Помазание Исы Масиха дорогим ароматическим маслом
(Мат. 26:6-13; Мк. 14:3-9; Лк. 7:37-39)
1За шесть дней до праздника Освобождения Иса пришёл в Вифанию, туда, где жил Элеазар, которого Он воскресил из мёртвых. 2Здесь в честь Исы был устроен обед. Марфа накрывала на стол, и Элеазар вместе с Исой и другими гостями тоже возлежал у стола. 3Марьям в это время взяла кувшин12:3 Букв.: «одна литра», что равняется примерно 330 г. чистого нардового12:3 Нард – ароматическая жидкость, получаемая из определённого растения, которое произрастает только в Индии, на Гималаях, и поэтому доставка делала нард дорогостоящим товаром. Нард смешивали с другими веществами и продавали в алебастровых кувшинах в виде масла, мази или нардовой воды. масла, которое стоило очень дорого, и вылила его на ноги Исе. Потом она стала вытирать Его ноги своими волосами. Весь дом наполнился ароматом масла. 4Иуда Искариот, один из учеников Исы, который впоследствии предал Его, возмутился:
5– Почему было не продать это масло за триста серебряных монет12:5 Букв.: «триста динариев». и не раздать деньги нищим?
6Он говорил это не потому, что заботился о нищих, а потому, что был вор. Ему был доверен ящик с общими деньгами, и он брал из него на свои нужды.
7– Оставь её, – сказал Иса, – она должна была сохранить этот бальзам на день Моего погребения. 8Нищие всегда будут с вами, а Я не всегда буду с вами.
9Тем временем множество иудеев узнало, что Иса там. Они пришли не только для того, чтобы увидеть Ису, но и посмотреть на Элеазара, которого Иса воскресил из мёртвых. 10Главные же священнослужители решили убить и Элеазара, 11потому что из-за него многие иудеи приходили к Исе и верили в Него.
Торжественный въезд в Иерусалим
(Мат. 21:4-9; Мк. 11:7-10; Лк. 19:35-38)
12На следующий день многочисленная толпа, пришедшая на праздник Освобождения, услышала о том, что Иса идёт в Иерусалим. 13Люди взяли пальмовые ветви12:13 Пальмовые ветви символизируют радость победы. и вышли Ему навстречу с возгласами:
– Хвала Царю!12:13 Хвала Царю (букв.: «Осанна» («Спаси нас»)) – выражение, ставшее возгласом хвалы.
Благословен Тот, Кто приходит во имя Вечного!12:13 Заб. 117:25, 26.
Благословен Царь Исраила!12:13 Народ здесь наделяет Ису титулами Масиха.
14Иса нашёл молодого осла и сел на него, как об этом и написано:
15«Не бойся, дочь Сиона!12:15 То есть жители Иерусалима.
Вот идёт Царь твой,
сидя на ослёнке»12:15 Зак. 9:9 (см. Ис. 62:11). Иса въехал в Иерусалим на осле, как миролюбивый и смиренный царь, а не на боевом коне с мечом, как это делали цари того времени..
16Вначале ученики Исы ничего не могли понять. Только после того, как Он был прославлен, они поняли, что сбылось написанное о Нём. 17Люди, бывшие с Исой, когда Он вызвал Элеазара из могилы, воскресив его из мёртвых, продолжали рассказывать об этом случае. 18Потому и вышла встречать Ису целая толпа, что все хотели увидеть Человека, сотворившего такое знамение. 19Блюстители Закона с досадой говорили друг другу:
– Ничего не помогает. Весь мир идёт за Ним!
Иса Масих говорит о Своей смерти
20Среди пришедших на праздник для поклонения было несколько греков. 21Они подошли к Филиппу, ученику Исы, который был родом из Вифсаиды в Галилее, и попросили:
– Господин, мы бы хотели увидеть Ису.
22Филипп пошёл к Андеру, и они вдвоём подошли и сказали об этом Исе. 23Иса ответил:
– Настал час прославиться Ниспосланному как Человек. 24Говорю вам истину: если пшеничное зерно не упадёт в землю и не умрёт, то оно останется одним зерном. Если же оно умрёт, то из него произойдёт много зёрен. 25Тот, кто любит свою жизнь, тот потеряет её, но кто возненавидит свою жизнь в этом мире, тот сохранит её для вечной жизни. 26Тот, кто служит Мне, должен и следовать за Мной. И где Я, там будет и Мой слуга. И Отец Мой прославит того, кто служит Мне.
27Сейчас Моя душа взволнована. Что Я могу сказать? Сказать ли: «Отец, избавь Меня от этого часа»? Но ведь для этого часа Я и пришёл! 28Отец, прославь имя Твоё!
И с небес раздался голос:
– Прославил и ещё прославлю!
29Народ, который там стоял и слышал, говорил, что это гром, но некоторые утверждали, что это ангел говорил с Ним. 30Иса сказал:
– Этот голос был не для Меня, а для вас. 31Теперь настало время суда для мира, и сатана, князь этого греховного мира, будет изгнан вон. 32Но когда Я буду поднят от земли, Я всех привлеку к Себе.
33Это Он сказал, давая им понять, какой смертью Он умрёт.
34Толпа ответила Ему:
– Мы слышали из Писания, что Масих вечно жив12:34 См. Заб. 88:37-38; Ис. 9:6-7; Езек. 37:25; Дан. 7:13-14.. Как же Ты можешь говорить, что «Ниспосланный как Человек будет поднят»? И что тогда из Себя представляет Ниспосланный как Человек?
