Высказывания царя Лемуила
1Высказывания Лемуила, царя массаитов, которым научила его мать:
2«О сын мой, сын моего чрева;
о сын мой, ответ на молитвы мои!31:2 Букв.: «сын обетов моих». Вероятно, здесь имеется в виду обеты, которые мать Лемуила дала Всевышнему, прося у Него сына (см., напр., 1 Цар. 1:11).
3Не давай своей силы женщинам,
мощи своей – губительницам царей.
4Не царям, Лемуил,
не царям пить вино,
не правителям жаждать пива,
5чтобы, напившись, они не забыли законов
и не отняли прав у всех угнетённых.
6Дайте пиво погибающим,
вино – тем, кто скорбит жестоко.
7Пусть выпьют и бедность свою забудут,
и не вспомнят больше своих невзгод.
8Говори за тех, кто не может сказать сам за себя,
для защиты прав всех обездоленных.
9Говори, отстаивая справедливость;
защищай права бедных и нищих».
Хорошая жена31:10-31 В оригинале этот отрывок написан в форме акростиха: каждый стих начинается с очередной буквы еврейского алфавита.
10Хорошая жена – кто её найдёт?
Камней драгоценных она дороже.
11Всем сердцем верит ей муж;
с ней он не будет в убытке.
12Она приносит ему добро, а не зло,
во все дни своей жизни.
13Она добывает шерсть и лён
и охотно трудится своими руками.
14Она подобна купеческим кораблям –
издалека добывает свой хлеб.
15Затемно она встаёт,
готовит пищу своей семье
и даёт служанкам работу.
16Присматривает поле и покупает его;
на заработанное ею насаждает виноградник.
17С жаром принимается за работу;
её руки крепки для труда.
18Она знает, что её торговля доходна;
не гаснет ночью её светильник.
19Руки свои на прялку кладёт,
пальцы её держат веретено.
20Для бедняка она открывает ладонь
и протягивает руку помощи нищим.
21В снег не боится за свою семью:
вся её семья одевается в двойные одежды.
22Она делает покрывала для своей постели,
одевается в тонкий лён и пурпур31:22 Тонкий лён и пурпур – то есть одежды из дорогих для того времени тканей..
23Мужа её уважают у городских ворот31:23 Ворота города были центром всей общественной жизни, около них проходили и судебные разбирательства. –
со старейшинами страны место его.
24Она делает льняные одежды и продаёт их,
поставляет купцам пояса.
25Одевается силою и достоинством
и весело смотрит она в завтрашний день.
26Она говорит с мудростью,
и доброе наставление на её языке.
27Она смотрит за делами своей семьи;
хлеб безделья она не ест.
28Её дети встают и благословенной её зовут,
также муж – и хвалит её:
29«Много есть хороших жён,
но ты превзошла их всех».
30Прелесть обманчива, и красота мимолётна,
но женщина, что боится Вечного, достойна хвалы.
31Дайте ей награду, которую она заслужила;
пусть дела её славятся у городских ворот.
Приче цара Лемуила
1Поруке цара Лемуила, пророштва којим га је поучила његова мајка:
2„Чуј, сине мој! Чуј, сине утробе моје!
Чуј, сине завета мојих!
3Не дај своју снагу женама,
ни путеве своје онима што руше цареве.
4Није за цареве, Лемуило,
није за цареве да пију вино
и за владаре склоност жестоком пићу.
5Да не би уз пиће заборавили шта су одредбе,
па онда ускратили право свим ојађенима.
6Жестоко пиће остави за умирућег
и вино за унесрећену душу.
7Нека такав пије, нека заборави своју беду
и свог јада нека се не сећа.
8Говори уместо безгласног
и заступај све људе који умиру.
9Говори и суди праведно,
одбрани право сиромаха и убогог.“
Честита жена
10Ко да нађе честиту жену?
Таква вреди много више од драгуља.
11У њу се поуздаје срце њеног мужа
и неће остати без добитка.
12Добро, а не зло она му чини
кроз све дане живота свога.
13Прихвата се вуне и лана
па ужива у раду руку својих.
14Она је попут трговачких галија,
јер издалека доноси себи хлеба.
15Диже се док је још мркло,
храну дели укућанима
и послове слушкињама својим.
16Разгледа њиву па је купи,
од зараде својих руку сади виноград.
17Одважно се прихвата посла
и мишице своје јача.
18Увиђа да добро зарађује
и светиљка јој се по ноћи не гаси.
19Рукама се преслице дохвата,
длановима прихвата вретено.
20Сиромаху отвара шаку,
руке пружа убогоме.
21Не страхује за укућане када је снег,
јер сви у дому носе двоструку одећу31,21 Ово је превод према Септуагинти, а према јеврејском тексту реч је о гримизној одећи..
22Покриваче себи шије
и одећу од танкога платна и скерлета.
23Познаје се њен муж на вратима
када седи са старешинама земље.
24Она шије ланене кошуље и продаје их,
појасевима снабдева трговце.
25Облачи се у част и у дику
и смеје се дану што долази.
26Мудро отвара уста своја,
а на језику су јој поуке истине.
27Надгледа како јој укућани живе
и не једе хлеб у доколици.
28Синови њени се дижу и благосиљају је,
а њен је муж хвали:
29„Честите су многе жене
али ти их све надмашујеш!“
30Допадљивост је заводљива и лепота је пролазна,
али ће хваљена бити жена која се Господа боји.
31Подајте јој нешто од плода њених руку
и нека је на вратима града хвале дела њена!
