Уззия – царь Иудеи
(2 Лет. 26:3-4, 21-23)
1На двадцать седьмом году правления Иеровоама, царя Исраила, в Иудее начал царствовать Уззия, сын Амасии. 2Ему было шестнадцать лет, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме пятьдесят два года. Его мать звали Иехолия, она была родом из Иерусалима. 3Он делал то, что было правильным в глазах Вечного, как и его отец Амасия. 4Лишь святилища на возвышенностях не были ещё уничтожены. Народ продолжал приносить там жертвы и возжигать благовония.
5Вечный поразил царя проказой15:5 См. сноску на 5:1., которая была у него до самой его смерти, и он жил в отдельном доме. Иотам, сын царя, распоряжался во дворце и управлял народом страны.
6Прочие события царствования Уззии и всё, что он сделал, записано в «Книге летописей царей Иудеи». 7Уззия упокоился со своими предками и был похоронен рядом с ними в Городе Давуда. И царём вместо него стал его сын Иотам.
Закария – царь Исраила
8На тридцать восьмом году правления Уззии, царя Иудеи, царём Исраила стал Закария, сын Иеровоама, и правил в Самарии шесть месяцев. 9Он делал зло в глазах Вечного, подобно своим предкам. Он не отвернулся от грехов Иеровоама, сына Невата, к которым тот склонил Исраил.
10Шаллум, сын Иавеша, составил заговор против Закарии. Он поразил его на виду у всего народа15:10 Или: «в Иблеаме»., убил и стал царём вместо него. 11Прочие события царствования Закарии записаны в «Книге летописей царей Исраила». 12Так исполнилось слово Вечного, которое Он сказал Иеву: «Твои потомки будут сидеть на престоле Исраила до четвёртого поколения»15:12 См. 10:30..
Шаллум – царь Исраила
13Шаллум, сын Иавеша, стал царём на тридцать девятом году правления Уззии, царя Иудеи, и правил в Самарии один месяц. 14Из Тирцы в Самарию пришёл Менахем, сын Гади. Он поразил Шаллума, сына Иавеша, в Самарии, убил его и стал царём вместо него.
15Прочие события царствования Шаллума и заговор, который он составил, записаны в «Книге летописей царей Исраила».
16В то время Менахем, выступив из Тирцы, напал на Тифсах со всеми, кто был в городе и в его окрестностях, потому что они отказались открыть ворота. Он разграбил Тифсах и порубил всех беременных женщин.
Менахем – царь Исраила
17На тридцать девятом году правления Уззии, царя Иудеи, царём Исраила стал Менахем, сын Гади, и правил в Самарии десять лет. 18Он делал зло в глазах Вечного. Во все дни царствования он не отворачивался от грехов Иеровоама, сына Невата, к которым тот склонил Исраил.
19В то время в страну вторгся Тиглатпаласар15:19 Букв.: «Пул» – другое имя Тиглатпаласара III (см. ст. 29). Он правил с 745 по 727 гг. до н. э., царь Ассирии, и Менахем дал ему тридцать шесть тонн15:19 Букв.: «тысячу талантов». серебра, чтобы тот помог ему укрепить власть над царством. 20Менахем взыскал эти деньги с Исраила. Каждый богатый человек был обязан внести шестьсот граммов15:20 Букв.: «пятьдесят шекелей». серебра, чтобы отдать их царю Ассирии. Тогда царь Ассирии вернулся назад и не остался в стране.
21Прочие события царствования Менахема и всё, что он сделал, записано в «Книге летописей царей Исраила». 22Менахем упокоился со своими предками. И царём вместо него стал его сын Пекахия.
Пекахия – царь Исраила
23На пятидесятом году правления Уззии, царя Иудеи, царём Исраила стал Пекахия, сын Менахема, и правил в Самарии два года. 24Пекахия делал зло в глазах Вечного. Он не отвернулся от грехов Иеровоама, сына Невата, к которым тот склонил Исраил.
25Его сановник Пеках, сын Ремалии, составил против него заговор. Взяв с собой пятьдесят галаадитян, он напал на Пекахию в крепости царского дворца в Самарии. Пеках убил Пекахию, вместе с Арговом и Арием, и стал царём вместо него. 26Прочие события царствования Пекахии и всё, что он сделал, записано в «Книге летописей царей Исраила».
Пеках – царь Исраила
27На пятьдесят втором году правления Уззии, царя Иудеи, царём Исраила стал Пеках, сын Ремалии, и правил в Самарии двадцать лет. 28Он делал зло в глазах Вечного. Он не отвернулся от грехов Иеровоама, сына Невата, к которым тот склонил Исраил.
29В дни Пекаха, царя Исраила, царь Ассирии Тиглатпаласар пришёл и взял города Ион, Авель-Бет-Мааху, Ианох, Кедеш и Хацор, земли Галаада, Галилеи и всю землю Неффалима и увёл народ в плен в Ассирию. 30Осия, сын Элы, составил против Пекаха, сына Ремалии, заговор. Он напал на него, убил и стал царём вместо него на двадцатом году правления Иотама, сына Уззии.
31Прочие события царствования Пекаха и всё, что он сделал, записано в «Книге летописей царей Исраила».
Иотам – царь Иудеи
(2 Лет. 27:1-9)
32На втором году правления исраильского царя Пекаха, сына Ремалии, в Иудее начал царствовать Иотам, сын Уззии. 33Ему было двадцать пять лет, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме шестнадцать лет. Его мать звали Иеруша, она была дочерью Цадока. 34Он делал то, что было правильным в глазах Вечного, как и его отец Уззия. 35Лишь святилища на возвышенностях не были уничтожены, народ продолжал приносить там жертвы и возжигать благовония. Иотам перестроил Верхние ворота храма Вечного.
