О религиозном дне отдыха
(Мат. 12:1-8; Мк. 2:23-28)
1Однажды в субботу, когда Иса проходил через засеянные поля, Его ученики срывали колосья, растирали их руками и ели зёрна. 2Но некоторые из блюстителей Закона спросили:
– Почему вы делаете то, что не разрешается делать в субботу?6:2 Иудеи должны были оставлять некоторую часть урожая для бедных и поселенцев. Кроме того, Законом разрешалось руками срывать колосья на чужом поле, это не считалось воровством (см. Лев. 23:22; Втор. 23:25). Блюстители Закона обвиняли учеников Исы не в том, что они срывали колосья и растирали их руками, но в том, что они делали это в субботу, религиозный день отдыха.
3Иса им ответил:
– Не читали ли вы о том, что сделал царь Давуд, когда он и его спутники проголодались? 4Он вошёл в священный шатёр, взял священный хлеб6:4 Священный хлеб – двенадцать хлебов, которые выставлялись каждую субботу в священном шатре, а позже и в храме Всевышнего, а старые хлебы доставались священнослужителям (см. Исх. 25:30; Лев. 24:5-9). См. пояснительный словарь., который нельзя есть никому, кроме священнослужителей, и ел, а также дал его своим людям6:3-4 См. Лев. 24:8-9; 1 Цар. 21:1-6..
5И добавил:
– Ниспосланный как Человек – господин над субботой!
Исцеление в субботу человека с больной рукой
(Мат. 12:9-14; Мк. 3:1-6)
6В другую субботу Иса зашёл в молитвенный дом иудеев и учил. Там был человек с иссохшей правой рукой. 7Учители Таурата и блюстители Закона внимательно наблюдали за Ним, не будет ли Он исцелять в субботу, потому что искали повод обвинить Его. 8Но Иса знал, о чём они думали, и сказал человеку с иссохшей рукой:
– Встань и выйди на середину.
Тот встал и вышел вперёд. 9Тогда Иса сказал им:
– Я спрашиваю вас: что позволительно делать в субботу, добро или зло? Спасать жизнь или губить?
10Он обвёл их взглядом и сказал человеку:
– Протяни руку.
Тот протянул, и его рука стала совершенно здоровой. 11А они пришли в ярость и стали обсуждать между собой, что бы им сделать с Исой.
Избрание двенадцати посланников Масиха
(Мат. 10:2-4; Мк. 3:13-19; Деян. 1:13)
12Примерно в те же дни Иса взошёл на гору помолиться и провёл всю ночь в молитве Всевышнему. 13Когда наступил день, Он позвал Своих учеников и выбрал из них двенадцать, которых и назвал Своими посланниками: 14Шимона (которого Он назвал Петиром), его брата Андера, Якуба, Иохана, Филиппа, Варфоломея, 15Матая, Фому, Якуба, сына Алфея, Шимона, прозванного Зилотом6:15 Зилот (переводится как «ревнитель») – член крайней религиозно-политической группировки, выступавшей против римской оккупации Исраила., 16Иуду, сына Якуба, и Иуду Искариота, который позже стал предателем.
Благословения и проклятия
(Мат. 5:3-12)
17Иса спустился с ними вниз, на равнину. Там уже собралась большая толпа Его учеников и великое множество народа со всей Иудеи, Иерусалима и прибрежных областей Тира и Сидона. 18Они пришли послушать Ису и исцелиться от болезней. Те, кого мучили нечистые духи, тоже получали исцеление. 19Все в толпе старались прикоснуться к Исе, потому что из Него исходила сила, которая всех исцеляла.
20Устремив взгляд на учеников, Иса начал говорить:
– Благословенны те, кто, находясь в нужде, полагается на Всевышнего6:20 Букв.: «Благословенны бедные» (ср. Мат. 5:3).,
потому что вы подданные Царства Всевышнего.
21Благословенны те, кто сейчас голоден,
потому что вы насытитесь.
Благословенны те, кто сейчас плачет,
потому что вы будете смеяться.
22Благословенны вы, когда люди вас ненавидят,
когда вас изгоняют и оскорбляют,
когда бесчестят ваше имя
из-за Ниспосланного как Человек.
23– Ликуйте в тот день, когда это случится, и прыгайте от радости, потому что вас ждёт великая награда на небесах! Ведь точно так же обращались с пророками и предки ваших гонителей.
24– Но горе вам, богатые,
потому что вы уже получили своё утешение.
25Горе вам, кто сейчас сыт,
потому что вы будете голодать.
Горе вам, кто сейчас смеётся,
потому что вы будете рыдать и плакать.
26Горе вам, когда все хвалят вас,
ведь так же их предки хвалили лжепророков.
