Кто важнее в Царстве Всевышнего?
(Мк. 9:33-37; Лк. 9:46-48; 17:1-2)
1Тогда же ученики подошли к Исе и спросили:
– Кто важнее всех в Царстве Всевышнего?
2Иса подозвал маленького ребёнка и поставил его посреди них.
3– Говорю вам истину, – сказал Иса, – если кто не изменится и не станет таким, как маленькое дитя, то он никогда не войдёт в Царство Всевышнего. 4Поэтому, кто смирит себя и станет таким, как это дитя, тот и самый великий в Царстве Всевышнего. 5Кто ради Меня принимает такого ребёнка, тот принимает и Меня. 6Но если же кто введёт в грех одного из этих малых, верующих в Меня, то для него было бы лучше, если бы ему повесили на шею мельничный жёрнов и утопили в море.
Об искушениях
(Мк. 9:43-47)
7– Горе миру от всего, что ведёт людей ко греху! И хотя в этом мире неизбежны соблазны, но горе тому человеку, кто вводит других людей в грех! 8Если же твоя рука или нога влечёт тебя ко греху, отсеки её и выбрось вон. Лучше тебе остаться с одной рукой или с одной ногой, но войти в рай, чем с двумя руками и двумя ногами быть брошенным в вечный огонь. 9Если твой глаз влечёт тебя ко греху, вырви его и отбрось. Лучше тебе с одним глазом войти в рай, чем с двумя глазами быть брошенным в огонь ада. 10-11Смотрите, не презирайте никого из этих малых. Говорю вам, что их ангелы18:10 Иудеи верили, что у каждого человека есть свой ангел-хранитель. Инджил говорит об ангелах-хранителях у детей и у последователей Исы Масиха (см. Евр. 1:14; см. также Заб. 33:8; 90:11). на небе всегда видят лицо Моего Небесного Отца18:11 В некоторых рукописях присутствуют слова: «Ведь Ниспосланный как Человек пришёл спасти погибшее»..
Притча о потерянной овце
(Лк. 15:4-7)
12– Как вы думаете? Если у человека есть сто овец, и одна из них заблудится, то разве он не оставит девяносто девять пастись на холмах и не пойдёт искать пропавшую? 13И если он найдёт её, то, говорю вам истину: он будет рад этой одной больше, чем девяноста девяти, которые не терялись. 14Так и ваш Небесный Отец не хочет, чтобы потерялся хоть один из этих меньших.
Об отношении к согрешающим верующим
(Лк. 17:3)
15– Если твой брат согрешил против тебя, то пойди и с глазу на глаз скажи ему, в чём он не прав. Если он послушает тебя, то ты приобрёл своего брата. 16Если же он не будет тебя слушать, то возьми с собой ещё одного или двух человек, чтобы «каждое слово было подтверждено показаниями двух или трёх свидетелей»18:16 Втор. 19:15.. 17Если он и их не захочет слушать, то скажи об этом общине верующих в Меня, и если он не послушается и общины, то тогда пусть он будет для тебя как язычник или как сборщик налогов. 18Говорю вам истину: что вы осудите на земле, то будет осуждено и Всевышним, Который на небесах, и что вы оправдаете на земле, то будет оправдано и Всевышним, Который на небесах. 19Ещё раз говорю вам, что если двое из вас здесь, на земле, примут решение относительно какого-нибудь дела, о котором они вопрошают Всевышнего, то Мой Отец, Который на небесах, даст им на него добро18:19 Или: «…согласятся просить Всевышнего о каком-нибудь деле, то Мой Отец, Который на небесах, сделает это для них».. 20Потому что там, где двое или трое собраны вместе ради Меня, там и Я нахожусь вместе с ними.
Притча о немилосердном должнике
(Лк. 17:4)
21Тогда Петир подошёл к Исе и спросил:
– Повелитель, сколько раз я должен прощать своего брата, если тот согрешит против меня? Семь раз?
22Иса ответил:
– Не семь, а семьдесят раз по семь18:22 Или: «семьдесят семь раз».. 23Царство Всевышнего можно сравнить с царём, который решил рассчитаться со своими слугами. 24Когда царь начал расчёт, то первым к нему привели того, кто был должен ему огромную сумму18:24 Букв.: «десять тысяч талантов». Это огромная, фантастическая сумма, примерно равная по стоимости 350 тоннам серебра. Один талант равнялся 6 000 динариев, т. е. наёмному работнику нужно было работать почти 20 лет, чтобы заработать лишь один талант.. 25Так как у должника не было чем расплатиться, то царь повелел продать для уплаты долга самого должника, его жену, детей и всё их имущество. 26Слуга пал и, поклонившись царю, стал просить: «Дай мне ещё немного времени, и я всё выплачу». 27Царь пожалел слугу, простил ему весь долг и отпустил его.
