Марк 5 – CARS & GKY

Священное Писание

Марк 5:1-43

Изгнание демонов в стадо свиней

(Мат. 8:28-34; Лк. 8:26-37)

1Они переправились на другую сторону озера, в Гадаринскую землю. 2Как только Иса вышел из лодки, навстречу Ему из могильных пещер выскочил человек, одержимый нечистым духом.

3Человек этот жил в могильных пещерах, и никто не мог связать его даже цепями: 4его уже много раз сковывали по рукам и ногам, но он всегда разрывал цепи и разбивал кандалы на ногах. Никто не мог усмирить его. 5Днём и ночью он бродил среди могил и по горам и с диким криком бил себя камнями. 6Увидев Ису издалека, он подбежал к Нему, поклонился 7и закричал во весь голос:

– Что Ты от меня хочешь, Иса, Сын Бога Высочайшего (Царственный Спаситель)? Заклинаю Тебя Всевышним, не мучь меня, – 8потому что Иса говорил ему: «Выйди, нечистый дух, из этого человека».

9Иса спросил:

– Как тебя зовут?

– Меня зовут Полчище5:9 Букв.: «легион» – воинское соединение в римской армии, состоящее примерно из 6 000 человек., – ответил он, – потому что нас много.

10И он настойчиво умолял Ису не выгонять их из тех мест. 11А там у горы в это время паслось большое стадо свиней, 12и нечистые духи попросили Ису:

– Позволь нам войти в этих свиней.

13Иса позволил, и нечистые духи, выйдя из человека, вошли в свиней. Всё стадо, около двух тысяч голов, тут же ринулось с обрыва в озеро и утонуло в нём. 14А свинопасы побежали и рассказали о случившемся в городе и в окрестностях. Сбежался народ посмотреть, что произошло. 15Подойдя к Исе, они увидели, что бывший одержимый, в котором было полчище демонов, сидит одетый и в здравом уме, и их охватил страх. 16Очевидцы же рассказали им, как всё произошло с одержимым и со свиньями. 17Тогда местные жители стали просить Ису покинуть их края. 18Когда Иса садился в лодку, то человек, который был одержим демонами, стал просить, чтобы Он взял его с Собой, 19но Иса отказал ему.

– Ступай домой к своим родным, – сказал Он, – и расскажи им, что сделал для тебя Вечный, и какую милость Он к тебе проявил.

20Тот пошёл и стал рассказывать в области Десяти городов о том, что сделал для него Иса. Его рассказ приводил всех в изумление.

Господство Исы Масиха над болезнью и смертью

(Мат. 9:18-26; Лк. 8:41-56)

21Когда Иса переправился в лодке обратно на другую сторону озера, вокруг Него на берегу собралась большая толпа. 22Тут пришёл Иаир, один из начальников молитвенного дома иудеев. Он, увидев Ису, пал к Его ногам 23и стал умолять:

– Моя маленькая дочь умирает, приди и возложи на неё руки, чтобы она исцелилась и осталась жива.

24Иса пошёл с ним, а за Исой следовала большая толпа и теснила Его со всех сторон. 25Там была женщина, двенадцать лет страдавшая кровотечением. 26Она натерпелась от многих врачей, истратила на лечение всё, что у неё было, но не получила никакой помощи, напротив, ей становилось всё хуже. 27Она слышала об Исе, и поэтому она подошла сзади к Нему сквозь толпу и прикоснулась к Его одежде.

28«Если я хоть к одежде Его прикоснусь, то исцелюсь», – думала она. 29Её кровотечение сразу же остановилось, и она почувствовала, что исцелена. 30А Иса мгновенно почувствовал, что из Него вышла сила.

Он обернулся в толпе и спросил:

– Кто прикоснулся к Моей одежде?

31Ученики ответили Ему:

– Ты же видишь, что толпа теснит Тебя со всех сторон. Что же Ты спрашиваешь, кто к Тебе прикоснулся?

