Притча о сеятеле и семенах
(Мат. 13:1-9; Лк. 8:4-8)
1Иса опять учил у озера. Вокруг Него собралась огромная толпа, так что Он был вынужден сесть в лодку и немного отплыть, а весь народ стоял на берегу. 2Иса многому учил народ в притчах, говоря им:
3– Послушайте: сеятель вышел сеять. 4Когда он разбрасывал семена, то некоторые из них упали у самой дороги. Прилетели птицы и склевали их. 5Другие упали в каменистые места, где было мало плодородной почвы. Они быстро проросли, потому что почва была неглубокой4:5 Тонкий слой земли, лежащий на каменной породе, быстрее прогревается, что способствует быстрому росту растений., 6но когда взошло солнце, оно опалило ростки, и те засохли, так как у них не было глубоких корней. 7Другие упали в терновник, который разросся, заглушил их, и семена не дали урожая. 8Но семена, которые упали на хорошую почву, взошли, выросли и принесли урожай в тридцать, а то и в шестьдесят, и даже во сто крат больше, чем было посеяно!
9Потом Иса добавил:
– У кого есть уши, чтобы слышать, пусть слышит!
Объяснение притчи о сеятеле и семенах
(Мат. 13:10-23; Лк. 8:9-15)
10Позже, когда толпа разошлась, постоянные спутники Исы вместе с двенадцатью посланниками спросили Его о притчах. 11Иса ответил:
– Вам открыта тайна Царства Всевышнего, а тем, внешним, всё даётся в притчах, 12чтобы
«они смотрели, но не увидели,
и слушали, но не поняли;
чтобы они не обратились,
и не были бы прощены»4:12 Ис. 6:9-10..
13Потом Иса спросил:
– Неужели и вы не поняли эту притчу? Как же вы тогда вообще сможете понимать притчи? 14Сеятель сеет слово. 15Некоторые люди похожи на семена, посеянные у дороги. Как только они услышат слово, приходит сатана и похищает посеянное в них. 16Другие похожи на семена, посеянные на каменистой почве. Эти люди, когда слышат слово, сразу же принимают его с радостью. 17Но у них нет корня и поэтому их хватает лишь на короткое время, и когда наступают трудности и гонения за слово, они сразу же отступаются. 18Третьи – как семена, посеянные среди терновника. Они слышат слово, 19но повседневные заботы, любовь к богатству и другие желания заглушают слово, делая его бесплодным. 20А есть люди, похожие на семена, посеянные в хорошую почву. Они слышат слово, принимают его и приносят плод – в тридцать, шестьдесят, а то и во сто крат больше посеянного.
Ответственность слушающих
(Лк. 8:16-18)
21Затем Он сказал им:
– Разве для того вносят в дом светильник, чтобы поставить его под горшок или под кровать? Наоборот, его ставят на подставку. 22Нет ничего тайного, что не станет явным, и нет ничего скрытого, что не выйдет на свет. 23Если у кого есть уши, чтобы слышать, пусть слышит!
24И ещё сказал им:
– Будьте внимательны к тому, что вы слышите. Какою мерою вы мерите, такой будет отмерено и вам, и даже прибавлено. 25У кого есть, тому будет дано ещё, а у кого нет, будет отнято и то, что он имеет.
Притча о засеянном поле
26Ещё Он сказал:
– Царство Всевышнего похоже на то, как если бы человек засеял поле. 27Проходят дни и ночи, человек то спит, то бодрствует, а семена всходят и растут, он и сам не знает как, 28ведь земля сама даёт плод. Сначала появляется росток, затем колос, потом колос наливается зерном, 29и когда созреет урожай, человек приходит с серпом, потому что наступила жатва4:29 См. Иоиль 3:13..
Притча о горчичном зерне
(Мат. 13:31-32; Лк. 13:18-19)
30Иса продолжал:
– С чем можно сравнить Царство Всевышнего? В какой притче можно описать его? 31Оно как горчичное зерно. Когда его сеют в землю, оно самое маленькое из всех семян, 32но когда вырастает, то становится больше всех огородных растений и раскидывает такие большие ветви, что птицы небесные могут вить гнёзда в их тени4:32 Ср. Дан. 4:7-9..
33Иса рассказывал им много подобных притч. Он не говорил им больше того, что они были в силах воспринять. 34Без притч Иса вообще не учил, но когда Он оставался наедине со Своими учениками, Он всё им объяснял.
Усмирение шторма
(Мат. 8:18, 23-27; Лк. 8:22-25)
35В тот же день, вечером, Иса сказал Своим ученикам:
– Переправимся на другую сторону озера.
