Серебряные трубы
1Вечный сказал Мусе:
2– Сделай две трубы из кованого серебра, чтобы созывать народ и снимать лагерь. 3Когда будут трубить обе, пусть народ собирается перед тобой у входа в шатёр встречи. 4Когда будет трубить одна, пусть к тебе собираются вожди – главы кланов Исраила. 5Когда затрубят тревогу, пусть роды, которые стоят лагерем на востоке, трогаются в путь. 6Когда тревогу затрубят во второй раз, пусть трогаются в путь кланы на юге. Тревога будет сигналом того, что надо трогаться в путь. 7Собирая собрание, трубите в трубы, но не тревогу.
8В трубы будут трубить священнослужители, сыновья Харуна. Это установление для вас и грядущих поколений будет вечным. 9Когда в своей земле вы пойдёте биться с врагом, который теснит вас, трубите в трубы тревогу. Тогда Вечный, ваш Бог, вспомнит вас и избавит от врагов. 10И во времена веселья, и в праздники Новолуния10:10 Праздник Новолуния – исраильтяне, пользовавшиеся лунным календарём, праздновали начало каждого месяца, которое совпадало с новолунием. трубите в трубы над вашими всесожжениями и жертвами примирения – это будет напоминанием о вас перед вашим Богом: Я – Вечный, ваш Бог.
Исраильтяне покидают Синай
11В двадцатый день второго месяца (в середине весны), во второй год, облако поднялось от шатра соглашения. 12Исраильтяне тронулись в путь из Синайской пустыни и шли, передвигаясь от одного места к другому, пока облако не остановилось в пустыне Паран. 13Они в первый раз тронулись в путь по повелению Вечного, переданному через Мусу.
14Первыми под своим знаменем двинулись войска стана Иуды. Над ними стоял Нахшон, сын Аминадава. 15Нетанил, сын Цуара, стоял над войском рода Иссахара, 16а Элиав, сын Хелона, – над войском рода Завулона. 17Священный шатёр сняли, и в путь тронулись гершониты и мерариты, которые носили его.
18Следующими двинулись под своим знаменем войска стана Рувима. Над ними стоял Элицур, сын Шедеура. 19Шелумиил, сын Цуришаддая, стоял над войском рода Шимона, 20а Элиасаф, сын Деуила, – над войском рода Гада. 21Затем, неся священную утварь, в путь тронулись каафиты. Священный шатёр нужно было ставить до их прихода на новое место.
22Следующими двинулись под своим знаменем войска стана Ефраима. Над ними стоял Элишама, сын Аммихуда. 23Гамалиил, сын Педацура, стоял над войском рода Манассы, 24а Авидан, сын Гидеони, – над войском рода Вениамина.
25Последними, прикрывая тыл всех отрядов, двинулись под своим знаменем войска стана Дана. Над ними стоял Ахиезер, сын Аммишаддая. 26Пагиил, сын Охрана, стоял над войском рода Ашира, 27а Ахира, сын Енана, – над войском рода Неффалима. 28Таким был порядок шествия войск исраильтян, когда они трогались в путь.
Всевышний Сам ведёт Свой народ
29Муса сказал Ховаву, сыну мадианитянина Иофора10:29 Букв.: «Рагуил». Рагуил – второе имя Иофора., тестя Мусы:
– Мы отправляемся в край, о котором Вечный сказал: «Я отдам его вам». Пойдём с нами, и мы будем хорошо относиться к тебе, ведь Вечный обещал Исраилу доброе.
30Тот ответил:
– Нет, я не пойду. Я вернусь в свою землю к сородичам.
31Но Муса сказал:
– Прошу, не оставляй нас. Ведь ты знаешь, где в пустыне нам поставить лагерь, и будешь нашим проводником. 32Если ты пойдёшь с нами, мы разделим с тобой всё добро, которое нам даст Вечный10:29-32 В итоге Муса уговорил Ховава, и тот пошёл вместе с исраильтянами (см. Суд. 1:16; 4:11)..
33Они тронулись в путь от горы Вечного и шли три дня. Сундук соглашения с Вечным шёл перед ними эти три дня, указывая им место для отдыха, 34а облако Вечного было над ними днём, когда они трогались в путь, покидая лагерь.
