Примирение со Всевышним
1Поэтому, получив оправдание по вере, мы имеем мир со Всевышним через нашего Повелителя Ису Масиха. 2Через Него нам верою открыт доступ к благодати, в которой мы сейчас и стоим. И мы ликуем в надежде на то, что разделим славу Всевышнего. 3Более того, мы радуемся в наших страданиях, потому что знаем, что страдания вырабатывают стойкость, 4стойкость даёт опытность, а опытность вселяет надежду. 5Надежда же не разочаровывает, потому что любовь Всевышнего излилась в наши сердца через Святого Духа, Который нам дан.
6Когда мы ещё были беспомощными, Масих в определённое время умер за нас, нечестивых. 7Ведь вряд ли кто отдаст свою жизнь даже за праведника, хотя, может быть, кто-то и решится умереть за доброго человека. 8Но Всевышний проявил Свою любовь к нам в том, что Масих умер за нас, когда мы были ещё грешниками.
9И сейчас, когда мы оправданы кровью Масиха, мы тем более будем спасены Им от гнева Всевышнего! 10Если мы, в прошлом враги Всевышнему, примирились с Ним через смерть Его (вечного) Сына, то тем более, уже примирённые, мы будем спасены Его жизнью!5:10 Ср. Евр. 7:25. 11Более того, мы хвалимся Всевышним через нашего Повелителя Ису Масиха, через Которого мы теперь и получили это примирение!
Адам и Иса Масих
12Грех вошёл в мир через одного человека, а с грехом – смерть, и, таким образом, все стали смертными, потому что все согрешили5:12 Или: «потому что в нём все согрешили».. 13Ещё до того, как был дан Закон, грех уже был в мире, но грех не вменяется там, где нет Закона. 14Однако же от Адама и до того, как Муса получил Закон, смерть уже царствовала и над теми, кто не согрешил как Адам, преступив запрет Всевышнего.
Адам, в каком-то смысле, служит прообразом Того, Кто должен был прийти. 15Но дар благодати действует не так, как преступление Адама. Если множество людей умерло из-за согрешения одного, то тем более благодать Всевышнего и дар по благодати одного Человека, Исы Масиха, в изобилии даются многим! 16Последствия греха одного человека не могут быть сравнимы с тем, что даёт этот дар. Суд за одно преступление повлёк за собой осуждение, а дар благодати принёс оправдание от множества преступлений. 17Если из-за преступления всего лишь одного человека воцарилась смерть, то тем более через одного Человека, Ису Масиха, будут царствовать в жизни те, кто принимает богатство благодати и дар праведности!
18Итак, как преступление одного принесло осуждение всем людям, так и праведный поступок Одного принёс оправдание, дающее жизнь всем. 19Как непослушанием одного многие стали грешниками, так и послушанием Одного многие станут праведными.
20Закон же пришёл, чтобы умножилось преступление. Но там, где умножился грех, возникло и изобилие благодати, 21чтобы как грех царствовал и вёл к смерти, так и благодать царствовала в праведности, ведущей к вечной жизни через Ису Масиха, нашего Повелителя.
1Пошто смо, дакле, оправдани вером, у миру смо с Богом посредством нашег Господа Исуса Христа. 2Његовим посредством смо вером стекли приступ к овој милости у којој сада живимо, те се хвалимо надом да ћемо учествовати у Божијој слави. 3Ипак, не хвалимо се само тиме, већ и нашим невољама, знајући да невоља изграђује постојаност, 4постојаност прекаљеност, а прекаљеност наду. 5Ова нада не разочарава, јер је Бог излио своју љубав у наша срца Духом Светим који нам је дат. 6Јер, док смо још били немоћни, Христос је у право време умро за безбожне. 7Наиме, једва да би ко умро за праведника, премда би се неко и одважио да умре за доброг човека. 8Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници. 9Колико ћемо се више сада, пошто смо оправдани његовом крвљу, избавити од Божијег гнева његовим посредством. 10Па, кад смо се измирили с Богом смрћу његовог Сина док смо још били Божији непријатељи, колико ћемо пре бити спасени његовим животом сад кад смо измирени! 11И не само то, него се и радујемо пред Богом због оног што је учинио кроз нашег Господа Исуса Христа, чијим смо посредством измирени са Богом.
Адам и Христ
12Према томе, као што је посредством једног човека грех ушао у свет, а са грехом и смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви сагрешили. 13Грех је, наиме, постојао на свету и пре него што је дат Закон, али се грех не урачунава кад нема Закона. 14Ипак, смрт је царевала од Адама до Мојсија и над онима који нису згрешили сличним преступом као Адам, који је пралик онога који је требало да дође. 15Али милост није попут преступа. Наиме, колико су преступом једног човека многи умрли, толико се обилније излила на многе Божија милост и дар дан милошћу једног човека, Исуса Христа. 16Такође, има разлике и између дара Божије милости и греха једног човека. Осуда једног греха је довела до пресуде, док је дар милости и након многих преступа довео до оправдања. 17Јер, ако је преступом једног човека – преко њега – наступила владавина смрти, колико ће пре они који примају изобиље Божије милости и Божији дар праведности, владати у животу посредством Исуса Христа!
18Дакле, као што је преступ једног човека довео до осуде све људе, тако је праведно дело једног човека довело до праведности која даје живот свим људима. 19Као што су непослушношћу једног човека многи постали грешни, тако ће послушношћу једнога многи бити учињени праведнима. 20Закон је уведен да се преступ увећа. А тамо где се грех увећао, онде се милост Божија пребогато излила, 21да, као што је грех владао путем смрти, тако милост Божија влада путем праведности, која води у вечни живот посредством нашег Господа Исуса Христа.
