Покаяние сборщика налогов Заккая
1Иса вошёл в Иерихон и проходил через город. 2Там был человек, которого звали Заккай, он был начальником сборщиков налогов и богатым человеком. 3Он пытался увидеть, кто же Этот Иса, но не мог из-за толпы, потому что был маленького роста. 4Тогда, чтобы увидеть Его, Заккай забежал вперёд и залез на тутовое дерево, росшее в том месте, где Иса должен был проходить. 5Когда Иса подошёл к этому месту, Он посмотрел вверх и сказал:
– Заккай, спускайся скорее, потому что сегодня Я должен быть у тебя в доме.
6Заккай быстро спустился и с радостью принял Его. 7Все, кто видел это, начали возмущаться:
– Он пошёл в гости к грешнику!
8Заккай же встал и сказал Исе:
– Повелитель! Половину моего имущества я раздам бедным, а если я с кого-либо взял лишнее, я возвращу ему вчетверо! 9Тогда Иса сказал ему:
– Сегодня в этот дом пришло спасение, потому что этот человек тоже сын Ибрахима!19:9 Ибрахим, получив оправдание перед Всевышним через свою веру (см. Нач. 15:6), был назван отцом всех верующих (см. Рим. 4:11-12). И хотя Заккай был физическим потомком Ибрахима, здесь он показал себя сыном Ибрахима и в духовном плане (см. Ин. 8:39; Гал. 3:29). 10Ведь Ниспосланный как Человек пришёл, чтобы найти и спасти потерянное.
Притча о порученных деньгах
(Мат. 25:14-30)
11Тем, кто это слушал, Иса рассказал притчу. (Они были уже недалеко от Иерусалима, и люди полагали, что Царство Всевышнего должно наступить немедленно.) 12Иса сказал:
– Один знатный человек отправлялся в далёкую страну, чтобы получить царскую власть и вернуться. 13Созвав десять своих рабов, он дал денег каждому в размере стодневного заработка19:13 Букв.: «он дал им десять мин». Другими словами, каждый получил по одной мине. Мина – древнегреческая монета, которая равнялась средней оплате ста рабочих дней наёмного работника.. «Пустите эти деньги в дело, пока я не возвращусь», – сказал он. 14Но жители его страны ненавидели его и послали вслед за ним посольство, чтобы заявить: «Мы не хотим, чтобы этот человек был нашим царём».
15Когда он возвратился, получив царскую власть, то приказал созвать к нему рабов, которым доверил деньги, чтобы спросить их, какую они получили прибыль. 16Первый явился и говорит: «Господин, твои деньги принесли десятикратный доход!» 17«Молодец! – похвалил хозяин. – Ты хороший раб. Ты был верен в малом, получи теперь в управление десять городов».
18Пришёл второй раб и говорит: «Господин, твои деньги принесли пятикратный доход!» 19Хозяин ответил: «Получи теперь в управление пять городов».
20Затем пришёл третий раб и говорит: «Господин, вот твои деньги, я хранил их завёрнутыми в платок. 21Я боялся тебя, так как ты человек жестокий. Ты берёшь там, где не клал, и жнёшь там, где не сеял». 22Хозяин тогда говорит: «Ах ты, негодный раб! Я буду судить тебя твоими же словами! Ты знал, что я человек жестокий и что я беру там, где не клал, и жну там, где не сеял? 23Почему же ты не пустил мои деньги в оборот, чтобы, когда я вернусь, отдать их мне с прибылью?» 24И он сказал стоявшим там: «Заберите у него его деньги и отдайте тому, у кого уже есть десятикратная прибыль». 25«Господин, – говорят ему, – да ведь у него и так уже десятикратная прибыль!»
26Хозяин ответил: «Говорю вам, что каждому, у кого есть, будет дано ещё, а у кого нет, будет отнято и то, что он имеет. 27А моих врагов, которые не хотели, чтобы я царствовал над ними, приведите сюда и убейте прямо передо мной».
Торжественный въезд в Иерусалим
(Мат. 21:1-9; Мк. 11:1-10; Ин. 12:12-15)
28Сказав это, Иса пошёл дальше к Иерусалиму. 29Приближаясь к Виффагии и Вифании, что расположены у Оливковой горы, Он послал вперёд двух учеников, 30сказав:
– Идите в селение, которое перед вами, и, войдя в него, вы найдёте там привязанного ослёнка, на которого ещё никто не садился. Отвяжите его и приведите сюда. 31Если кто-нибудь вас спросит: «Зачем вы его отвязываете?» – отвечайте: «Он нужен Повелителю».
32Ученики пошли и нашли всё так, как им сказал Иса. 33Когда они отвязывали ослёнка, его хозяева спросили их:
– Вы зачем отвязываете ослёнка?
34Они ответили:
– Он нужен Повелителю.
35Они привели ослёнка к Исе и, набросив на него свои плащи, посадили на него Ису19:35 Иса въехал в Иерусалим на осле, как миролюбивый и смиренный царь, а не на боевом коне с мечом, как это делали цари того времени.. 36Когда Он ехал, люди начали расстилать на дороге свои плащи. 37И когда Он приблизился к месту, где дорога спускается с Оливковой горы, всё множество учеников начало радостно и громко прославлять Всевышнего за все чудеса, которые они видели:
38– Благословен Царь, Который приходит во имя Вечного!19:38 Заб. 117:26.
