Правильное отношение к жертвоприношениям
1Вечный сказал Мусе:
2– Скажи Харуну и его сыновьям, что они должны бережно обращаться со священными приношениями, которые посвящают Мне исраильтяне, чтобы не бесчестить Моё святое имя. Я – Вечный.
3Скажи им: «Если кто-то из ваших потомков в грядущих поколениях, будучи нечист, приблизится к священным приношениям, которые исраильтяне посвящают Вечному, то он будет отторгнут от Меня. Я – Вечный.
4Если у потомка Харуна будет заразная кожная болезнь или выделения из полового органа, то ему нельзя есть священные приношения, пока он не очистится. Он будет нечист и тогда, когда коснётся чего-либо, осквернённого трупом или человеком, у которого было семяизвержение, 5или когда он коснётся пресмыкающегося, которое осквернит его, или человека, который так или иначе его осквернит. 6Тот, кто коснётся этого, будет нечист до вечера. Ему нельзя есть священных приношений, пока он не вымоется. 7Когда солнце сядет, он будет чист. Теперь он может есть священные приношения, потому что это – его пища. 8Ему нельзя есть павшее животное или животное, растерзанное дикими зверями, оскверняясь этим. Я – Вечный.
9Пусть священнослужители исполняют Мои повеления, чтобы не провиниться и не умереть за пренебрежение ими. Я – Вечный, Который освящает их.
10Никому постороннему нельзя есть священное приношение. Его нельзя есть ни гостю священнослужителя, ни его наёмному слуге. 11Но если священнослужитель купит раба или раб родится у него в доме, то раб может есть его пищу. 12Если дочь священнослужителя выйдет замуж не за священнослужителя, то ей нельзя есть священных даров. 13Но если дочь священнослужителя овдовеет или разведётся и, оставшись бездетной, вернётся, чтобы, как в юности, жить в отцовском доме, то она может есть пищу отца. Но никому постороннему есть её нельзя.
14Если кто-нибудь съест священное приношение по ошибке, то пусть возместит священнослужителю за приношение, прибавив к этому пятую часть от его стоимости. 15Пусть священнослужители не оскверняют священных даров, которые исраильтяне приносят Вечному, 16позволяя чужим есть священные дары и вводя их в грех, требующий выплату. Я – Вечный, Который освящает их».
Неугодные жертвы
17Вечный сказал Мусе:
18– Говори с Харуном и его сыновьями и со всеми исраильтянами, скажи им: «Если кто-то из исраильтян или живущих в Исраиле чужеземцев принесёт дар для всесожжения Вечному по обету или в пожертвование, 19то пусть это будет самец без изъяна из крупного скота, овец или коз, чтобы жертва была принята вам во благо. 20Не приводите животных с изъяном, потому что они не будут приняты вам во благо. 21Если кто-то приносит из крупного или мелкого скота жертву примирения Вечному по обету или в пожертвование, то пусть она будет безупречной, без единого изъяна, чтобы быть угодной. 22Не приносите Вечному слепых, покалеченных или уродливых животных или животных с наростами, коростой или паршой. Не кладите таких животных на жертвенник как огненную жертву Вечному. 23Вы можете приносить в добровольное пожертвование вола22:23 Или: «корову», также в ст. 27. или ягнёнка, у которых чересчур длинные или короткие члены тела, но для исполнения обета они не пригодны. 24Не приносите Вечному животное, яички которого повреждены, раздавлены, вырваны или отрезаны. Не делайте этого на вашей земле 25и не принимайте таких животных из рук чужеземцев, чтобы приносить их как пищу вашего Бога. Они не будут приняты вам во благо, потому что они изуродованы и имеют изъяны».
26Вечный сказал Мусе:
27– Когда рождается телёнок, ягнёнок или козлёнок, то пусть он семь дней остаётся при матери. Начиная с восьмого дня он будет пригоден для огненной жертвы Вечному. 28Не закалывайте корову или овцу в один день с её детёнышем.
29Когда вы будете приносить Вечному жертву примирения, то приносите её так, чтобы она была принята вам во благо. 30Её нужно съесть в тот же день; ничего не оставляйте до утра. Я – Вечный.
31Исполняйте Мои повеления и соблюдайте их. Я – Вечный. 32Не бесчестите Моё святое имя. Пусть исраильтяне почитают Меня святым. Я – Вечный, Который освящает вас, 33Который вывел вас из Египта, чтобы быть вашим Богом. Я – Вечный.