32Но Иса обводил толпу взглядом, чтобы увидеть ту, которая это сделала. 33Женщина, дрожа от страха и зная, что с ней произошло, подошла, пала к Его ногам и рассказала всю правду. 34Тогда Иса сказал ей:

– Дочь Моя, твоя вера исцелила тебя. Иди с миром и будь здорова от своего недуга.

35Пока Иса ещё говорил, пришли люди из дома Иаира, начальника молитвенного дома, и передали:

– Твоя дочь умерла, зачем ещё беспокоить Учителя?

36Но Иса, не обращая внимания на их слова, сказал начальнику молитвенного дома:

– Не бойся, только верь!

37Он не позволил идти с Ним никому, кроме Петира, Якуба и Иохана, брата Якуба. 38Когда они вошли в дом начальника, Он увидел смятение. Люди плакали и причитали. 39Иса вошёл в дом и спросил их:

– Почему вы так скорбите и плачете? Девочка не умерла, она спит.

40Над Ним начали смеяться. Но Иса велел всем выйти, а Сам с отцом и матерью девочки и Своими спутниками вошёл в комнату, где она лежала. 41Взяв её за руку, Иса сказал:

– Талета, куми!

Это значит: «Девочка, говорю тебе: встань!»

42Девочка сразу встала и начала ходить (ей было лет двенадцать). Все были сильно удивлены. 43Но Иса строго наказал им, чтобы никто не узнал о случившемся, а девочку велел покормить.

Holy Bible in Gĩkũyũ

Mariko 5:1-43

Kũhonio kwa Mũndũ warĩ na Ndaimono

1Jesũ na arutwo ake magĩkinya mũrĩmo ũũrĩa ũngĩ wa iria, magĩthiĩ bũrũri wa Agerasi. 25:2 Mar 4:1; Mar 1:23Na Jesũ aarĩkia kuuma gatarũ-inĩ, agĩtũngwo nĩ mũndũ warĩ na ngoma thũku oimĩte mbĩrĩra-inĩ. 3Mũndũ ũcio aatũũraga kũu mbĩrĩra-inĩ, na gũtirĩ mũndũ ũngĩahotire kũmuoha na kĩndũ, o na mũnyororo. 4Nĩgũkorwo nĩohagwo kaingĩ na mĩnyororo moko na magũrũ, no akamĩtuanga icunjĩ na akoinanga igera iria ciamuohaga magũrũ. Na gũtirĩ mũndũ warĩ na hinya wa kũmũhooreria. 5Aatũũraga akayaga ũtukũ na mũthenya, kũu mbĩrĩra-inĩ na irĩma-inĩ agĩĩtemangaga na mahiga.

6Rĩrĩa oonire Jesũ arĩ o haraaya akĩhanyũka, akĩĩgũithia thĩ mbere yake. 75:7 Math 8:29; Math 4:3Akĩanĩrĩra na mũgambo mũnene, akiuga atĩrĩ, “Ũrenda atĩa na niĩ, wee Jesũ, Mũrũ wa Ngai-Ũrĩa-Ũrĩ-Igũrũ-Mũno? Ndagũthaitha na Ngai ndũkaanyariire!” 8Nĩgũkorwo Jesũ aamwĩrĩte atĩrĩ, “Wee ngoma ĩno thũku uma thĩinĩ wa mũndũ ũyũ!”

95:9 Mar 5:15Jesũ agĩcooka akĩmũũria atĩrĩ, “Wĩtagwo atĩa?”

Nake akĩmũcookeria atĩrĩ, “Njĩtagwo Legioni, nĩgũkorwo tũrĩ aingĩ.”5:9 Legioni nĩ kiugo gĩa Kĩroma gĩa kuuga “mbũtũ ya thigari ngiri ithathatũ” (6,000). 10Nake agĩkĩrĩrĩria gũthaitha Jesũ mũno ndagacingate ciume bũrũri ũcio.

