Вода из скалы
(Исх. 17:1-7)
1В первом месяце (ранней весной) народ Исраила пришёл в пустыню Цин и остановился в Кадеше. Там умерла и была похоронена Марьям.
2У народа не было воды, и они собрались против Мусы и Харуна. 3Они стали обвинять Мусу и говорить:
– Почему мы не умерли тогда, когда умерли перед Вечным наши братья! 4Зачем вы привели народ Вечного в эту пустыню? Чтобы мы и наш скот умерли здесь? 5Зачем вы вывели нас из Египта и привели в это ужасное место? Здесь не растут ни зерно, ни инжир, ни виноград, ни гранаты. Здесь даже нет воды, чтобы утолить жажду!
6Муса и Харун пошли от народа к входу в шатёр встречи, пали лицом на землю, и им явилась слава Вечного. 7Вечный сказал Мусе:
8– Возьми посох и вместе со своим братом Харуном собери народ. У них на глазах скажи скале, и она изольёт свою воду. Ты дашь народу воду из скалы, чтобы они и их скот утолили жажду.
9Муса взял посох, который был перед Вечным, как Он повелел ему. 10Они с Харуном собрали народ перед скалой, и Муса сказал им:
– Послушайте, мятежники, неужели мы должны дать вам воду из этой скалы?
11Муса поднял руку и дважды ударил по скале своим посохом. Оттуда хлынула вода, и тогда народ и их скот напились. 12Но Вечный сказал Мусе и Харуну:
– За то, что у вас не хватило веры, чтобы доказать исраильтянам Мою святость, вы не приведёте этот народ в землю, которую Я им даю.
13Исраильтяне ссорились с Вечным, и Он показал им Свою святость у вод Меривы («ссора»).
Эдом отказывается пропустить Исраил
14Муса послал вестников из Кадеша к царю Эдома20:14 Исраил и Эдом оба были потомками Исхака, сына Ибрахима; исраильтяне произошли от сына Исхака – Якуба, а эдомитяне от сына Исхака – Есава (см. Нач. 25:19-34)., говоря:
– К тебе обращаются твои братья, народ Исраила20:14 Букв.: «Говорит твой брат, Исраил».: ты знаешь о всех тяготах, которые выпали на нашу долю. 15Наши предки пришли в Египет, и мы жили там много лет. Египтяне плохо обращались и с нами, и с нашими предками, 16но когда мы воззвали к Вечному, Он услышал нас, послал Ангела20:16 Ангел – этот особенный ангел отождествляется с Самим Вечным. Многие толкователи видят в Нём явления Исы Масиха до Его воплощения. и вывел нас из Египта. И вот мы в Кадеше, в городе на краю твоей земли. 17Прошу, пропусти нас через твою страну. Мы не пойдём ни полями, ни виноградниками и не будем пить воду из колодцев. Мы будем идти Царской дорогой, мы не свернём ни вправо, ни влево, пока не пройдём через твою землю.
18Но Эдом ответил:
– Вы не пойдёте через эту страну. Если вы попытаетесь сделать это, мы выйдем против вас с мечом.
19Исраильтяне сказали:
– Мы пройдём главной дорогой, и если мы или наш скот будем пить воду из ваших колодцев, то мы за неё заплатим. Мы хотим лишь пройти пешком – ничего больше.
20Те ответили:
– Вы не можете пройти.
И Эдом выступил против них с большим и сильным войском. 21Эдом не пропустил их через свою землю, и Исраил обошёл его.
Смерть Харуна
22Народ Исраила тронулся в путь из Кадеша и пришёл к горе Ор. 23У горы Ор, что у границы Эдома, Вечный сказал Мусе и Харуну:
24– Харун умрёт и отойдёт к своим предкам. Он не войдёт в землю, которую Я даю исраильтянам, потому что вы оба ослушались Моего повеления у вод Меривы. 25Позови Харуна и его сына Элеазара и возьми их на гору Ор. 26Сними с Харуна его одежды и надень их на его сына Элеазара, потому что Харун умрёт там и отойдёт к своим предкам.
