Пророчество Исаии о спасении Иерусалима
(Ис. 37:1-8)
1Когда царь Езекия услышал это, он разорвал на себе одежду, оделся в рубище и пошёл в храм Вечного. 2Он послал распорядителя дворца Элиакима, писаря Шевну и главных священнослужителей, одетых в рубище, к пророку Исаии, сыну Амоца.
3Они сказали ему:
– Так говорит Езекия: «Сегодня день беды, наказания и бесчестия, словно дитя вот-вот должно родиться, а родить не хватает сил. 4Может быть, Вечный, твой Бог, услышит все слова главного виночерпия, которого его господин, царь Ассирии, послал глумиться над живым Богом, и накажет его за слова, которые услышал Вечный, твой Бог. Вознеси же молитву за тех, кто ещё жив!»
5Когда приближённые царя Езекии пришли к Исаии, 6тот сказал им:
– Скажите своему господину: Так говорит Вечный: «Не бойся того, что ты слышал, – тех слов, которыми оскорбляли Меня слуги царя Ассирии. 7Вот Я нашлю на него такой дух, что, получив известие, он немедленно вернётся в свою страну, где Я судил ему пасть от меча».
8Когда главный виночерпий услышал, что царь Ассирии оставил Лахиш, он вернулся и нашёл царя осаждающим Ливну.
Новая угроза Синаххериба и молитва Езекии
(Ис. 37:9-20)
9Синаххериб получил весть о том, что Тирхака, царь Эфиопии, идёт на него войной. Тогда он опять послал к Езекии послов, чтобы сказать:
10– Скажите Езекии, царю Иудеи: «Не давай Богу, на Которого ты надеешься, обманывать тебя, когда Он говорит: „Иерусалим не будет отдан царю Ассирии“. 11Ты же слышал о том, что цари Ассирии сделали со всеми странами, предав их полному уничтожению. А разве ты уцелеешь? 12Разве боги народов, которые были истреблены моими предками, боги городов Гозана, Харрана, Рецефа и народа Эдена, который был в Телассаре, спасли их? 13Где теперь царь Хамата, царь Арпада, цари Сепарваима, Ены или Иввы?»
14Езекия получил письмо через послов и прочитал его. Тогда он пошёл в храм Вечного и развернул его перед Вечным.
15Езекия молился Вечному:
– О Вечный, Бог Исраила, восседающий на херувимах19:15 Херувим – один из высших ангельских чинов. См. также пояснительный словарь., лишь Ты – Бог над всеми земными царствами. Ты создал небо и землю. 16Склони, Вечный, ухо Своё и услышь; открой, Вечный, глаза Свои и взгляни; услышь слова Синаххериба, которые он послал, чтобы глумиться над живым Богом. 17Правда, Вечный, что ассирийские цари погубили эти народы и их страны, 18бросили их богов в огонь и уничтожили их, потому что то были не боги, а только дерево и камень, обработанные руками человека. 19И теперь, Вечный, наш Бог, молю, избавь нас от его руки, чтобы все земные царства узнали, что только Ты, Вечный, – Бог!
Пророчество Исаии о падении Синаххериба
(Ис. 37:21-35)
20И Исаия, сын Амоца, послал сказать Езекии:
– Так говорит Вечный, Бог Исраила: «Я услышал твою молитву против Синаххериба, царя Ассирии».
21И вот слово, которое сказал о нём Вечный:
– Девственная дочь Сиона19:21 Девственная дочь Сиона – олицетворение Иерусалима. Так же и «дочь Иерусалима».
презирает тебя, над тобой смеётся.
Дочь Иерусалима
вслед тебе головой качает.
22Ты над кем глумился, кого оскорблял?
На кого ты повысил голос
и глаза надменные поднял?
На святого Бога Исраила!
23Через своих послов
ты глумился над Владыкой.
Ты сказал:
«Со множеством моих колесниц
я поднялся на горные вершины,
на дальние склоны Ливана.
Я срубил его высочайшие кедры,
его лучшие кипарисы.