11Na rĩrĩ, haarĩ na rũũru rũnene rwa ngũrwe rwarĩĩaga harũrũka-inĩ cia kĩrĩma kĩarĩ hakuhĩ na hau. 12Ndaimono icio igĩthaitha Jesũ, ikĩmwĩra atĩrĩ, “Twĩtĩkĩrie tũthiĩ kũrĩ ngũrwe iria, tũtoonye thĩinĩ wacio.” 13Nake agĩciĩtĩkĩria. Nacio ndaimono icio ikiuma igĩthiĩ igĩtoonya thĩinĩ wa ngũrwe. Rũũru rũu ruothe rwa mũigana wa ngũrwe ngiri igĩrĩ, rũkĩharũrũka kĩhurũrũka-inĩ na ihenya rũgĩtoonya iria-inĩ, rũkĩũrĩra.

14Arĩa maarĩithagia ngũrwe icio makĩũra, magĩthiĩ kũheana ũhoro ũcio itũũra-inĩ na mĩgũnda-inĩ, nao andũ magĩũka kuona ũrĩa gwekĩkĩte. 155:15 Mar 5:9; Mar 5:16, 18; Math 4:24Na rĩrĩa mookire harĩ Jesũ, makĩona mũndũ ũrĩa warĩ na Legioni ya ndaimono aikarĩte thĩ hau, ehumbĩte nguo na arĩ na meciiria mega; nao magĩĩtigĩra. 16Andũ arĩa moonete ũndũ ũcio ũgĩĩkwo makĩĩra andũ acio angĩ maũndũ marĩa mekĩkire kũrĩ mũndũ ũcio waiyũrĩtwo nĩ ndaimono, o na makĩmahe ũhoro wa ngũrwe. 17Nao andũ acio makĩambĩrĩria gũthaitha Jesũ oime bũrũri ũcio wao.

18Rĩrĩa Jesũ aatoonyaga gatarũ, mũndũ ũcio warutĩtwo ndaimono agĩthaitha Jesũ etĩkĩre mathiĩ nake. 195:19 Math 8:4No Jesũ akĩmũgiria, akĩmwĩra atĩrĩ, “Inũka mũciĩ kũrĩ andũ anyu, ũmeere ũrĩa wothe Mwathani agwĩkĩire, o na ũrĩa akũiguĩrĩire tha.” 205:20 Math 4:25; Mar 7:31Nĩ ũndũ ũcio, mũndũ ũcio agĩthiĩ akĩambĩrĩria kũheana ũhoro kũu Dekapoli wa maũndũ marĩa mothe Jesũ aamwĩkĩire. Nao andũ othe makĩgega.

Kairĩtu Gaakuĩte na Mũtumia warĩ Mũrũaru

215:21 Math 9:1; Mar 4:1Nake Jesũ aarĩkia kũringa rĩngĩ na gatarũ na aakinya mũrĩmo ũrĩa ũngĩ wa iria, kĩrĩndĩ kĩingĩ gĩkĩũngana harĩ we o hau aarĩ hũgũrũrũ-inĩ cia iria. 225:22 Luk 13:14Na hĩndĩ o ĩyo mũnene ũmwe wa thunagogi wetagwo Jairũ agĩũka hau. Oona Jesũ, akĩĩgũithia thĩ magũrũ-inĩ make 235:23 Mar 6:5; Atũm 15:33akĩmũthaitha mũno, akĩmwĩra atĩrĩ, “Kairĩtu gakwa gakirie gũkua. Ndagũthaitha ũũke, ũgakaigĩrĩre moko nĩgeetha kahone, gatũũre muoyo.” 24Nĩ ũndũ ũcio Jesũ agĩthiĩ nake.

