Горе Иерусалиму
1Горе тебе, Ариил, Ариил29:1 Слово «Ариил» по своему звучанию подобно слову, которое можно перевести как «очаг жертвенника» и «лев Всевышнего». Это поэтическое название Иерусалима.,
город, где станом стоял Давуд!
Прибавляйте год к году,
праздники пусть совершают свой круг.
2Но Я стесню Ариил;
станет он плакать и сетовать,
станет он у Меня как очаг жертвенника29:2 Букв.: «как Ариил»..
3Встану Я станом вокруг тебя,
осадными башнями окружу,
укрепления против тебя воздвигну.
4Низверженный будешь ты говорить с земли,
речь твоя будет стлаться над прахом;
голос твой, как голос призрака, будет идти из земли,
речь твоя будет шелестеть из праха.
5Но полчища завоевателей станут как мелкая пыль,
беспощадные орды – как развеянная мякина.
Внезапно, в одно мгновение,
6явится Вечный, Повелитель Сил,
с громом, землетрясением и страшным шумом,
ураганом, бурей и пламенем пожирающего огня.
7С ордами всех народов, воюющих с Ариилом,
нападающих на него, на его крепость, и осаждающих его,
будет, как бывает со сном,
с ночным сновидением.
8Как снится голодному, что он ест,
но, проснувшись, он всё ещё мучается от голода,
и как снится жаждущему, что он пьёт,
но, проснувшись, он всё ещё измучен и томим жаждой,
так же будет и с ордами всех народов,
что воюют против горы Сион.
9Изумляйтесь и удивляйтесь,
ослепите себя и будьте слепы;
будьте пьяны, но не от вина,
шатайтесь, но не от пива.
10Вечный навёл на вас глубокий сон:
Он сомкнул вам глаза, пророки;
Он закутал вам головы, провидцы.
11Всё это видение для вас – не более, чем слова в запечатанном свитке. Если вы дадите свиток тому, кто умеет читать, и попросите: «Пожалуйста, прочти его!» – он ответит: «Не могу, ведь он запечатан». 12А если вы дадите свиток тому, кто не умеет читать, и попросите: «Пожалуйста, прочти это!» – он ответит: «Я не умею читать».
13Владыка говорит:
– Этот народ приближается ко Мне на словах,
чтит Меня устами,
но сердца их далеки от Меня,
и их поклонение Мне –
лишь заученное человеческое предписание.
14Поэтому Я опять совершу с этим народом необыкновенные дела,
необыкновенные и поразительные.
Мудрость его мудрецов погибнет,
разум его разумных исчезнет.
15Горе прячущимся в глубине,
чтобы скрыть от Вечного свои замыслы,
делающим своё дело во тьме и думающим:
«Кто нас увидит? Кто узнает?»
16Как же вы всё извращаете!
Можно ли смотреть на горшечника, как на глину?
Может ли изделие сказать о своём создателе:
«Он не делал меня»?
Может ли произведение сказать о своём творце:
«Он ничего не знает»?
Восстановление Исраила
17Уже совсем скоро Ливан станет плодородным полем,
а плодородное поле будут считать лесом.
18В тот день глухие услышат слова свитка,
и прозреют из мрака и тьмы глаза слепых.
19Кроткие найдут в Вечном новую радость;
бедняки возликуют в святом Боге Исраила.
20Беспощадные пропадут,
глумливые исчезнут,
и все, кто привержен злу, будут истреблены –
21те, кто возводит на человека напраслину,
расставляют западню судье
и невиновного лишают правосудия
своим ложным свидетельством.
22Поэтому Вечный, Который искупил Ибрахима, говорит потомкам Якуба так:
– Потомки Якуба не будут больше постыжены;
лица их больше не будут бледными.
23Когда увидят среди себя своих детей –
дело Моих рук, –
они будут свято чтить Моё имя;
они признают святость святого Бога Якуба
и будут благоговеть перед Богом Исраила.
