Призыв к покаянию
1Некоторые из тех, кто слушал Ису, рассказали Ему о галилеянах, которых Пилат приказал убить в храме в то время, когда они совершали жертвоприношение. 2Иса ответил:
– Вы думаете, что эти галилеяне так пострадали, потому что они были грешнее всех других галилеян? 3Нет! Но говорю вам, если вы не раскаетесь, вы тоже погибнете, как они. 4Или взять тех восемнадцать человек, которые погибли, когда на них упала Силоамская башня. Вы думаете, они были хуже всех других жителей Иерусалима? 5Нет, но говорю вам: если вы не раскаетесь, то тоже погибнете, как они.
Притча о бесплодном дереве
6Затем Иса рассказал им притчу:
– У одного человека в винограднике рос инжир. Однажды он пошёл посмотреть, нет ли на нём плодов, но ничего не нашёл. 7Тогда он сказал виноградарю: «Вот уже три года я прихожу смотреть, нет ли на этом инжире плодов, и ничего не нахожу. Сруби его, зачем он без пользы занимает место?» 8«Господин, – ответил работник, – оставь его ещё на один год. Я его окопаю, положу удобрение, 9и если в следующем году будут плоды – хорошо, а если нет, тогда ты срубишь его».
Исцеление женщины в субботу
10В субботу Иса учил в одном из молитвенных домов. 11Там была женщина, скорченная духом болезни. Она не могла выпрямиться вот уже восемнадцать лет. 12Увидев её, Иса вызвал её вперёд и сказал:
– Женщина! Ты свободна от своей болезни!
13Он возложил на неё руки, и она сразу выпрямилась и стала славить Всевышнего. 14Но начальника молитвенного дома разозлило, что Иса исцелил в субботу, и он обратился к присутствующим:
– Есть шесть дней для работы, вот и приходите для исцеления не в субботу, а в один из этих дней.
15На это Иса ответил ему:
– Лицемеры! Разве в субботу вы не отвязываете в стойле вола или осла и не ведете его поить? 16Так не нужно ли было освободить в субботу и эту женщину, одну из дочерей Ибрахима, вот уже восемнадцать лет связанную сатаной?
17Когда Он это сказал, всем Его противникам стало стыдно, а весь народ радовался чудесным делам, которые Он совершал.
Притча о горчичном зерне и о закваске
(Мат. 13:31-33; Мк. 4:30-32)
18Затем Иса сказал:
– На что похоже Царство Всевышнего? С чем можно его сравнить? 19Оно как горчичное зерно, которое человек взял и посеял в своём саду. Зерно выросло и превратилось в настоящее дерево, так что даже птицы небесные свили гнёзда в его ветвях.
20И ещё Он сказал:
– На что похоже Царство Всевышнего? 21Оно как закваска, которую женщина смешала с большим количеством13:21 Букв.: «три саты». Это, вероятно, около 36 л (23 кг муки). муки, чтобы вскисло всё тесто.
Об узкой двери
(Мат. 7:13-14, 22-23; 8:11-12)
22Направляясь в Иерусалим, Иса проходил через города и селения, повсюду уча народ. 23Кто-то спросил Его:
– Повелитель, разве только немногие будут спасены?
Иса ответил:
24– Старайтесь войти через узкую дверь, потому что многие будут пытаться войти, но не смогут. 25Когда хозяин дома встанет и закроет дверь, вы будете стоять снаружи и стучать, умоляя: «Господин, открой нам». Но Он ответит: «Не знаю вас, откуда вы». 26Тогда вы скажете: «Мы ели и пили с Тобой, и Ты учил на наших улицах». 27Но Он ответит: «Я не знаю вас, откуда вы, отойдите от Меня все, делающие зло!»13:27 См. Заб. 6:9.
28Там будет плач и скрежет зубов, когда вы увидите Ибрахима, Исхака, Якуба и всех пророков в Царстве Всевышнего, а сами вы будете изгнаны вон. 29Придут люди с востока и с запада, с севера и с юга и возлягут на пиру в Царстве Всевышнего. 30И униженные будут возвышены, а возвышенные – унижены.
Иса Масих оплакивает Иерусалим
(Мат. 23:37-39)
31Тогда же к Исе подошли несколько блюстителей Закона и сказали:
– Уходи, оставь это место, потому что Ирод13:31 Это Ирод Антипа (см. сноску на 3:1). хочет Тебя убить.