Nakĩo kĩrĩndĩ kĩnene gĩkĩmũrũmĩrĩra, na gĩkamũhatĩkaga na mĩena yothe. 255:25 Alaw 15:25-30Na rĩrĩ, hau nĩ haarĩ na mũtumia watũire oiraga thakame mĩaka ikũmi na ĩĩrĩ. 26Nĩathĩĩnĩkĩte mũno agĩthondekwo nĩ mandagĩtarĩ aingĩ, na akahũthĩra kĩrĩa gĩothe aakoretwo nakĩo, no handũ ha kũhona aakĩragĩrĩria o kwĩhĩrwo. 27Rĩrĩa aiguire ũhoro wa Jesũ, agĩũka na thuutha wake gatagatĩ-inĩ ga kĩrĩndĩ, akĩhutia nguo yake, 285:28 Math 9:20tondũ eeciiririe atĩrĩ, “Ingĩhutia nguo ciake, no hone.” 295:29 Mar 5:34O rĩmwe agĩtiga kuura, na akĩigua nĩehererio thĩĩna mwĩrĩ-inĩ wake.

305:30 Luk 5:17Nake Jesũ o rĩmwe akĩigua atĩ hinya nĩwoima harĩ we. Akĩĩhũgũrĩra kĩrĩndĩ kĩu akĩũria atĩrĩ, “Nũũ ũcio wahutia nguo ciakwa?”

31Nao arutwo ake makĩmũcookeria atĩrĩ, “Woria ‘Nũũ wahutia?’ ũkĩonaga ũrĩa andũ aya marakũhatĩka?”

32No Jesũ akĩroranga one nũũ wamũhutĩtie. 33Nake mũtumia ũcio, aamenya ũrĩa eekĩtwo, agĩũka, akĩĩgũithia magũrũ-inĩ make akĩinainaga nĩ guoya, akĩmũhe ũhoro wothe ũrĩa watariĩ. 345:34 Math 9:22Nake Jesũ akĩmwĩra atĩrĩ, “Mwarĩ ũyũ, wĩtĩkio waku nĩguo watũma ũhone; thiĩ na thayũ na ũhone mũrimũ waku.”

355:35 Mar 5:22O hĩndĩ ĩyo Jesũ akĩaragia-rĩ, hagĩũka andũ moimĩte kwa Jairũ ũrĩa warĩ mũnene wa thunagogi, makĩmwĩra atĩrĩ, “Mwarĩguo nĩakua. Ũgũgĩthĩĩnia mũrutani rĩngĩ nĩkĩ?”

36Nake Jesũ akĩaga gũthikĩrĩria ũguo moigaga, akĩĩra mũnene ũcio wa thunagogi atĩrĩ, “Wee ĩtĩkia na ndũgetigĩre.”

375:37 Math 4:21Jesũ ndetĩkĩririe mũndũ o na ũrĩkũ amũrũmĩrĩre, o tiga Petero na Jakubu na Johana mũrũ wa nyina na Jakubu. 385:38 Mar 5:22Na maakinya mũciĩ kwa mũnene ũcio wa thunagogi, Jesũ akĩona andũ magagaĩte makĩrĩraga na makiugagĩrĩria. 395:39 Math 9:24Agĩtoonya thĩinĩ akĩmeera atĩrĩ, “Kĩagago gĩkĩ gĩothe na kĩrĩro nĩ cia kĩ? Mwana ti mũkuũ, no nĩ gũkoma akomete.” 40Nao makĩmũthekerera.

Na thuutha wa kũmoimia nja othe, akĩoya ithe na nyina wa mwana na arutwo arĩa aarĩ nao magĩtoonya harĩa mwana ũcio aarĩ. 415:41 Mar 1:31; Luk 7:14Akĩnyiita mwana guoko, akĩmwĩra atĩrĩ, “Talitha kumi!” (naguo wataũrwo nĩ ta kuuga, “Kairĩtu gaka, ndakwĩra atĩrĩ, ũkĩra!”) 42O rĩmwe kairĩtu kau gagĩũkĩra, gakĩambĩrĩria gũthiĩ (nako kaarĩ na ũkũrũ wa mĩaka ikũmi na ĩĩrĩ). Nao mona ũguo makĩgega mũno. 435:43 Math 8:4Nake akĩmakaania mũno matikareke mũndũ o na ũrĩkũ amenye ũhoro ũcio, na akĩmeera makahe kĩndũ gĩa kũrĩa.