36Отпустив народ, они вошли в лодку к Исе и отплыли от берега. К ним присоединились и другие лодки. 37Внезапно поднялся сильный шторм. Волны били о борта лодки, и её стало заливать. 38А Иса в это время спал на корме, подложив подушку под голову. Ученики разбудили Его и сказали:
– Учитель! Неужели Тебе всё равно, что мы гибнем?
39Проснувшись, Он запретил ветру и приказал озеру:
– Умолкни! Перестань!
В тот же момент ветер стих, и наступил полный штиль.
40– Ну что вы испугались? – сказал Он ученикам. – Где же ваша вера?
41Перепуганные ученики спрашивали друг друга:
– Кто Он, что даже ветер и волны повинуются Ему?
Прича о сејачу
1Исус је поново почео да поучава поред језера. Око њега се окупило толико света, да је морао да уђе у једну лађицу седећи на језеру, док је сав онај свет био на обали, уз језеро. 2Он их је онда поучавао многим стварима служећи се причама. Овако им је излагао своје учење: 3„Слушајте! Изађе сејач да сеје. 4Али, како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. 5Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. 6Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. 7Нека зрна су, опет, пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке, те оне нису донеле род. 8Ипак, нека зрна су пала на добру земљу, па су исклијала, узрасла и донела род: нека зрна тридесетоструко, нека шездесетоструко, а нека стоструко.“
9Онда Исус рече: „Ко има уши, нека слуша!“
Исус тумачи причу о сејачу
10Када је Исус остао сам, Дванаесторица и они око њега, су затражили од њега да им протумачи приче. 11Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајну Царства Божијег, а осталима се све говори у причама:
12’Да гледајући не виде,
да слушајући не разумеју,
да се не обрате
да би им Бог опростио.’“
13Исус их затим упита: „Зар не разумете ову причу? Како ћете разумети све остале приче?“ 14Сејач сеје Божију реч. 15Неки људи су као зрневље посејано крај пута; тек што чују реч, истог трена долази Сатана и односи реч која је посејана у њима. 16Други су опет као зрневље посејано на каменитом тлу. Они, када чују реч, одмах је са радошћу прихватају, 17али пошто реч није ухватила корена у њима, бивају непостојани. Кад настане невоља или прогонство због речи, они одмах отпадају. 18Неки су као зрневље посејано у трње. То су они који слушају реч, 19али бриге за овоземаљске ствари, заводљивост богатства и жудње за другим стварима долазе и угуше реч, те остаје без плода. 20А зрневље које је посејано на добро тле, то су они који слушају реч, прихватају је и доносе плод: једни тридесетоструко, други шездесетоструко, а неки стоструко.
Исуса одбацују у Назарету
21Исус настави: „Ко би од вас донео светиљку и ставио је под мерицу или испод кревета? Зар се светиљка не ставља на свећњак? 22Што је скривено, то ће се открити, и обелоданиће се оно што је тајно. 23Ко има уши, нека слуша!“
24Исус им затим рече: „Пазите како слушате. Јер каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. 25Јер ко има, њему ће се додати, а ономе који нема, одузеће се и то што има.“
Прича о семену које расте
26Исус је такође рекао: „Царство Божије је слично човеку који је посејао семе на својој њиви. 27Он леже ноћу и устаје дању, а семе ниче и расте ни сам не зна како. 28Земља сама по себи чини да доноси род. Прво се појави стабљика, затим клас, онда клас пун жита. 29А када усев сасвим дозри, човек брже-боље узима срп у руке, јер је жетва приспела.“
Прича о горушичином зрну
30Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? 31Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. 32Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“
33Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. 34Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами.
Исус стишава буру
35Истог дана увече, Исус им рече: „Пређимо на другу страну језера.“ 36Распустивши народ, ученици су га повели бродићем у коме је он већ био. Пратили су га и други бродићи. 37Међутим, подиже се велика бура, тако да су таласи плавили лађицу, те је била скоро под водом. 38А Исус је спавао на крми, на узглављу. Они га пробудише говорећи: „Учитељу, зар не мариш што пропадамо?!“
39Исус устаде и запрети ветру: „Престани!“ Онда рече таласима: „Умирите се!“ Ветар престаде и наста велика тишина.
40Онда им Исус рече: „Зашто сте се уплашили? Зар немате вере?“
41Обузети силним страхом, ученици су почели да питају једни друге: „Па ко је, онда, овај да му се и ветар и језеро покоравају?“
