Давуд спасает город Кейлу
1Когда Давуду сказали: «Послушай, филистимляне воюют против города Кейлы и грабят гумна», 2он спросил Вечного:
– Пойти ли мне и напасть ли на этих филистимлян?
Вечный ответил ему:
– Пойди, напади на филистимлян и спаси Кейлу.
3Но люди Давуда сказали ему:
– Мы находимся в страхе даже здесь, в Иудее. Что же будет, если мы двинемся в Кейлу против войск филистимлян?
4Давуд ещё раз спросил Вечного, и Вечный ответил ему:
– Спустись в Кейлу, потому что Я отдаю филистимлян в твои руки.
5И Давуд со своими людьми пришёл в Кейлу, сразился с филистимлянами и увёл их скот. Он нанёс филистимлянам тяжёлые потери и спас жителей Кейлы. 6(А Авиатар, сын Ахи-Малика, принёс с собой ефод, когда прибежал к Давуду в Кейлу.)
Шаул преследует Давуда
7Шаулу донесли, что Давуд пришёл в Кейлу, и он сказал:
– Всевышний отдал его мне, ведь Давуд сам запер себя, войдя в город с воротами и засовами.
8И Шаул созвал для битвы весь народ, чтобы сойти в Кейлу и осадить в нём Давуда вместе с его людьми.
9Когда Давуд узнал, что Шаул задумал против него зло, он сказал священнослужителю Авиатару:
– Принеси ефод.
10Давуд сказал:
– Вечный, Бог Исраила, Твой раб услышал, что Шаул собирается прийти в Кейлу и разорить город из-за меня. 11Выдадут ли меня ему жители Кейлы? Придёт ли сюда Шаул, как слышал Твой раб? Вечный, Бог Исраила, молю Тебя, скажи Твоему рабу!
Вечный ответил:
– Придёт.
12Давуд спросил опять:
– Выдадут ли ему жители Кейлы меня и моих людей?
Вечный ответил:
– Выдадут.
13Давуд и его люди, которых было около шестисот человек, покинули Кейлу и скитались где могли. Когда Шаулу донесли, что Давуд бежал из Кейлы, он отменил поход.
14Давуд был в неприступных местах в пустыне, в горах пустыни Зиф. Изо дня в день Шаул искал Давуда, но Всевышний не отдавал Давуда ему в руки.
15Давуд был в Хореше, в пустыне Зиф, когда узнал, что Шаул ищет его и хочет убить. 16А сын Шаула, Ионафан, пришёл к Давуду в Хореш и помог ему укрепиться во Всевышнем.
17– Не бойся, – сказал он. – Рука моего отца Шаула не найдёт тебя. Ты будешь царём над Исраилом, а я буду вторым после тебя. Даже мой отец Шаул это знает.
18Затем они оба заключили перед Вечным союз. И Ионафан пошёл домой, а Давуд остался в Хореше.
19Зифиты поднялись к Шаулу в Гиву и сказали:
– Давуд скрывается у нас в неприступных местах Хореша, на горе Хакила, к югу от Иешимона. 20Сойди, царь, когда это будет тебе угодно, а уж мы выдадим его тебе.
21Шаул ответил:
– Благословенны вы у Вечного за то, что пожалели меня! 22Ступайте и удостоверьтесь ещё раз. Разведайте, где Давуд обычно ходит и кто видел его там. Мне говорят, что он очень хитёр. 23Разведайте все его укрытия, где он прячется, и возвращайтесь ко мне с достоверными сведениями. Тогда я пойду с вами; если он ещё в стране, то я его найду, даже если мне придётся искать среди всех кланов Иудеи.
24Они отправились в путь и пришли в Зиф перед Шаулом. Давуд и его люди были в пустыне Маон, что в Иорданской долине, к югу от Иешимона. 25Шаул и его люди принялись искать, и когда об этом сказали Давуду, он спустился к скале и оставался в пустыне Маон. Когда Шаул услышал об этом, он погнался за Давудом в пустыню Маон.
26Шаул шёл по одной стороне горы, а Давуд со своими людьми – по другой. Давуд спешил скрыться от Шаула, а Шаул и его люди шли в обход к Давуду и его людям, чтобы схватить их. 27Тогда к Шаулу пришёл вестник, который сказал:
– Скорее возвращайся! Филистимляне совершили набег на землю.
28Шаул прекратил преследовать Давуда и пошёл на филистимлян. Вот почему это место было названо Села-Махлекот («скала разделения»).