32Иса ответил:
– Пойдите и передайте этой лисице: «Я буду изгонять демонов и исцелять людей сегодня и завтра, а на третий день Я закончу Своё дело». 33Но сегодня, завтра и послезавтра Я должен следовать Своим путём, потому что не бывает так, чтобы пророка Всевышнего убили ещё где-то, кроме Иерусалима!
34– О, Иерусалим, Иерусалим, убивающий пророков и побивающий камнями посланных к тебе! Сколько раз Я хотел собрать твоих детей, как птица собирает своих птенцов под крылья, но вы не захотели! 35А теперь ваш дом оставляется вам пустым13:35 См. Иер. 22:5.. Говорю вам, что вы уже не увидите Меня до тех пор, пока не скажете: «Благословен Тот, Кто приходит во имя Вечного!»13:35 Заб. 117:26.
Покајање или пропаст
1У то време дођу неки и известе Исуса о Галилејцима које је Пилат побио док су приносили жртве Богу. 2Исус им рече: „Мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од осталих Галилејаца, зато што су тако настрадали? 3Нимало! Кажем вам: ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. 4Или, зар мислите да су оних осамнаест на које се срушила кула у Силоаму и побила их, били кривљи од осталих јерусалимских становника? 5Нимало! Кажем вам: ако се не покајете сви ћете тако изгинути.“
6Онда им је испричао ову причу: „Један човек имао смокву посађену у свом винограду. Дође он да види има ли рода, али не нађе. 7Тада рече виноградару: ’Ево, већ три године долазим и тражим род на овој смокви, али га не налазим. Посеци је! Зашто да исцрпљује земљу?’
8Али виноградар одговори: ’Господару, остави је још ову годину. Окопаћу је и нађубрити, 9па ће можда родити. Ако не роди, посеци је.’“
Исус исцељује згрбљену жену у суботу
10Једне суботе је поучавао у синагоги. 11Тамо се нашла и нека жена коју је нечисти дух, узрочник болести, осамнаест година држао згрбљену, те није могла да се исправи. 12Видевши је, Исус је позва к себи, и рече јој: „Жено, ослобађам те твоје болести!“ 13Исус положи своје руке на њу и жена се одмах исправи и поче да слави Бога.
14Старешина синагоге, љут што је Исус исцелио у суботу, рече: „Има шест радних дана у недељи. У те дане долазите да се лечите, а не у суботу!“
15Господ му одговори: „Лицемери! Не одвезује ли свако свога вола или магарца од јасала и не води ли га на појило суботом? 16Није ли требало ослободити ову Аврахамову ћерку, коју је Сатана осамнаест година држао свезану, од свеза баш у суботу?“
17Сви његови противници били су постиђени оним што је рекао, али се народ радовао свим изванредним делима које је учинио.
Прича о горушичином зрну и квасцу
18Онда Исус рече: „Чему је слично Царство Божије? С чиме да га упоредим? 19Оно је слично горушичином зрну које човек узме и посеје у својој башти. Семе онда израста и постаје дрво и птице небеске гнезде се по његовим гранама.“
20Исус поново рече: „С чиме да упоредим Царство Божије? 21Оно је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“
Уска врата
22Исус је затим пролазио кроз градове и села и поучавао, настављајући своје путовање према Јерусалиму. 23Неко му рече: „Господе, има ли мало оних који ће бити спасени?“
Исус одговори: 24„Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем да ће многи настојати да уђу, али неће моћи. 25Кад домаћин устане и затвори врата, ви ћете остати пред вратима и молити: ’Господе, отвори нам!’
Онда ће вам он одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте.’
26Тада ћете рећи: ’Ми смо јели и пили са тобом; ти си поучавао по нашим улицама!’
27А он ће вам одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене сви, који чините безакоње!’
28Тамо ћете плакати и шкргутати зубима када видите Аврахама, Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а ви избачени. 29Доћи ће народи с истока и запада, севера и југа, и поседати на гозбу Царства Божијег. 30И гле, тамо ће последњи бити први, и први – последњи.“
Исус тугује над Јерусалимом
31У тај час приступише му неки фарисеји и рекоше му: „Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.“
32Исус им рече: „Реците тој лисици: ’Ево, изгоним зле духове и лечим болесне данас и сутра, а трећи дан завршавам.’ 33Али данас, сутра и прекосутра морам да путујем, јер не иде да пророк погине изван Јерусалима.
34Јерусалиме, Јерусалиме, ти што убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби, колико пута сам хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, али ви нисте хтели. 35Ево, опустеће ваша кућа. А ја вам кажем да ме нећете видети док не кажете: ’Благословен онај који долази у име Господње!’“