24Заблуждающиеся духом придут к пониманию,
и ропщущие примут наставление.
Реч о Јерусалиму
1„Тешко Арилу29,1 Још један назив за Јерусалим., Арилу,
граду што га опколи Давид.
Нека се година за годином ниже,
нека се празници изређају,
2онда ћу притиснути Арил:
и биће туга и жалост,
и мени ће бити као Арилу29,2 Игра речи на јеврејском, јер име Арил звучи као огњиште жртвеника.;
3опколићу те унаоколо,
око тебе опкопаћу ровове,
против тебе подићи насипе.
4Оборен ћеш бити и са земље говорити,
речју пригушеном из прашине казивати,
и глас ће ти бити из земље,
као призивач духова беседу ћеш из прашине шаптати.
5И мноштво ће туђинаца твојих бити као ситан прах,
и руља насилника као плева развејана;
и биће изненада, одједном,
6походиће те Господ над војскама
грмљавином и трусом и буком великом,
и олујом и пламеном разбукталим што прождире.
7Виђење ноћно биће као сан:
мноштво свих народа
што против Арила војују,
и свих оних који на њ завојштише
и на тврђаве његове
и који га притеснише.
8Биће као кад гладан сања,
и гле, он једе
и пробуди се празна желуца;
и као кад жедан сања,
и гле, он пије,
и пробуди се, и гле, изнемогао и сува грла.
Тако ће се догодити мноштву свих народа
који војују против горе Сион.“
9Станите и запањите се!
Ослепите и обневидите!
Пијани су, али не од вина;
и посрћу, али не од препеченице.
10Господ је на вас излио дубоки сан,
и затворио је очи ваше – пророке,
и застро је главе ваше – видеоце.
Покривено откривање
11Зато ће свако ваше виђење бити као речи у запечаћеном свитку. Дају неком ко зна да чита и кажу: „Хајде, читај ово!“ Он ће одговорити: „Не могу зато што је запечаћено.“ 12Онда дају неком ко не зна да чита и кажу му: „Хајде, читај то!“ Он ће одговорити: „Не знам да читам.“
Божија претња
13Господар је рекао:
„Зато што овај народ приступа устима,
и част ми одаје уснама,
а срце му је од мене далеко,
и њихова је побожност научена заповест људска;
14зато ћу, ево, и надаље с народом овим чуда чинити,
чуда и само чуда;
те ће пропасти мудрост мудраца његових,
и сакриће се умност умника његових.“
Против непоузданих саветника (III)
15Тешко онима који се по дубинама крију од Господа
да би сакрили намере,
и који у тмини делују и зборе:
„Ко нас види и ко нас познаје?“
16Колико сте ви наопаки!
Цени ли се глина као грнчар,
па да производ рекне свом произвођачу:
„Није ме он начинио!“?
Или лонац да рекне грнчару:
„Он не разазнаје?“
17Неће ли се Ливан ускоро у Кармил претворити,
а Кармил као шума рачунати?
18И глуви ће у онај дан слушати речи из књиге.
И из мрака и таме очи слепих ће прогледати.
19И опет ће се понизни радовати у Господу,
најбеднији ће клицати Светитељу Израиљеву,
20јер насилник ће ишчезнути,
и подсмевач ће нестати,
и сви који вребају на зло биће истребљени:
21који друге на грех речју наводе,
који поротнику код вратница замку постављају,
под лажном оптужбом и без разлога праведника руше.
22Зато говори Господ, који је откупио Аврахама, дому Јаковљевом:
„Од сад Јаков стидети се неће,
и од сад лице његово бледети неће,
23јер кад види децу своју,
усред себе дело мојих руку,
он ће моје име светковати.
Светковаће Светитеља Јаковљева
и бојаће се Бога Израиљева.
24Уразумиће се они који духовно лутају,
поуку ће примити они који мрмљају.