35Тогда Иса сказал им:
– Ещё совсем недолго Свет будет с вами. Ходите, пока есть Свет и пока вас не покрыла тьма. А тот, кто ходит во тьме, не знает, куда он идёт. 36Верьте в Свет, пока Свет есть, чтобы вам стать сынами Света.
Закончив говорить, Иса ушёл и скрылся от них.
Неверие народа и страх перед гонениями
37Даже после того как Иса сотворил перед ними столько знамений, они не верили в Него. 38Так исполнились слова пророка Исаии:
«Вечный, кто поверил слышанному от нас,
и кому открылась сила Вечного?»12:38 Ис. 53:1.
39Они потому не могли верить, что, как ещё сказал Исаия:
40«Он ослепил их глаза
и ожесточил их сердца,
чтобы они не увидели глазами,
не поняли сердцами
и не обратились, чтобы Я их исцелил»12:40 Ис. 6:10..
41Исаия сказал это потому, что он видел славу Масиха и говорил о Нём12:41 См. Ис. 6:1-3. То, что Исаия говорит о Вечном, Иохан относит к Исе Масиху.. 42Впрочем даже среди начальников многие поверили в Ису, хотя из боязни, что блюстители Закона отлучат их от общества, они не говорили о своей вере. 43Похвала людей была для них дороже одобрения Всевышнего.
Важность принятия слов Исы Масиха
44Иса воскликнул:
– Когда человек верит в Меня, он верит не только в Меня, но и в Пославшего Меня. 45Когда он смотрит на Меня, он видит Того, Кто послал Меня. 46Я – свет, и Я пришёл в мир, чтобы никто из тех, кто верит в Меня, не остался во тьме.
47Я не сужу того, кто слушает Мои слова, но не делает того, что Я говорю. Ведь Я пришёл не судить мир, а спасти его. 48Для того, кто отвергает Меня и не принимает Моих слов, есть судья; Моё слово будет судить его в Последний день. 49Я ведь не от Себя говорил, но Отец, Который послал Меня, повелел Мне, что говорить и как говорить. 50Я знаю, что Его повеление ведёт к вечной жизни. Поэтому то, что говорю, Я говорю так, как сказал Мне Отец.
Исусово помазање у Витанији
1Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. 2Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. 3Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.
4Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: 5„Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ 6Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.
7Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. 8Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“
9Јевреји су сазнали да је Исус тамо, па су у великом броју дошли, не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је Исус био подигао из мртвих. 10Тада су водећи свештеници наумили да убију и Лазара, 11јер су их због њега многи Јевреји одбацивали и веровали у Исуса.
Свечани улазак у Јерусалим
12Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. 13Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:
„Осана! Благословен онај
који долази у име Господње!
Нека је благословен Цар израиљски!“
14Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:
15„Не бој се, ћерко сионска!
Ево, долази ти Цар твој
јашући на магарету.“
16Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.
17Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и подигао га из мртвих, преносио је ову вест. 18Зато му је толики народ изашао у сусрет. Прочуло се, наиме, да је Исус учинио тај знак. 19А фарисеји су говорили један другом: „Видите да ништа не вреди! Ево, сав свет је отишао за њим!“
20Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. 21Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ 22Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.
23Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. 24Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. 25Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. 26Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.
Исус говори о својој смрти
27Сада ми је душа узнемирена. Шта да кажем? Да кажем: ’Оче, избави ме од часа страдања’? Па због тог часа сам и дошао! 28Оче, прослави своје име!“
Тада се зачује глас са неба: „Прославио сам и опет ћу прославити!“ 29Народ који је ту стајао, када је то чуо, рече: „Загрмело је нешто!“ Други рекоше: „То му је анђео говорио!“
30Исус рече: „Овај глас се није чуо због мене, него због вас. 31Сада је време да се суди овом свету. Сада ће владар овог света бити збачен. 32А кад ја будем подигнут са земље, све људе ћу привући к себи.“ 33Исус је, рекавши ово, показао каква га смрт чека.
34Тада му народ одговори: „Из Закона смо чули да ће Христос живети довека. Како ти, онда, кажеш да ће Син Човечији бити подигнут? Ко је тај Син Човечији?“
35Исус им одговори: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама не обузме. Ко хода по тами, не зна куда иде. 36Верујте у светлост док је имате, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус је отишао и сакрио се од њих.
Неверовање народа
37Иако је Исус учинио толике знаке пред њима, они нису веровали у њега. 38Тако се испунило оно што је рекао пророк Исаија:
„Господе, ко је поверовао нашој поруци,
и мишица Господња коме се открила?“
39Због овог нису могли да верују, јер Исаија поново каже:
40„Бог им је очи ослепео
и срца им отврднуо;
да очима не виде
и да срцем не схвате,
да се не обрате
да их ја исцелим.“
41Исаија је ово рекао, јер је видео Исусову славу, те је говорио о њему.
42Чак су и многи свештеници веровали у њега, али нису смели да се јавно изјасне због фарисеја, да не би били искључени из синагоге. 43Наиме, више су волели људску славу него Божију славу.
44Исус повика: „Свако ко верује у мене, не верује само у мене, него и у онога који ме је послао. 45Ко мене види, види онога који ме је послао. 46Ја сам светлост која је дошла на свет, да свако ко верује у мене не остане у тами.
47Ко слуша моје речи, а не извршава их, томе не судим ја. Јер, ја нисам дошао да судим свету, него да се свет спасе мојим посредством. 48Ко мене одбацује и не прихвата моје речи, има једног за судију. То је реч коју сам говорио; она ће му судити у Последњи дан. 49Ја нисам говорио што је мени по вољи. Сам Отац ме је послао и заповедио ми шта да кажем и шта да говорим. 50А ово знам: у његовој заповести јесте вечни живот. Ја говорим само оно што ми је Отац рекао да говорим.“