Свети приноси
1Господ рече Мојсију: 2„Реци Арону и његовим синовима да пажљиво поступају са посвећеним прилозима Израиљаца, које ми посвећују, да не би оскрнавили моје свето име. Ја сам Господ!
3Реци им: ’Ако било ко од ваших потомака, у свим вашим нараштајима, приђе посвећеним приносима, које Израиљци посвећују Господу, док је нечист, нека се такав човек истреби преда мном. Ја сам Господ!
4Ако неко од Аронових потомака има губу или излив, нека не једе од посвећених приноса док се не очисти. Ко год дотакне нешто што се онечистило мртвим телом, или има излив семена, 5или дотакне каквог гмизавца, па постане нечист, или дотакне човека и тако постане нечист – каква год да је његова нечистоћа – 6човек који дотакне тако нешто, биће нечист до вечери. Он не сме јести од посвећених приноса, док не опере тело у води. 7Кад сунце зађе, биће чист. Након тога може да једе од посвећених приноса, јер то му је храна. 8Нека не једе цркотину или што је раздерала звер, да се не би оскрнавио о њу. Ја сам Господ!
9Стога нека чувају мој налог, да не навуку на себе грех и не умру ради њега, уколико се оскрнаве. Ја сам Господ који их посвећујем!
10Непосвећени нека не једе посвећени принос. Посвећени принос не смеју јести ни гост свештеников ни његов надничар. 11Али, ако свештеник купи некога новцем као својину, тај може јести принос. Хлеб смеју јести и они који су рођени у његовом дому. 12Ако се свештеникова ћерка уда за човека из другог племена22,12 То се односи на човека који није из Левијевог племена, које је од свих израиљских племена једино било одређено за свештеничку службу., она не сме јести од светих приноса. 13Ако свештеникова ћерка остане удовица, или је разведена, а нема деце, па се врати у дом свога оца, као кад је била млада, она сме да једе хлеб свога оца. Ипак, ниједан световњак не сме да једе.
14Ако човек нехотице поједе од светог приноса, нека да свештенику надокнаду за свети принос додајући петину његове вредности. 15Нека свештеници не скрнаве посвећене приносе Израиљаца, које их они подижу Господу. 16Допуштајући народу да једе од њихових приноса, народ би теретио грех који захтева надокнаду, јер сам ја, Господ, који их посвећује.’“
Неприхватљиве жртве
17Господ рече Мојсију: 18„Реци Арону, његовим синовима, и свим Израиљцима. Реци им: ’Ако неки човек из дома Израиљева, или странац који борави у Израиљу, жртвује принос да се изврши било какав завет, или даје драговољни прилог, који се приноси Господу као жртва свеспалница – 19да би био примљен – мора принети мушко, без мане, било то јунац, овца или коза. 20Не приносите ништа што на себи има ману, јер вам то неће бити примљено. 21Ако неко приноси Господу жртву мира да изврши завет, или даје драговољни прилог од крупне или ситне стоке, нека буде без мане да би било примљено; не сме имати никакав недостатак. 22Не приносите Господу што је слепо, или повређено, или осакаћено, или са чиром, или са сврабом, или са шугом. Такво не стављајте на жртвеник да се принесе Господу као паљена жртва. 23Ипак, вола или овцу са дужим или краћим удом можете принети као добровољни прилог, али то неће бити примљено за завет. 24А што има нагњечене, здробљене, откинуте, или одсечене мошнице, то не приносите Господу. Тако нешто немојте чинити у својој земљи. 25Ниједну од ових животиња не примајте од странца, да бисте је принели као храну своме Богу, јер су осакаћене; на њима је мана, те вам то неће бити примљено.’“
26Господ рече Мојсију: 27„Када се омладе мушко теле, јагње, или коза, нека остане седам дана са својом мајком, а од осмога дана па навише биће примљено као паљена жртва Господу. 28Не кољите вола, или овцу, и њено младо у исти дан.
29Када приносите Господу жртву захвалницу, принесите је тако да вам буде примљена. 30Нека се поједе истог дана; ништа не остављајте до следећег јутра. Ја сам Господ!
31Чувајте моје заповеди и вршите их. Ја сам Господ! 32Не скрнавите моје свето име, да би моја светост била држана међу народом израиљским. Ја сам Господ, који вас посвећујем. 33Ја сам вас извео из египатске земље, да бих вам био Бог. Ја сам Господ!“
