Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Аюб 1:1-22

Пролог

1В земле Уц жил человек по имени Аюб. Этот человек был непорочен и праведен, жил в страхе перед Аллахом и сторонился зла. 2У него было семеро сыновей и три дочери. 3Он владел семью тысячами овец, тремя тысячами верблюдов, пятьюстами парами волов и пятьюстами ослицами, а ещё великим множеством слуг. Он был самым знатным и самым уважаемым человеком среди всех жителей Востока.

4Его сыновья сходились, чтобы пировать по очереди в домах друг у друга, и приглашали трёх своих сестёр, чтобы есть и пить вместе с ними. 5Когда время пиров истекало, Аюб посылал за ними и совершал ритуал очищения. Рано утром он возносил за каждого из них всесожжение, думая: «Быть может, мои сыновья согрешили и в сердце своём оскорбили Аллаха». Так Аюб поступал постоянно.

Шайтан клевещет на Аюба

6Однажды ангелы1:6 Букв.: «сыны Всевышнего»; также в 2:1. Ангелы не являются сыновьями Всевышнего в буквальном смысле. Это образное выражение лишь указывает на их сверхъестественную природу и подчинённость Аллаху. пришли, чтобы предстать перед Вечным1:6 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь., и с ними пришёл Шайтан1:6 Шайтан – это имя переводится как «противник», «обвинитель»..

7Вечный спросил Шайтана:

– Откуда ты пришёл?

Шайтан ответил Вечному:

– Я скитался по земле и обошёл её всю.

8Вечный сказал Шайтану:

– Приметил ли ты Моего раба Аюба? Нет на земле такого человека, как он: непорочного и праведного, кто живёт в страхе перед Аллахом и сторонится зла.

9– Разве даром Аюб боится Аллаха? – ответил Вечному Шайтан. – 10Разве не Ты оградил его самого, его домашних и всё его добро? Ты благословил дело его рук, и его стада и отары заполонили землю. 11Но протяни руку и порази всё, что у него есть, и он проклянёт Тебя прямо в лицо.

12Вечный сказал Шайтану:

– Хорошо. Всё, что у него есть, в твоих руках, но на него самого руки не поднимай.

И Шайтан ушёл от Вечного.

Первое испытание Аюба

13Однажды, когда сыновья и дочери Аюба пировали и пили вино в доме у старшего из братьев, 14к Аюбу пришёл вестник и сказал:

15– Волы пахали и ослицы паслись неподалёку, когда напали севеяне и угнали их. Они предали всех слуг мечу, и я – единственный, кто спасся, чтобы рассказать тебе об этом!

16Он ещё говорил, когда пришёл другой вестник и сказал:

– Огонь Аллаха пал с небес и сжёг овец и слуг, и я – единственный, кто спасся, чтобы рассказать тебе об этом!

17Он ещё говорил, когда пришёл третий вестник и сказал:

– Халдеи собрались в три отряда, набросились на стадо твоих верблюдов и угнали их. Они предали всех слуг мечу, и я – единственный, кто спасся, чтобы рассказать тебе об этом!

18Он ещё говорил, когда пришёл ещё один вестник и сказал:

– Твои сыновья и дочери пировали и пили вино в доме у старшего брата, 19как вдруг страшный вихрь примчался из пустыни и сотряс дом. Дом рухнул на них, и все они погибли, а я – единственный, кто спасся, чтобы рассказать тебе об этом.

20Тогда Аюб встал и в скорби разорвал на себе одежду и обрил голову. Он поклонился, пав лицом на землю, 21и сказал:

– Нагим я пришёл в этот мир,

нагим из него и уйду.

Вечный даровал, Вечный и отнял –

да будет имя Вечного прославлено.

22Во всём этом Аюб не согрешил и не обвинил Аллаха в несправедливости к нему.

New Serbian Translation

Књига о Јову 1:1-22

Пролог

1У земљи Уз је живео човек по имену Јов. Био је без мане, човек праведан и богобојазан који се клонио зла. 2Родило му се седам синова и три ћерке. 3Имао је посед од седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина пари волова, пет стотина магарица и јако много слугу. Био је имућнији од свакога на истоку.

4Елем, његови су синови одлазили на кућне гозбе које су приређивали, сваки од њих у свој дан. Слали су позиве својим трима сестрама да са њима пију и једу. 5А када би се изређали дани гозбе, Јов је слао по њих да их посвети. Устајао би рано ујутро и приносио свеспалнице за сваког од њих. Наиме, говорио је Јов: „Можда су деца сагрешила и у свом срцу проклела Бога.“ И Јов је то радио сваког дана.

6Тек, једног су дана Божији синови дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана. 7И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“

Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио сам је.“

8Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла?“

9Сатана је одговорио Господу речима: „Узалуд ли се Јов Бога боји?! 10Зар ти ниси оградио њега и кућу његову и све што поседује унаоколо? Благословио си дело његових руку и његов се посед проширио по земљи. 11Али пружи руку своју и дирни му у све то што има – неће ли те у лице проклети!“

12Господ је узвратио Сатани: „Добро, све што има у твојим је рукама. Само њега руком не дотичи.“

Тада је Сатана отишао из Божијег присуства.

13Тако су једног дана Јовови синови и његове ћерке јели и пили вино у кући свог брата првенца. 14Тада је Јову дошао гласник и поручио: „Знаш, док су волови орали и магарице пасле крај њих, 15банули су Савеји и отели их! Слуге су побили оштрицом мача, само сам ја једини побегао да ти јавим!“

16И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Од Бога се ватра сручила с небеса! Спалила је овце и прогутала слуге, само сам ја једини побегао да ти јавим!“

17И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Халдејци сврстани у три чете су извршили препад на камиле! Отели су их, слуге су побили оштрицом мача и само сам ја једини побегао да ти јавим!“

18И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Твоји синови и твоје ћерке су јели и пили вино у кући свог брата првенца. 19И гле, страховит је ветар дунуо из правца пустиње! Ударио је на четири угла куће која се срушила на децу и они су изгинули! Само сам ја једини побегао да ти јавим!“

20Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио. 21Рекао је:

„Го сам изашао из утробе мајке своје

и го ћу да се вратим тамо!

Господ је дао – Господ је узео!

Благословено нека је име Господње!“

22Тако Јов у свему овоме није сагрешио и није оптужио Бога.