Я достиг его самых отдалённых мест,
его наилучших лесов.
24Я копал колодцы
и пил воду чужих земель.
Ступнями своих ног
я иссушил все реки Египта».
25Разве ты не слышал?
Я давно это определил,
задумал в древние дни.
Теперь Я это исполнил,
дав тебе превратить укреплённые города
в груды развалин.
26Их жители обессилены,
испуганы и опозорены.
Они недолговечны, как растения в поле,
как нежные зелёные побеги,
как трава, пробившаяся на крыше,
опалённая, прежде чем вырасти.
27Но Я знаю, когда ты встаёшь или садишься,
когда выходишь или входишь
и как ты яришься на Меня.
28За твою ярость против Меня
и за твою надменность, что достигла Моих ушей,
Я продену в твой нос Моё кольцо,
и вложу в твой рот Мои удила,
и верну тебя назад той дорогой,
которой ты пришёл.
29Это будет тебе знамением, Езекия:
В этом году вы будете есть то, что вырастет само собой,
а в следующем году то, что вырастет из этого.
Но в третий год сейте и жните,
сажайте виноградники и ешьте их плоды.
30Уцелевшие жители Иудеи опять пустят корни
и принесут плоды.
31Ведь из Иерусалима выйдет остаток,
и с горы Сион – уцелевшие.
Это сделает ревность Вечного, Повелителя Сил.
32Поэтому Вечный говорит о царе Ассирии так:
– Он не войдёт в этот город
и не пустит сюда стрелы.
Он не приступит к нему со щитом
и не насыплет против него осадного вала.
33Он вернётся той же дорогой, какой пришёл,
он не войдёт в этот город, –
возвещает Вечный. –
34Я защищу этот город и спасу его,
ради Себя и ради Моего раба Давуда.
Поражение ассирийской армии
(2 Лет. 32:21; Ис. 37:36-38)
35В ту же ночь Ангел Вечного вышел и предал смерти в лагере ассирийцев сто восемьдесят пять тысяч человек. Когда на следующее утро люди проснулись, то увидели повсюду мёртвые тела. 36Тогда Синаххериб, царь Ассирии, снял лагерь и ушёл. Он возвратился домой и жил в Ниневии.
37Однажды, когда он поклонялся в храме своего бога Нисроха, его сыновья Адрам-Малик и Сарецер поразили его мечом и бежали в араратскую землю. И царём вместо него стал его сын Асархаддон.
Посланство пророку Исаији
1Кад је то чуо, цар Језекија је раздро своју одећу, навукао на себе кострет и отишао у Дом Господњи. 2Затим је послао Елијакима, управитеља двора, писара Сомну, и старешине свештеничке обучене у кострет, пророку Исаији, сину Амоцовом. 3Рекли су му: „Говори Језекија: ’Дан је овај дан невоље, казне и срамоте. Деца су приспела за порођај, а нема снаге да се роде. 4Може бити да је Господ, Бог твој, чуо све речи Равсака, кога је његов господар асирски цар послао да вређа живога Бога, па ће га покарати због речи које је Господ, Бог твој, чуо, кад се помолиш за остатак што је преостао.’“
5Кад су слуге цара Језекије дошле к Исаији, 6Исаија им је рекао: „Овако реците своме Господару: ’Говори Господ: не бој се речи што си чуо, којима су ме ружиле слуге асирског цара. 7Ево, удахнућу у њега дух, и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу, а ја ћу учинити да погине од мача у својој земљи.’“
8Кад се Равсак вратио, нашао је асирског цара како ратује с Ливном; чуо је, наиме, да је напустио Лахис.