36Прочие события царствования Иотама и то, что он сделал, записано в «Книге летописей царей Иудеи». 37(В те дни Вечный начал посылать против Иудеи Рецина, царя Сирии, и Пекаха, сына Ремалии.) 38Иотам упокоился со своими предками и был похоронен с ними в Городе Давуда, своего предка. И царём вместо него стал его сын Ахаз.
Азаријина владавина над Јудом
1У двадесет седмој години Јеровоама, цара израиљског, Азарија, син Амасијин, је постао цар Јуде. 2Било му је шеснаест година кад је постао цар, а владао је педесет две године у Јерусалиму. Мајка му се звала Јехолија из Јерусалима. 3Чинио је што је праведно у очима Господњим, све како је чинио и његов отац Амасија. 4Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама.
5Али Господ је ударио цара, па је био губавац до своје смрти. Живео је у одвојеној кући, док је царев син Јотам био над двором и управљао народом и земљом.
6Остала Азаријина дела, и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? 7Азарија се упокојио са својим прецима, па су га сахранили са његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Јотам.
Захаријина владавина у Израиљу
8Тридесет седме године Азарије, цара Јудиног, зацарио се Захарија, син Јеровоамов, над Израиљем у Самарији. Царевао је шест месеци. 9Он је чинио што је зло у очима Господњим, као што су чинили његови преци. Није се одвратио од греха Јеровоама, сина Наватова, којима је наводио Израиљ на грех. 10Али против њега је сковао заверу Салум, син Јависов. Он га је напао и убио пред народом, те се зацарио на његово место.
11Остала Захаријина дела су записана у Књизи дневника царева израиљских. 12То је било оно што је Господ рекао Јују: „Твоји ће синови седети на Израиљевом престолу до четвртог колена.“ Тако је и било.
Салумова владавина у Израиљу
13Салум, син Јависов, се зацарио у тридесет деветој години Озије15,13 Познат и као Азарија., цара Јудиног. Владао је један месец у Самарији. 14Међутим, Менајим, син Гадијев из Терсе се дигао и дошао у Самарију, напао Салума, сина Јависовог, убио га, па се зацарио на његово место.
15Остала Салумова дела, и како је сковао заверу, записана су у Књизи дневника царева израиљских.
16У то време је Менајим из Терсе напао Тапсу и свакога у њој и њеној околини, јер се нису предали. Побио је све живо, а трудне жене је распорио.
Менајимова владавина у Израиљу
17У тридесет деветој години Азарије, цара Јудиног, зацарио се Менајим, син Гадијев, над Израиљем. Владао је десет година у Самарији. 18Чинио је што је зло у очима Господњим. Није се одвратио од греха Јеровоама, сина Наватовог, којима је наводио на грех Израиљ, свега свога века.
19Затим је Фул, цар асирски, напао земљу, а Менајим је дао Фулу хиљаду таланата15,19 Око 34 t. сребра, да би му помогао да ојача своју царску власт. 20Менајим је наметнуо порез Израиљу: сваки имућни човек је морао да плати педесет шекела15,20 Око 575 gr. сребра асирском цару. Тако се асирски цар повукао, и није остао у земљи.
21Остала Менајимова дела, и све што је урадио, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? 22Кад се Менајим упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Факија.
Факијина владавина у Израиљу
23У педесетој години Азарије, цара Јудиног, Менајимов син Факија је почео да влада над Израиљем у Самарији. Владао је две године. 24Чинио је што је зло у очима Господњим; није се одвратио од греха Јеровоама, сина Наватова, којима је наводио на грех Израиљ. 25Против њега се уротио његов војни заповедник Фекај, син Ремалијин, и напао га у Самарији, у тврђави царевог двора, заједно са Арговом и Аријем. С њим је било и педесет Галађана. Он га је убио и зацарио се на његово место.
26Остала Факијина дела и све што је учинио, записано је у Књизи дневника царева израиљских.
Фекај влада у Израиљу
27У педесет другој години Азарије цара Јудиног, почео је да влада Фекај, син Ремалијин, над Израиљем у Самарији. Владао је двадесет година. 28Чинио је што је зло у очима Господњим; није се одвратио од греха Јеровоама, сина Наватова, којима је наводио на грех Израиљ.
29У време Фекаја, цара израиљског, дошао је Тиглат-Пилесер, цар асирски, и освојио Ијон, Авел Вет-Маху, Јанох, Кедес, Асор, Галад и Галилеју, сву Нефталимову земљу, па је преселио народ у Асирију. 30Тада је Осија, син Илин, сковао заверу против Фекаја, сина Ремалијиног, напао га и убио. Он се зацарио на његово место у двадесетој години Јотама, сина Озијиног.
31Остала Фекајева дела и све што је учинио, записано је у Књизи дневника царева израиљских.
Јотамова владавина над Јудом
32У другој години Фекаја, сина Ремалијиног, цара израиљског, над Јудом се зацарио Јотам, син Озијин. 33Било му је двадесет пет година кад је почео да влада, а владао је шеснаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Јеруса, ћерка Садокова. 34Чинио је што је добро у очима Господњим, све онако како је чинио његов отац Озија. 35Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама. Он је изградио Горња врата Дома Господњег.
36Остала Јотамова дела, и оно што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? 37У оно време је Господ почео да подиже Ресина, цара Арама, и Фекаја, сина Ремалијиног, на Јуду. 38Кад се Јотам упокојио са својим прецима, сахранили су га са његовим прецима у граду његовог праоца Давида. На његово место се зацарио његов син Ахаз.