28Тот вышел и, встретив такого же слугу, который должен был ему всего сто серебряных монет18:28 Букв.: «сто динариев». Динарий – римская монета, примерно равная дневному заработку наёмного работника (см. 20:2)., схватил его и начал душить. «Верни сейчас же всё, что ты мне должен», – требовал он. 29Должник пал ему в ноги и стал умолять: «Дай мне ещё немного времени, и я всё выплачу». 30Но тот не захотел ждать и бросил его в темницу, пока не будет выплачен весь его долг. 31Другие слуги видели, что произошло, и это их возмутило. Они пошли и рассказали всё царю.
32Тогда царь позвал слугу. «Ах ты, негодный раб, – сказал он, – я по твоей просьбе простил тебе все долги, 33так неужели и ты не мог простить своего товарища, как я простил тебя?» 34Разгневавшись, царь отдал его в руки истязателей до тех пор, пока тот не выплатит весь свой долг.
35Так и Мой Небесный Отец поступит с вами, если вы не будете искренне прощать ваших братьев, – заключил Иса.
Ко је највећи?
1Нешто касније, ученици приступише Исусу и упиташе га: „Ко је, дакле, највећи у Царству небеском?“ 2Исус дозва једно дете, постави га између њих 3и рече: „Заиста вам кажем, ако се не промените изнутра и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. 4Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском. 5Ко прихвати једно такво дете у моје име, тај мене прихвата.
Исус упозорава на долазак искушења
6А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, боље би му било да о свој врат обеси велики воденични камен и да се утопи у дубини морској. 7Тешко свету због искушења које наводе на грех. Наиме, искушења које наводе на грех морају доћи, али тешко човеку по коме таква искушења долазе. 8Ако те твоја рука или нога наводи на грех, одсеци је и баци од себе, јер боље је да уђеш у живот обогаљен или хром, него да са обе руке или обе ноге будеш бачен у огањ вечни. 9И ако те твоје око наводи на грех, извади га и баци од себе, јер је боље да уђеш у живот с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао огњени. 10Пазите да не гледате презриво ни на једнога од ових малих, јер, кажем вам, њихови анђели на небу увек гледају лице Оца мојега који је на небесима. 11Јер је Син Човечији дошао да спасе што је изгубљено.
12Шта мислите? Ако неки човек има стотину оваца, а једна од њих залута, неће ли он оставити оних деведесет девет у брдима и поћи да тражи ону једну која је залутала? 13И ако се деси да је нађе, заиста вам кажем, он ће се због ње радовати више него због оних деведесет девет које нису залутале. 14Тако ни Отац ваш који је на небесима не жели да пропадне ни један од ових малих.
Шта са братом који греши?
15Ако твој брат сагреши против тебе, иди к њему и укажи му на његов грех док си насамо са њим. Ако те послуша, задобио си брата. 16А ако те не послуша, поведи са собом још једног или двојицу. ’Свака оптужба мора да се потврди само на основу изјаве два или три сведока.’ 17А ако не послуша њих, реци цркви. А ако не послуша ни цркву, нека ти буде као многобожац и порезник.
18Заиста вам кажем, ако шта пресудите на земљи, биће пресуђено на небу; а што разрешите на земљи, биће разрешено на небу. 19Поново вам кажем, да ако се двојица од вас на земљи удруже у молитви и затраже било шта, даће им Отац мој који је на небесима. 20Јер где су двојица или тројица сабрана у моје име, и ја сам тамо међу њима.“
Прича о немилосрдном слузи
21Тада му приступи Петар и упита га: „Колико пута треба да опростим своме брату који сагреши против мене? До седам пута?“
22Исус му рече: „Кажем ти, не седам пута, него седамдесет пута седам.
23Зато је Царство небеско слично цару који је одлучио да сведе рачуне са својим слугама. 24Кад је почео да обрачунава, доведоше му једног човека који му је дуговао десет хиљада таланата. 25Будући да није могао да му плати, господар нареди да се продају у робље он, његова жена и деца и све што поседује, те да се дуг наплати.
26Слуга на то паде ничице на земљу и рече му: ’Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.’ 27Господар се смилује на слугу, пусти га и опрости му дуг.
28Кад је тај исти слуга изашао, нашао је једног од својих пријатеља који је такође био слуга. Тај му је дуговао стотину сребрњака. Он га ухвати и поче да га дави, говорећи: ’Враћај што си дужан!’
29Његов друг падне пред њим, преклињући га: ’Буди стрпљив са мном и ја ћу ти вратити!’
30Али овај не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не врати дуг. 31Међутим, то су видели његови другови, слуге, који су се на то веома ожалостили. Отишли су и јавили господару све што се догодило.
32Тада је господар поново позвао к себи тог слугу. Рекао му је: ’Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг јер си ме молио. 33Није ли требало да се и ти смилујеш своме другу, као што сам се ја смиловао теби?’ 34Господар се разгневи, те га предаде мучитељима док му не врати сав дуг. 35Исто тако ће Отац мој који је на небесима, учинити с вама, ако сваки од вас од срца не опрости своме брату.“