27Муса сделал, как повелел Вечный: на глазах у народа они поднялись на гору Ор. 28Муса снял с Харуна его одежды и надел их на его сына Элеазара. И Харун умер там на вершине горы. Муса и Элеазар спустились с горы, 29и когда народ узнал, что Харун умер, весь Исраил оплакивал его тридцать дней.
Горка вода у Мериви
1Сва је заједница Израиљаца дошла у пустињу Цин првог месеца. Народ је боравио у Кадису. Тамо је умрла Марија, и тамо су је сахранили.
2Али пошто није било воде за заједницу, они су се окупили против Мојсија и Арона. 3Народ се препирао с Мојсијем, говорећи: „Камо среће да смо изгинули кад су наша браћа изгинула пред Господом! 4Зашто сте довели збор Господњи у ову пустињу? Да помремо и ми и наша стока? 5Зашто сте нас извели из Египта? Да нас доведете на ово ужасно место? Нема овде ни жита, ни смокава, ни лозе, ни нарова, а нема ни воде за пиће!“
6Мојсије и Арон напусте збор и дођу на улаз у Шатор од састанка, па падну ничице. Тада им се указала слава Господња. 7Господ рече Мојсију: 8„Узми штап, и окупи збор, ти и твој брат Арон, па на њихове очи нареди стени да из ње потече вода. Тако ћеш из стене извести воду за њих и напојити заједницу и њихову стоку.“
9Мојсије узме штап пред Господом, како му је заповедио. 10Кад су Мојсије и Арон окупили збор пред стеном, Мојсије им рече: „Чујте, ви бунтовници! Хоћемо ли вам извести воду из ове стене?“ 11Затим Мојсије подиже руку и двапут удари својим штапом по стени. Вода изби у обиљу, па је пила и заједница и њихова стока.
12Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Зато што ми нисте веровали, те нисте објавили моју светост пред очима Израиљаца, нећете увести овај збор у земљу коју сам им дао.“
13То су воде Мериве, где су се Израиљци свађали са Господом, и где је преко њих објавио своју светост.
Едом забрањује пролаз Израиљцима
14Мојсије је из Кадиса послао гласнике цару Едома:
„Овако каже твој брат Израиљ: ’Ти знаш за све невоље које су нас снашле. 15Наши преци су сишли у Египат и живели у њему дуго времена. Али Египћани су злостављали нас и наше претке. 16А кад смо завапили Господу, он је чуо наш глас и послао нам Анђела који нас је извео из Египта.
Сад смо, ево, у Кадису, граду на рубу твога подручја. 17Допусти нам да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо пролазити преко ваших поља и кроз ваше винограде, нити ћемо пити воду из ваших бунара. Ићи ћемо царским путем не скрећући ни десно ни лево, док не прођемо кроз твоје подручје.’“
18Али Едом одговори:
„Не прелази преко моје земље, да не изађем пред тебе с мачем!“ 19Израиљци му одговорише: „Ићи ћемо главним путем, и ако ми и наша стока будемо пили твоју воду, платићемо. Само ћемо проћи пешице, ништа више.“ 20„Не пролази!“ – одговори он.
Едом је изашао на њих са силном војском и јаким наоружањем. 21Пошто је Едом одбио да дозволи Израиљу да прође кроз његово подручје, Израиљ се окренуо од њега.
Аронова смрт
22Потом је сва заједница Израиљаца отишла из Кадиса и дошла на гору Ор. 23На гори Ор, на рубу едомске земље, Господ рече Мојсију и Арону: 24„Нека се Арон придружи своме народу, јер неће ући у земљу коју сам дао Израиљцима, зато што сте се побунили против моје наредбе код меривских вода. 25Поведи Арона и његовог сина Елеазара и изведи их на гору Ор. 26Скини са Арона његову одећу и обуци у њу његовог сина Елеазара. А Арон нека се придружи своме народу; нека умре тамо.“
27Мојсије учини како му је Господ заповедио. Попели су се на гору Ор на очи целе заједнице. 28Тада је Мојсије скинуо са Арона његову одећу и обукао у њу његовог сина Елеазара. Арон је умро тамо на врху горе. Затим су Мојсије и Елеазар сишли с горе. 29Кад је сва заједница видела да је Арон издахнуо, сав је дом Израиљев оплакивао Арона тридесет дана.