Мир на небе и слава на высоте небес!
39Некоторые из бывших в толпе блюстителей Закона сказали Исе:
– Учитель, запрети Своим ученикам!
40Он ответил:
– Говорю вам, если они умолкнут, то камни начнут кричать.
Плач об Иерусалиме
41Когда они подходили к Иерусалиму и уже был виден город, Иса заплакал о нём:
42– Если бы и ты сегодня понял, что могло бы принести тебе мир! Но сейчас это скрыто от твоих глаз. 43Наступят дни, когда твои враги обнесут тебя осадными валами, окружат тебя и стеснят тебя со всех сторон. 44Они уничтожат тебя и твоих жителей и не оставят в тебе камня на камне, потому что ты не распознал времени, когда Всевышний посетил тебя.
Изгнание торговцев из храма
(Мат. 21:12-16; Мк. 11:15-18; Ин. 2:13-16)
45Затем Иса вошёл во двор храма и стал выгонять оттуда тех, кто там торговал.
46– Написано, – говорил Он им, – «Дом Мой будет домом молитвы»19:46 Ис. 56:7., а вы превратили его в разбойничье логово19:46 См. Иер. 7:11..
47Иса каждый день учил в храме, а главные священнослужители, учители Таурата и вожди народа искали случая, чтобы убить Его. 48Однако они не знали, как это сделать, потому что все люди слушали Ису, боясь упустить хоть одно слово.
Закхеј порезник
1Исус је ушао у Јерихон и пролазио градом. 2Ту је живео неки човек по имену Закхеј. Он је био главар порезнички и уз то веома богат. 3Трудио се да види ко је Исус, али није могао од народа, јер је био низак растом. 4Он зато потрчи напред и попне се на дивљу смокву да га види, јер је требало да Исус прође тим путем.
5Кад је Исус дошао до тог места, погледао је горе и рекао му: „Закхеју, брзо сиђи! Данас треба да останем у твојој кући.“ 6Закхеј брзо сиђе, па га радосно прими к себи. 7Сви који су то видели, почели су да негодују: „Дошао је у госте једном грешнику!“ 8Но, Закхеј устаде и рече Господу: „Ево, Господе, половину своје имовине поклањам сиромасима. А ако сам некога у чему преварио, вратићу четвероструко.“
9Исус рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и овај човек потомак Аврахамов. 10Наиме, Син Човечији је дошао да тражи и спасе изгубљене.“
Прича о повереном благу
11Онима који су слушали ово, Исус је испричао још једну причу. Био је, наиме, близу Јерусалима и народ је мислио да ће се Царство Божије појавити одмах. 12Исус рече: „Неки човек племићког порекла отпутује у далеку земљу да прими у наследство царство и да се врати. 13Позвао је својих десет слугу, дао им десет златника, и рекао им: ’Тргујте док се не вратим.’ 14Али његови суграђани су га мрзели, па су за њим послали изасланике да поруче: ’Нећемо да тај човек влада над нама!’ 15Кад је примио у наследство царство, човек се вратио. Одмах је послао по оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.
16Први дође и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још десет златника.’
17Господар рече: ’Одлично, добри слуго! Пошто си био веран у најмањем, ево ти власт над десет градова.’
18Дође и други и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још пет златника.’ 19Господар и овоме рече: ’Ти владај над пет градова.’
20Дође и трећи и рече: ’Господару, ево твога златника који сам сачувао у марами. 21Плашио сам те се, јер си тежак човек. Узимаш што ниси оставио и жањеш где ниси посејао.’
22Господар му рече: ’Зли слуго, судићу ти по твојим речима! Ти си знао да сам тежак човек, да узимам што нисам оставио и жањем где нисам посејао? 23Зашто ниси дао мој новац у мењачницу? Ја бих га по повратку подигао с каматом.’
24Онда рече присутнима: ’Узмите му златник и дајте ономе што има десет златника.’
25Они му рекоше: ’Господару, он већ има десет златника!’
26Господар одговори: ’Кажем вам да ће се дати свакоме који има, а узеће се од онога који нема. 27А оне моје непријатеље, који нису хтели да ја владам над њима, доведите овамо и погубите их преда мном.’“
Исусова служба у Јерусалиму
Исус славно улази у Јерусалим
28Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. 29Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, 30рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. 31Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“
32Послани оду и нађу онако како им је било речено. 33Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“
34Они одговорише: „Господу треба.“
35Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. 36Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.
37Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:
38„Благословен Цар
који долази у име Господње!
Мир на небу и слава на висини!“
39А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“
40Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“
41Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим, 42говорећи: „О, граде, када би бар у овај дан схватио шта ти доноси мир! Ипак, ти то сада не можеш да видиш. 43Јер доћи ће дани, када ће твоји непријатељи подићи опкопе око тебе, опколиће те и навалити на тебе. 44Сравниће са земљом и тебе и твоје становништво, и неће оставити ни камен на камену, јер ниси спознао време када је Бог дошао к теби.“
Исус истерује трговце из храма
45Када је ушао у храм, почео је да истерује оне који су продавали. 46Рекао им је: „Написано је: ’Мој Дом биће Дом за молитву’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
47Сваког дана је поучавао у храму. Међутим, водећи свештеници и зналци Светог писма, заједно са народним главарима, гледали су да га убију. 48Ипак, нису могли да нађу начина како да то учине, јер га је сав народ с великом пажњом слушао.
