Якуб возвращается в Вефиль
1Всевышний сказал Якубу:
– Пойди в Вефиль, поселись там и построй там жертвенник Всевышнему, Который явился тебе, когда ты бежал от своего брата Есава.
2Якуб сказал своим домашним и всем, кто был с ним:
– Избавьтесь от всех идолов, которые у вас с собой, очиститесь и переоденьтесь. 3Потом соберитесь в дорогу, и мы отправимся в Вефиль, где я построю жертвенник Всевышнему, Который ответил мне в день бедствия и был со мной, куда бы я ни шёл.
4Они отдали Якубу всех чужих богов, которые у них были, и серьги из ушей35:4 По-видимому, это были амулеты, которые носили другие народы для защиты от злых духов. Всевышний запрещает носить такие амулеты, потому что Своих детей Он Сам защищает от злых духов., и Якуб закопал их под дубом в Шехеме. 5Потом они отправились в путь, и ужас Всевышнего объял все города вокруг них, так что никто не преследовал детей Якуба.
6Якуб и все, кто был с ним, пришли в Луз (то есть Вефиль) в земле Ханаана. 7Там он построил жертвенник и назвал то место Ил-Вефиль («Всевышний, явившийся в Вефиле»), потому что там Всевышний открылся ему, когда он бежал от своего брата.
8Девора, кормилица Рабиги, умерла и была похоронена под дубом близ Вефиля. Поэтому он был назван Аллон-Бахут («дуб плача»).
9Когда Якуб вернулся из Паддан-Арама, Всевышний вновь явился ему и благословил его. 10Всевышний сказал ему:
– Твоё имя Якуб, но отныне ты не будешь называться Якубом: имя тебе будет Исраил35:10 См. 32:28..
Так Он назвал его Исраилом.
11Всевышний сказал ему:
– Я – Бог Всемогущий, плодись и умножайся. Народ и множество народов произойдут от тебя, и цари произойдут от твоих чресел35:11 Чресла – бёдра, поясница.. 12Землю, которую Я дал Ибрахиму и Исхаку, Я отдаю тебе и отдам её твоим потомкам.
13И Всевышний поднялся от него там, где Он говорил с ним.
14Якуб поставил каменный столб на том месте, где Всевышний говорил с ним, и возлил на него вино как жертву возлияния и масло. 15Якуб назвал место, где Всевышний говорил с ним, Вефиль («дом Всевышнего»).
Смерть Рахили
16Они покинули Вефиль и были уже недалеко от Ефрафы, когда Рахиля начала рожать, и роды были очень трудные. 17Она сильно мучилась при родах, и женщина, принимавшая роды, сказала ей:
– Не бойся – у тебя будет ещё один сын.
18Умирая, Рахиля назвала сына Бен-Они («сын моей скорби»), но отец назвал его Вениамин («сын моей правой руки»). 19Рахиля умерла и была похоронена на пути в Ефрафу (то есть Вифлеем). 20Над её могилой Якуб поставил памятный камень; это тот камень, что стоит над могилой Рахили до сего дня.
21Исраил продолжал путь и поставил шатёр за Мигдал-Едером. 22Когда Исраил жил в той земле, Рувим лёг с наложницей отца Билхой, и Исраил узнал об этом.
Сыновья Якуба
(1 Лет. 2:1-2)
У Якуба было двенадцать сыновей.
23От Лии:
Рувим, первенец Якуба, Шимон, Леви, Иуда, Иссахар и Завулон.
24От Рахили:
Юсуф и Вениамин.
25От служанки Рахили Билхи:
Дан и Неффалим.
26От Лииной служанки Зелфы:
Гад и Ашир.
Вот сыновья Якуба, рождённые ему в Паддан-Араме.
Возвращение Якуба к отцу и смерть Исхака
27Якуб пришёл к своему отцу Исхаку в Мамре, что рядом с Кириат-Арбой (то есть Хевроном), где жили пришельцами Ибрахим и Исхак. 28Всего дней жизни Исхака было сто восемьдесят лет; 29и Исхак испустил дух, умер и отошёл к своим предкам, будучи старым и насытившимся жизнью. Его сыновья Есав и Якуб похоронили его.
Јаков се враћа у Ветиљ
1Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“
2Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. 3Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ 4Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. 5Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима.
6Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. 7Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ35,7 Ел-Ветиљ значи Бог Ветиља.“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата.
8Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“.
9Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. 10Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ.
11Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. 12Земљу коју сам дао Аврахаму и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ 13Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио.
14На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. 15Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ35,15 Ветиљ значи Дом Божији..
Рахиљина смрт
16Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. 17Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ 18На самрти, док је издисала, дала му је име Венони35,18 Венони значи син моје туге., али га је отац назвао „Венијамин“35,18 Венијамин значи син моје деснице..
19Кад је Рахиља умрла, сахранили су је на путу за Ефрату, то јест, Витлејем. 20Јаков је на Рахиљином гробу поставио стуб, који све до данас стоји на њеном гробу.
21Израиљ је наставио путовање. Свој шатор је поставио с друге стране Мигдал-Едера. 22Док је Израиљ боравио у тој земљи, Рувим оде и легне с Валом, иночом свога оца. Израиљ дозна за то.
Јаковљеви синови
Јаковљевих синова је било дванаест:
23Лијини синови су:
Јаковљев првенац Рувим,
Симеун, Леви, Јуда, Исахар и Завулон.
24Рахиљини синови су:
Јосиф и Венијамин.
25Синови Вале, Рахиљине слушкиње су:
Дан и Нефталим.
26Синови Зелфе, Лијине слушкиње су:
Гад и Асир.
То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму.35,26 Из ст. 16 видимо да се Венијамин родио у Ханану а не у горњој Месопотамији.
Исакова смрт
27Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Аврахам, а потом и Исак живели као странци. 28Исак је живео стотину осамдесет година. 29Онда је издахнуо и умро, те се придружио својим прецима, стар и сит живота. Сахранили су га Исав и Јаков, његови синови.
