1 Дарий I Великий (Гистасп) правил Персидской империей с 522 по 486 гг. до н. э. (в середине осени 520 г. до н. э.) было слово Вечного1:1 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь. к пророку Закарии, сыну Берехии, внуку Иддо:

2– Вечный сильно прогневался на ваших предков. 3Скажи же народу: Так говорит Вечный, Повелитель Сил: «Вернитесь ко Мне, – возвещает Вечный, Повелитель Сил, – и Я вернусь к вам, – говорит Вечный, Повелитель Сил. – 4Не будьте как ваши предки, к которым взывали прежние пророки, говоря: „Так говорит Вечный, Повелитель Сил: Оставьте свои злые пути и скверные обычаи“, а они не слушали и не внимали Мне, – возвещает Вечный. – 5Где теперь ваши предки? И разве вечно живут пророки? 6Но Мои слова и установления, которые Я вручил Моим рабам пророкам, разве не исполнились они над вашими предками? Они тогда покаялись и сказали: „Вечный, Повелитель Сил, поступил с нами так, как мы заслужили своими путями и делами, – как Он определил, так и поступил“».

Первое видение: всадник среди миртовых деревьев

7В двадцать четвёртый день одиннадцатого месяца, месяца шевата, на втором году правления Дария (15 февраля 519 г. до н. э.), было слово Вечного к пророку Закарии, сыну Берехии, внуку Иддо.

8Ночью мне было видение: смотрю, передо мной Некто на рыжем коне. Он стоял среди миртов1:8 Мирт – южное вечнозелёное дерево или кустарник с белыми душистыми цветками., что в горной долине; позади Него – всадники на рыжем, гнедом и белом конях.

9Я спросил:

– Что это значит, мой Господин?

И Ангел, Который говорил со мной, ответил:

– Я покажу тебе, что это значит.

10Тот, Кто стоял среди миртов, объяснил:

– Это те, кого Вечный послал пройти по земле дозором.

11И они сказали Ангелу Вечного1:11 Ангел Вечного – этот особенный ангел отождествляется с Самим Вечным. Многие толкователи видят в Нём явления Исы аль-Масиха до Его воплощения. По всей вероятности, Ангел, Который говорил с Закарией (ст. 9), и Ангел Вечного, сидевший на рыжем коне среди миртов (ст. 8, 10 и 11), – это одна и та же личность, хотя в этом нет полной уверенности., Который стоял среди миртов:

– Мы прошли по земле дозором – на всей земле покой и мир.

12Тогда Ангел Вечного сказал:

– О Вечный, Повелитель Сил, до каких пор Ты будешь отказывать в милости Иерусалиму и городам Иудеи, на которые Ты гневаешься вот уже семьдесят лет?

13И Вечный отвечал добрыми и утешительными словами Ангелу, говорившему со мной.

14Тогда Ангел, Который говорил со мной, сказал мне:

– Вот что ты должен возвестить: «Так говорит Вечный, Повелитель Сил: Крепко возревновал Я об Иерусалиме и Сионе, 15а на народы, живущие в покое, Я страшно разгневан. Тогда как Я лишь немного гневался на Мой народ, они без меры обрушили на него бедствие. 16Поэтому так говорит Вечный: Я вернусь в Иерусалим с состраданием, и Мой дом там будет отстроен, – возвещает Вечный, Повелитель Сил, – и протянется над Иерусалимом землемерная нить»1:16 Землемерная нить – символ восстановления Иерусалима в пророчестве Иеремии (см. Иер. 31:38-40).. 17Ещё провозгласи: «Так говорит Вечный, Повелитель Сил: Снова переполнятся изобилием Мои города, и вновь Вечный утешит Сион и изберёт Иерусалим».

Второе видение: четыре рога и четверо ремесленников

18Я поднял глаза и вижу: передо мной четыре рога. 19Я спросил Ангела, Который говорил со мной:

– Что это?

Он ответил:

– Эти рога – сила народов, которая разметала Иудею, Исраил и Иерусалим.

20Затем Вечный показал мне четверых кузнецов. 21Я спросил:

– Что они собираются делать?

Он ответил:

– Этими рогами народы разметали Иудею так, что никто не мог поднять своей головы, а кузнецы пришли нагнать на них страх и сбить им рога, которые они подняли против земли Иудеи, чтобы разметать её народ.

New Serbian Translation

Књига пророка Захарије 1:1-21

Позив на повратак Господу

1Осмог месеца друге Даријеве године, реч Господња је дошла пророку Захарији, Варахијином сину и Идовом унуку.

2„Господ се веома разгневио на ваше претке! 3Реци им зато: овако каже Господ над војскама: ’Вратите ми се, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити вама – каже Господ над војскама. 4Не будите као ваши преци којима су пророковали пређашњи пророци речима: овако каже Господ над војскама: одвратите се, молим вас, од својих злих путева и својих злих дела. Али нису послушали, нису марили за мене – говори Господ. 5И где су сада ваши преци? Довека ли живе пророци? 6Зар нису стигле ваше претке моје речи и моји закони, које сам заповедио својим слугама пророцима?

И они су се покајали и одговорили: учинио је баш како је и намеравао Господ над војскама да нам узврати према нашим путевима и према нашим делима.’“

Човек међу стаблима мирте

7Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, а то је месец сават, друге Даријеве године, дошла је реч Господња пророку Захарији, Варахијином сину и Идовом унуку:

8Гле, била је ноћ када сам видео човека како седи на коњу риђану. Стајао је међу стаблима мирте, тамо у долу, а иза њега коњи риђани, сивци и белци.

9Рекао сам: „Господару мој, ко су ови?“

Одговорио ми је анђео који је разговарао са мном: „Показаћу ти ко су ови.“

10Тада је узвратио човек који је стајао међу стаблима мирте. Рекао је: „Ово су они које је Господ послао да обилазе земљу.“

11А они су казали Анђелу Господњем који је стајао међу стаблима мирте: „Обишли смо земљу. Ево, сва је земља мирна и спокојна.“

12Анђео Господњи је одговорио: „О, Господе над војскама, зар се нећеш смиловати Јерусалиму и Јудиним градовима на које си, ево, озлојеђен ових седамдесет година?!“ 13А Господ је анђелу који је разговарао са мном одговорио благонаклоним речима, утешним речима.

14Анђео који је разговарао са мном ми је казао: „Објављуј! Реци: ’Овако каже Господ над војскама: стало ми је до Јерусалима и до Сиона ми је веома стало. 15Страховито сам гневан на лакомислене народе, а на њих сам био тек мало гневан. Али они су зло потпомогли.’

16Зато овако каже Господ: ’Вратићу се Јерусалиму са смиловањем! Обновиће се у њему мој Дом – говори Господ над војскама. Зидарско уже ће развучено бити над Јерусалимом.’

17Опет објављуј и реци: ’Овако каже Господ над војскама: моји ће се градови поново преливати благостањем! Господ ће поново да се смилује Сиону, поново ће да одабере Јерусалим!’“

Четири рога и четворица ковача

18Тада сам погледао горе, и гле – четири рога. 19Питао сам анђела који је разговарао са мном: „А шта су они?“

Одговорио ми је: „Ово су рогови који су расејали Јуду, Израиљ и Јерусалим.“

20А Господ ми је показао четворицу ковача. 21Упитао сам: „Шта су они дошли да раде?“

Одговорио ми је речима: „Ово су рогови који су расејали Јуду тако да нико ни главу подигао није. А ови ковачи су дошли да их преплаше, да развале рогове народа који су подигнули рог против Јудине земље, да је расеју.“