Давид у Кеили
1Давиду су јавили: „Ено, Филистејци ратују против Кеиле и пљачкају гумна.“ 2Тада је Давид питао Господа: „Да ли да идем и нападнем те Филистејце?“
Господ одговори Давиду: „Иди, нападни Филистејце и спаси Кеилу.“
3Рекоше Давиду његови људи: „Види, ми страхујемо и ту у Јуди, а шта ће бити ако одемо у Кеилу против филистејске војске?!“
4Давид је поново упитао Господа, и Господ му је одговорио: „Спреми се и сиђи у Кеилу јер ћу изручити Филистејце у твоје руке.“
5Давид оде са својим људима у Кеилу, ступи у бој против Филистејаца, отера њихова стада и нанесе им велики пораз. Тако је Давид спасао мештане Кеиле.
6А кад је Авијатар, Ахимелеков син, побегао к Давиду у Кеилу, са собом је понео Ефод.
Саул прогони Давида
7Кад је Саулу било јављено да је Давид дошао у Кеилу, Саул је рекао: „Бог ми га је предао у руке, јер је самог себе затворио, кад је ушао у град с капијама и преворницом.“ 8Тада је Саул сазвао сав народ на бој, да сиђе у Кеилу и да опколи Давида и његове људе. 9Кад је Давид дознао да му Саул смишља зло, рекао је свештенику, Авијатару: „Донеси Ефод.“
10Давид рече: „Господе, Боже Израиљев, твој је слуга чуо да се Саул спрема да дође у Кеилу да разори град због мене. 11Хоће ли ме мештани Кеиле предати у његове руке? Долази ли Саул као што је чуо твој слуга? Господе, Боже Израиљев, реци своме слузи.“
Господ одговори: „Долази.“
12Давид настави: „Хоће ли мештани Кеиле предати мене и моје људе у Саулове руке?“ Господ одговори: „Предаће вас.“
13Тада су се дигли Давид и његови људи, њих око шест стотина, и отишли из Кеиле идући с места на место. Кад су Саулу јавили да је Давид побегао, он је обуставио поход.
Давид код Хореша
14Давид је боравио у пустињи, по скровиштима; настанио се у горју пустиње Зиф. Саул га је непрестано тражио али га Господ није дао у његове руке.
15Давид је видео да је Саул изашао у поход да му одузме живот, и зато је остао у пустињи Зиф, код Хореша. 16Тада се Јонатан, Саулов син, спремио и отишао к Давиду у Хореш, те му је улио поуздање у Господа. 17Јонатан му рече: „Не бој се, јер те неће стићи рука мога оца, Саула. Ти ћеш царевати над Израиљем а ја ћу бити други до тебе. Чак и мој отац зна то.“
18Затим су њих двојица склопили савез пред Господом. Давид је остао у Хорешу а Јонатан се вратио кући. 19А Зифејци дођоше Саулу у Гавају и рекоше: „Не крије ли се Давид код нас по скровиштима код Хореша, на брду Ехеле, јужно од Јесимона23,19 Јесимон значи и пустара, пустиња, али понекад је и име одређеног подручја.? 20Сада, нека цар дође доле, ако му је по вољи, а наше је да га изручимо у цареве руке.“
21Саул одговори: „Нека вас Господ благослови зато што сте се сажалили на мене. 22Идите сад и још се боље припремите; извидите и дознајте где је место на коме се задржава, и ко га је тамо видео. Речено ми је, наиме, да је веома препреден. 23Извидите, дакле, и дознајте за свако скровиште где се крије. Кад то поуздано утврдите, вратите се к мени. Онда ћу ја поћи с вама, па ако је у том крају, трагаћу за њим по свим родовима у Јуди.“
24Они су се затим дигли и отишли у Зиф пре Саула. Давид и његови људи били су у пустињи Маон, у Арави, јужно од Јесимона. 25Саул и његови људи крену у потрагу. Кад су то јавили Давиду, он је сишао до стене, те је боравио у пустињи Маон. Саул је то чуо, па је кренуо у потеру за Давидом у пустињу Маон. 26Саул је ишао једном страном планине а Давид је са својим људима ишао другом страном планине. Давид се журио да умакне Саулу, јер су Саул и његови људи опкољавали Давида и његове људе да их заробе. 27Уто је дошао гласник к Саулу и рекао му: „Брзо дођи, јер су Филистејци напали земљу!“ 28Тада је Саул обуставио потеру за Давидом, и отишао да се супротстави Филистејцима. Зато се оно место прозвало „Стена раздвајања“.
29Оданде је Давид отишао у скровишта Ен-Гедија и тамо се настанио.