Други покушај цара Сенахерива
9Чувши да је Тирака, кушки цар, изашао у рат против њега, асирски цар је послао гласнике Језекији, и рекао му: 10„Овако реците Језекији, цару Јудином: ’Нека те не вара Бог твој у кога се уздаш говорећи ти: Јерусалим неће пасти у руке асирском цару. 11Чуо си шта су асирски цареви учинили свим земљама, како су их изручили проклетству. Зар ћеш ти да се избавиш? 12Јесу ли богови народа спасли оне које су уништили моји преци: Гозанце, Харанце, Ресефе и синове Едена у Теласару? 13Где је цар аматски, цар арфадски, и цар Лаира, Сефарвима, Ена и Ава?’“
Језекијина молитва
14Језекија је примио писмо из руку посланика и прочитао га. Затим се попео у Дом Господњи и развио га пред Господом. 15Онда се Језекија овако помолио пред Господом: „Господе, Боже Израиљев, који столујеш над херувимима! Само си ти Бог свих царстава земаљских, ти си начинио небо и земљу. 16Пригни ухо своје, Господе, и почуј; отвори очи своје и погледај. Чуј Сенахеривове речи које је послао да се руга Богу живоме!
17Истина је, о, Господе, опустошили су цареви асирски народе и њихову земљу, 18побацали им богове у ватру, јер они и нису богови, него дело људских руку, дрво и камен; зато су их разорили. 19А сад, Господе, Боже наш, избави нас из његових руку, нека знају сва царства на земљи, Господе, да си само ти Бог!“
Исаијино пророштво
20Тада је Исаија, син Амоцов, послао поруку Језекији: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Чуо сам твоју молитву коју си ми упутио за Сенахерива, асирског цара. 21Ово је реч коју је Господ рекао против њега:
Презире те, руга ти се, девица, ћерка сионска,
маше главом за тобом ћерка јерусалимска.
22Кога си ружио и вређао?
На кога си гласно викао
и охоли поглед дизао?
На Свеца Израиљева!
23Преко твојих гласника вређао си мог Господа.
Рекао си: „Коњима својим и јахачима многим,
на висине сам се горске успео,
до највиших врхова ливанских.
Посекао сам му највише кедрове
и његове поизбор чемпресе.
Досегао сам му врх најкрајњи,
врт његов у бујној шуми.
24Ископао сам студенце и пио туђе воде,
стопалима својих ногу
исушио сам све потоке египатске.“
25Зар ниси чуо? Од искона сам то одредио,
уредио од прадавних дана,
а сада сам то остварио:
у рушевине си претворио утврђене градове.
26Становници њихови
немоћни, испрепадани, постиђени,
били су као растиње у пољу,
као младо зеленило,
као трава по крововима,
што усахне пре него што никне.
27Ја знам кад седаш, кад излазиш и кад се враћаш,
и како си против мене беснео.
28Зато што си на мене беснео,
и што ми је твоја обест дошла до ушију,
брњицу ћу ти кроз ноздрве провући,
у уста ћу ти узде ставити,
и вратити те путем којим си дошао.
Знак за Језекију
29А ово је знак за тебе:
Ове године ћеш јести што са̂мо израсте,
а догодине оно што никне од тога,
а треће године сеј, жањи и сади винограде
и једи њихов род.
30А преживели из дома Јудиног,
опет ће пустити свој корен у дубину,
и родити своје плодове у висину.
31Јер из Јерусалима ће изаћи остатак,
и преживели са горе Сиона.
То ће учинити ревност Господа над војскама.’
Пророштво о Асирији
32Зато говори Господ о цару асирском:
’Он неће ући у овај град,
и неће одапети стрелу на њега,
неће са штитом кренути на њега,
нити насипати бедем против њега,
33него ће се вратити путем којим је дошао.
У овај град он ући неће – говори Господ.
34Ја ћу одбранити овај град и избавити га
ради себе и ради мога слуге Давида.’“
Сенахеримов пораз и смрт
35Исте ноћи је изашао Анђео Господњи и побио стотину осамдесет пет хиљада у асирском табору. Када је народ устао ујутро, а оно све сами мртваци. 36Сенахерив, асирски цар, је подигао своју војску и повукао се; вратио се у Ниниву. 37И док се клањао у храму свога бога Нисрока, убили су га мачем његови синови Адрамелех и Сарасар. Потом су побегли у земљу араратску. На његово место се зацарио његов син Есарадон.
