Смерть Надава и Авиуда, нарушивших правила жертвоприношения
1Сыновья Харуна Надав и Авиуд взяли сосуды, положили в них тлеющие угли, добавили благовоний и принесли Вечному чуждый огонь10:1 Священнослужители должны были использовать уголь от жертвенника для жертвы всесожжения, чтобы жечь благовония (см. 16:12), но, вероятно, сыновья Харуна использовали «чуждый» огонь из другого источника. Также возможно, что сыновья Харуна были пьяны, потому что, согласно 9 стиху, Вечный тут же предупреждает священнослужителей не пить вина и пива., чего Он им не велел. 2Тогда Вечный послал огонь, который сжёг их, и они погибли перед Вечным. 3Тогда Муса сказал Харуну:
– Это то, о чём Вечный говорил:
«Среди приближающихся ко Мне Я явлю Свою святость;
на глазах у всего народа Я прославлюсь».
Харун промолчал.
4Муса позвал Мисаила и Элцафана, сыновей Узиила, дяди Харуна, и сказал им:
– Подойдите и вынесите ваших родственников за лагерь, подальше от святилища.
5Они подошли и, взяв их за рубашки, вынесли за лагерь, как приказал Муса.
6Муса сказал Харуну и его сыновьям Элеазару и Итамару:
– Не оплакивайте их, распуская волосы10:6 Или: «обнажая голову». и разрывая на себе одежду, иначе вы умрёте, а Вечный разгневается на весь народ. Но ваши сородичи, весь народ Исраила, могут оплакивать тех, кого Вечный испепелил. 7Не уходите от входа в шатёр встречи, иначе вы умрёте, ведь на вас помазание Вечного.
Они исполнили то, что сказал Муса.
Обязанности священнослужителей
8Вечный сказал Харуну:
9– Ты и твои сыновья не должны пить вино или другие алкогольные напитки, когда входите в шатёр встречи, иначе вы умрёте. Это вечное установление для грядущих поколений. 10Различайте между священным и несвященным, между чистым и нечистым 11и учите исраильтян установлениям, которые Вечный дал через Мусу.
12Муса сказал Харуну и его оставшимся сыновьям Элеазару и Итамару:
– Возьмите хлебное приношение, которое осталось из огненных жертв Вечному, и ешьте его, приготовленное без закваски, возле жертвенника, потому что это великая святыня. 13Ешьте его на святом месте, потому что оно – ваша доля и доля ваших сыновей в огненных жертвах Вечному; мне было так велено. 14Ты, твои сыновья и дочери можете есть грудину потрясания и бедро возношения. Ешьте их на чистом месте; они даны тебе и твоим детям как доля в жертвах примирения, приносимых исраильтянами. 15Бедро возношения и грудину потрясания следует приносить с жиром огненных жертв, чтобы их потрясали перед Вечным как приношение потрясания. Это будет постоянной долей тебе и твоим детям, как повелел Вечный.
16Когда Муса спросил о козле жертвы за грех и узнал, что его уже сожгли, он разгневался на Элеазара и Итамара, оставшихся сыновей Харуна. Он спросил:
17– Почему вы не ели жертву за грех на святом месте? Это великая святыня; она была дана вам, чтобы вы сняли вину народа, очистив его перед Вечным. 18Раз её кровь не внесли в святилище, вы должны были съесть жертву на святом месте, как я велел.
19Харун ответил Мусе:
– Сегодня они принесли жертву за грех и всесожжение Вечному, и всё же со мной случилось такое! Неужели Вечному было бы угодно, если бы я сегодня съел приношение за грех?
20Услышав это, Муса согласился.
Ватра спаљује Надава и Авијуда
1Аронови синови, Надав и Авијуд, сваки узме своју кадионицу, у њих ставе ватру а на њу кад, па су принели пред Господом туђи огањ, супротно ономе што им је заповедио. 2Тада сиђе огањ од Господа и прогута их, те погину пред Господом. 3Тада Мојсије рече Арону: „То је оно што је Господ рекао: ’Показаћу своју светост преко оних који су ми близу, и прославићу се пред свим народом.’“ Арон је ћутао.
4Мојсије је позвао Мисаила и Елисафана, синове Озила, стрица Ароновог, па им је рекао: „Приступите и изнесите своју браћу испред Светиње на место изван табора.“ 5Они приступе и изнесу их у њиховим одорама изван табора, као што је Мојсије рекао.
6Потом Мојсије рече Арону и његовим синовима, Елеазару и Итамару: „Не рашчупавајте своју косу, и не раздирите своју одећу, да не погинете и да он не плане гневом на сву заједницу. А ваша браћа, сав дом Израиљев, могу да оплакују оне које је Господ спалио. 7Не напуштајте улаз Шатора од састанка да не погинете, јер је уље помазања Господњег на вама.“ Они су учинили како је Мојсије рекао.
8Господ рече Арону: 9„Немој пити вина и жестока пића, ни ти ни твоји синови, када улазите у Шатор од састанка, да не погинете. То је вечна уредба за ваше нараштаје, 10да бисте могли правити разлику између светог и несветог, и између нечистог и чистог, 11и да бисте учили Израиљце свим уредбама које им је Господ рекао преко Мојсија.“
12Мојсије рече Арону и његовим преосталим синовима, Елеазару и Итамару: „Узмите житну жртву што је остала од паљене жртве Господње, и једите је бесквасну поред жртвеника, јер је пресвета. 13Једите је на светом месту; то је део од паљене жртве Господње, који следује теби и твојим синовима, јер ми је тако заповеђено. 14А груди жртве дизанице и плећку жртвеног дара једите на чистом месту, ти, твоји синови и твоје ћерке; то је део од жртава мира израиљског народа, који следује теби и твојим синовима. 15Плећка жртвеног дара и груди жртве дизанице, заједно са деловима сала паљене жртве, нека се донесу ради приношења жртве дизанице пред Господом. То ће бити део који следује твојим синовима и теби довека, као што је Господ заповедио.“
16Онда се Мојсије распитао о јарцу – жртви за грех, а он већ спаљен! Разгневивши се на Елеазара и Итамара, Аронове преостале синове, рекао је: 17„Зашто нисте јели жртву за грех на светом месту, јер је пресвета?! Она вам је дана да уклони кривицу заједнице и да изврши за њих обред откупљења пред Господом. 18Пошто њена крв није била унесена у Светињу, требало је да је једете у Светињи, као што сам заповедио.“
19Арон одговори Мојсију: „Види, данас су принели своју жртву за грех и своју жртву свеспалницу пред Господом, а ево шта ме је задесило. Да сам данас јео жртву за грех, да ли би то угодило Господу?“ 20Кад је Мојсије то чуо, одобрио је то.
