1Когда вся работа, которую Сулейман делал для храма Вечного, была завершена, он принёс те вещи, которые посвятил Вечному его отец Давуд, – серебро, золото и всю утварь – и положил их в сокровищницы храма Всевышнего.
Перенесение сундука соглашения в храм
(3 Цар. 8:1-13)
2Сулейман созвал в Иерусалим старейшин Исраила, всех глав исраильских родов и кланов, чтобы перенести сундук соглашения с Вечным из Города Давуда, то есть Сиона, в храм5:2 Городом Давуда или Сионом называли старую часть города, откуда сундук соглашения был перенесён в храм, находившийся в новой, северной части Иерусалима.. 3И все исраильтяне собрались у царя во время праздника Шалашей5:3 Праздник Шалашей – иудейский праздник в память о попечении Всевышнего во время скитаний в пустыне (см. Лев. 23:33-43; Чис. 29:12-39; Втор. 16:13-17). в седьмом месяце (в начале осени).
4Когда прибыли старейшины Исраила, левиты подняли сундук 5и понесли его и шатёр встречи со всей священной утварью, находящейся в нём. Священнослужители-левиты несли их, 6а царь Сулейман и всё общество исраильтян, которое собралось вокруг него, шли перед сундуком и приносили в жертву столько мелкого и крупного скота, что его невозможно было ни пересчитать, ни исчислить.
7Священнослужители принесли сундук соглашения с Вечным на его место во внутреннее святилище храма, в Святая Святых, и поставили его под крыльями херувимов. 8Херувимы простирали свои крылья над местом сундука и накрывали сундук и шесты для его переноски. 9Эти шесты были такие длинные, что их концы было видно со святилища, находящегося перед Святая Святых, но снаружи их не было видно. Они находятся там и по сегодняшний день.
10В сундуке же ничего не было, кроме двух каменных плиток, которые Муса положил в него у горы Синай5:10 Букв.: «у Хорива». Хорив – другое название горы Синай., где Вечный заключил с исраильтянами соглашение после того, как они вышли из Египта.
11Священнослужители вышли из святилища. Все священнослужители, которые были там, освятились, независимо от их отделов. 12Все левиты, которые были музыкантами, – Асаф, Еман, Иедутун со своими сыновьями и сородичами – стояли с восточной стороны жертвенника, одетые в тонкий лён, и играли на тарелках, лирах и арфах. Им вторили сто двадцать священнослужителей, которые трубили в трубы. 13Трубящие и поющие звучали в унисон, как один голос, вознося Вечному хвалу и благодарность. Под звуки труб, тарелок и других музыкальных инструментов они прославляли Вечного:
– Он благ;
милость Его – навеки!
Затем храм Вечного заполнило облако, 14и священнослужители не могли совершать свою службу из-за него, потому что слава Вечного наполнила храм Всевышнего.
1Тако је био довршен сав посао који је цар Соломон урадио за Дом Господњи. Затим је Соломон унео у ризницу Божијег Дома ствари које је његов отац Давид посветио: сребро, злато, и све посуђе.
Ковчег пренешен у Дом
2Тада је Соломон окупио израиљске старешине, све племенске поглаваре и кнезове израиљских породица у Јерусалиму, да пренесу Ковчег савеза Господњег из Давидовог града, са Сиона. 3Сви Израиљци су се седмог месеца окупили код цара на празник.
4Кад су дошле све израиљске старешине, Левити су понели Ковчег. 5Понели су и Ковчег и Шатор од састанка и све свето посуђе, које је било у Шатору; носили су их свештеници и Левити. 6А цар Соломон и сва заједница Израиљаца, који су се окупили код њега пред Ковчегом, приносили су на жртву толико ситне и крупне стоке да их се није могло избројити ни прорачунати.
7Затим су свештеници донели Ковчег савеза Господњег на његово место, у унутрашње Светилиште Дома, у Светињу над светињама, под крила херувима. 8Наиме, херувими су имали раширена крила над Ковчегом, тако да су од горе заклањали Ковчег и његове дршке. 9Дршке су биле толико дугачке да су се њихови крајеви од Ковчега видели испред Светиње над светињама. Ипак, нису се виделе споља. Тамо су до дана данашњег. 10У Ковчегу није било ничег осим две плоче које је тамо положио Мојсије на Хориву, кад је Господ склопио савез са Израиљцима, након што су изашли из Египта.
11Тада су свештеници изашли из Светилишта и сви су се присутни свештеници посветили не пазећи на своје редове. 12То су сви Левити певачи: Асаф, Еман, Једутун са својим синовима и рођацима, сасвим обучени у бело платно са цимбалима, лирама и харфама. Стајали су источно од жртвеника заједно са стотину двадесет свештеника који су дували у трубе. 13И сви су као један, и трубачи и певачи – јако, да се чује – славили и хвалили Господа. Подигли су своје гласове уз звукове труба и цимбала и осталих инструмената. Славили су Господа
„јер је добар,
јер је милост његова довека.“
И Дом Господњи се испунио облаком славе. 14Свештеници нису могли да стоје и обављају службу због облака, јер је слава Господња испунила Дом Божији.