О любви к врагам
(Мат. 5:39-42)
27– Я же говорю вам, тем, кто слушает Меня: «Любите ваших врагов, делайте добро тем, кто ненавидит вас, 28благословляйте тех, кто проклинает вас, и молитесь о тех, кто оскорбляет вас. 29Тому, кто оскорбит тебя, ударив по щеке, подставь и другую, а тому, кто забирает у тебя верхнюю одежду, не мешай забрать и рубашку. 30Каждому, кто у тебя просит, дай; и если кто-то заберёт твоё, не требуй обратно. 31Поступайте с людьми так, как вы хотите, чтобы они поступали с вами.
32Если вы любите тех, кто любит вас, то в чём ваша заслуга? Ведь даже грешники любят тех, кто их любит. 33Если вы делаете добро тем, кто делает добро вам, то в чём ваша заслуга? Ведь даже грешники делают то же. 34Если вы даёте в долг только тем, от кого надеетесь получить обратно, то в чём ваша заслуга? Ведь даже грешники дают в долг грешникам, ожидая получить назад столько же. 35Но вы любите ваших врагов, делайте им добро и давайте в долг, не ожидая возврата. Тогда ваша награда будет велика, и вы уподобитесь Высочайшему6:35 Букв.: «и будете сынами Высочайшего».. Ведь Он Сам добр даже к неблагодарным и злым. 36Будьте милосердны, как милосерден ваш Небесный Отец».
Об осуждении других
(Мат. 7:1-5)
37– Не судите, и сами не будете судимы. Не осуждайте, и вы не будете осуждены. Прощайте, и вы тоже будете прощены. 38Давайте, и вам тоже дадут. Полной мерой, утрясённой и пересыпающейся через край, вам отсыплют в полу вашей одежды. Какой мерой вы мерите, такой отмерят и вам.
39Иса рассказал им такую притчу:
– Может ли слепой вести слепого? Разве они не упадут оба в яму? 40Ученик не выше своего учителя, но каждый, кто выучится, достигнет уровня своего учителя. 41Что ты смотришь на сучок в глазу своего брата, когда в своём собственном не замечаешь бревна? 42Как ты можешь говорить своему брату: «Брат, дай я выну сучок из твоего глаза», когда ты не видишь бревна в твоём собственном глазу? Лицемер, вынь сначала бревно из собственного глаза, а потом ты увидишь, как вынуть сучок из глаза своего брата.
О хороших и плохих плодах
(Мат. 7:17-20)
43– Хорошее дерево не приносит плохих плодов, и плохое дерево не приносит хороших, 44так что каждое дерево узнают по его плодам. Ведь не собирают же с терновника инжир или с колючего кустарника виноград. 45Из хранилища добра в своём сердце добрый человек выносит доброе, а злой человек выносит злое из своего хранилища зла. Ведь на языке у человека то, чем наполнено его сердце.
Притча о мудром и глупом строителях
(Мат. 7:24-27)
46– Что вы зовёте Меня: «Повелитель, Повелитель», а не делаете того, что Я говорю? 47Я скажу вам, с кем можно сравнить того, кто приходит ко Мне, слушает Мои слова и исполняет их. 48Он похож на строителя дома, который выкопал глубокий котлован и заложил фундамент на камне. Когда случилось наводнение и на дом обрушилась река, она не пошатнула его, потому что он был крепко построен. 49А того, кто слушает Мои слова, но не исполняет их, можно сравнить с человеком, построившим дом на земле без фундамента. Как только река обрушилась на дом, он тут же рухнул, и падение его было ужасным.
Господар суботе
1Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. 2Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“
3Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? 4Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ 5Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“
Исус исцељује у суботу
6Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. 7А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. 8Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.
9Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“
10Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. 11А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.
Исус изабире Дванаесторицу
12У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу. 13Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима: 14Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, 15Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот, 16Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник.
Проповед на висоравни
17Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, 18који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима. 19Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.
20Тада је погледао своје ученике и рекао:
„Блажени сте ви сиромашни,
јер је ваше Царство Божије.
21Блажени сте ви који сада гладујете,
јер ћете се наситити.
Блажени сте ви који сада плачете,
јер ћете се смејати.
22Блажени сте када вас људи омрзну,
када вас вређају
и прогласе вас злима,
ради Сина Човечијег.
23Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.
24Али, јао вама богатима,
јер сте примили своју утеху!
25Јао вама који сте сад сити,
јер ћете гладовати!
Јао вама који се сад смејете,
јер ћете жалити и плакати!
26Јао вама ако људи о вама лепо говоре,
јер су тако њихови преци говорили о лажним пророцима!
Исус поучава о љубави према непријатељима
27А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе. 28Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. 29Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу. 30Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати. 31Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.
32Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле. 33И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници. 34Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате? 35Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима. 36Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.
37И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено. 38Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“
39Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму? 40Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ.
41Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? 42Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.
43Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род. 44Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине. 45Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено.
Прича о мудром и неразумном градитељу
46Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим? 47Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их. 48Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена. 49А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“