35Когда сундук трогался в путь, Муса говорил:
– Восстань, о Вечный!
Да рассеются Твои недруги;
да бегут перед Тобой ненавидящие Тебя.
36А когда сундук останавливался, он говорил:
– Возвратись, о Вечный,
к несметным тысячам Исраила.
Седам труба
1Господ рече Мојсију: 2„Начини себи две трубе; начини их од кованог сребра, да ти служе за сазивање заједнице и покретање табора. 3Кад се оне огласе, нека се сва заједница сабере к теби код улаза у Шатор од састанка. 4Ако само једна затруби, нека се саберу к теби кнезови, главари Израиљевих племена. 5Кад громко затрубите, нека крену табори који су на истоку. 6Кад громко затрубите по други пут, нека крену табори на југу. Нека громко затрубе кад год табор креће. 7Кад се окупља збор, затрубите, али не громко.
8Нека Аронови синови, свештеници, трубе у трубе. То ће бити трајна уредба за вас и ваше нараштаје. 9Кад у својој земљи ступите у рат против непријатеља који вас напада, громко затрубите у трубе, па ће вас се сетити Господ, Бог ваш, и бићете избављени од својих непријатеља.
10У дан кад се будете радовали на својим празницима и на почетку својих месеци, затрубите у трубе, па приносите своје жртве свеспалнице и своје жртве мира. Нека вам оне буду спомен пред вашим Богом. Ја сам Господ, Бог ваш!“
Одлазак са Синаја
11Двадесетог дана, другог месеца, друге године, облак се подигао са Пребивалишта сведочанства, 12па су Израиљци кренули из Синајске пустиње идући од места до места. Облак се зауставио у Фаранској пустињи. 13Тако су по први пут кренули на пут по Господњој заповести даној преко Мојсија.
14Прво је кренула застава Јудиног табора, по својим војскама, на челу са Насоном, сином Аминадавовим. 15Над војском Исахаровог племена био је Натанаило, син Согаров. 16Над војском Завулоновог племена био је Елијав, син Хелонов. 17Кад је Пребивалиште било растављено, Гирсонови и Мераријеви потомци су понели Пребивалиште.
18Затим је кренула застава Рувимовог табора, на челу са Елисуром, сином Седијуровим. 19Над војском Симеуновог племена био је Саламило, син Сурисадајев. 20Над војском Гадовог племена био је Елисаф, син Деуелов. 21Тада су Катови потомци кренули носећи свете ствари. Светилиште је било подигнуто пре него што су стигли.
22Затим је кренула застава Јефремовог табора по својим војскама, на челу са Елисамом, сином Амијудовим. 23Над војском Манасијиног племена био је Гамалило, син Фадасуров 24Над војском Венијаминовог племена био је Авидан, син Гадеонијев.
25Онда је, као пратећа стража свих табора, кренула застава Дановог табора, по својим војскама. Над њиховом војском био је Ахијезер, син Амисадајев. 26Над војском Асировог племена био је Фагаило, син Ехранов. 27Над војском Нефталимовог племена био је Ахиреј, син Енанов. 28То је био ред по коме су Израиљци путовали, кад су кретали по својим четама.
29Мојсије рече своме тасту Ховаву, сину Рагуила Мадијанца: „Путујемо на место за које је Господ рекао: ’Вама ћу га дати.’ Пођи с нама и чинићемо ти добро, јер је Господ обећао добро Израиљу.“
30Он му одговори: „Нећу поћи, него ћу се вратити у своју земљу и у свој род.“
31Мојсије му рече: „Молим те, немој да нас оставиш; ти, наиме, знаш где да се утаборимо у пустињи, па ћеш нам бити попут очију. 32Ако пођеш с нама, што год добро Господ учинио нама, исто добро ћемо учинити теби.“
33Тако су са Горе Господње кренули на тродневни пут. Испред њих је ишао Ковчег Господњег савеза та три дана пута, да им нађе место за одмор. 34Облак Господњи је дању био над њима кад би полазили из табора.
35Кад је Ковчег полазио, Мојсије је говорио:
„Устани, Господе,
нека се разиђу твоји душмани!
Нека се разбеже пред тобом они што те мрзе!“
36А кад се заустављао, говорио је:
„Врати се, Господе,
међу Израиљеве хиљаде!“
