Болезнь и смерть Элеазара
1Один человек, которого звали Элеазар, был болен. Он был из Вифании, селения, где жили Марьям и её сестра Марфа. 2Марьям и была той женщиной, что помазала Повелителя ароматическим маслом и вытерла Его ноги своими волосами. И вот её брат Элеазар был болен. 3Сёстры передали Исе:
– Повелитель, тот, кого Ты любишь, болен.
4Когда Иса услышал об этом, Он сказал:
– Эта болезнь не к смерти, она для славы Всевышнего, чтобы (вечный) Сын Всевышнего был прославлен через неё.
5Иса любил Марфу, её сестру Марьям и Элеазара. 6Однако когда Он узнал, что Элеазар болен, то пробыл там, где Он тогда находился, ещё два дня. 7Затем Он сказал Своим ученикам:
– Пойдём обратно в Иудею.
8– Учитель, – сказали они Ему, – ведь ещё недавно те люди хотели побить Тебя камнями, а Ты хочешь туда возвратиться?
9Иса ответил:
– Разве не двенадцать часов в сутках светло? Тот, кто ходит днём, не споткнётся, потому что он видит свет этого мира. 10А тот, кто ходит ночью, споткнётся, потому что в это время темно.
11Сказав это, Иса добавил:
– Наш друг Элеазар заснул, но Я иду разбудить его.
12Ученики Его сказали:
– Повелитель, если он спит, значит, ему стало лучше.
13Иса говорил им о том, что Элеазар умер, но ученики думали, что Он говорит о сне обыкновенном.
14Тогда Он сказал им прямо:
– Элеазар умер. 15Ради вас и ради того, чтобы вы поверили, Я рад, что Меня там не было. Но сейчас пойдём к нему.
16Тогда Фома, которого ещё называли Близнец, сказал остальным ученикам:
– Пойдём и мы и умрём с Ним!
Иса Масих утешает Марьям и Марфу
17Придя туда, Иса узнал, что тело Элеазара уже четыре дня в могиле. 18Вифания была менее чем в трёх километрах11:18 Букв.: «в пятнадцати стадиях». от Иерусалима, 19и к Марфе с Марьям пришло много иудеев, чтобы выразить своё соболезнование по поводу смерти их брата. 20Когда Марфа услышала, что пришёл Иса, она пошла встретить Его, а Марьям осталась дома.
21– Повелитель, – сказала Марфа Исе, – если бы Ты был здесь, то мой брат не умер бы. 22Но я знаю, что Всевышний и сейчас даст Тебе всё, что бы Ты ни попросил.
23Иса сказал ей:
– Твой брат воскреснет.
24Марфа ответила:
– Я знаю, что он воскреснет в День воскресения, в Последний день.
25Иса сказал ей:
– Я – воскресение и жизнь. Тот, кто верит в Меня, если и умрёт – оживёт, 26а кто живёт и верит в Меня, тот никогда не умрёт. Ты этому веришь?
27– Да, Повелитель, – сказала она, – я верю, что Ты – обещанный Масих, Сын Всевышнего, Который пришёл в мир.
28Сказав это, Марфа вернулась, отозвала свою сестру в сторону и сказала:
– Учитель здесь, Он зовёт тебя.
29Когда Марьям это услышала, она тут же побежала Ему навстречу. 30Иса ещё не вошёл в селение и стоял там, где Марфа Его встретила. 31Когда иудеи, бывшие с ней в доме и утешавшие её, заметили, как она быстро встала и вышла, они пошли за ней, решив, что она пошла к могиле плакать.
32Марьям пришла туда, где был Иса, и, увидев Его, пала к Его ногам, говоря:
– Повелитель, если бы Ты был здесь, мой брат бы не умер.
33Иса, видя, что плачет и она, и люди, которые пришли с ней, и Сам сильно расстроился и опечалился11:33 Или: «вознегодовал». В этом случае Иса мог вознегодовать на действия сатаны, ведущие к смерти; или же Он негодовал на людей, видя их неверие..
34– Куда вы его положили? – спросил Он.
– Пойдём, и Ты Сам увидишь, Господин, – сказали они.
35Иса заплакал. 36Люди говорили между собой:
– Смотрите, как Он его любил.
Воскрешение Элеазара из мёртвых
37Некоторые, однако же, недоумевали:
– Неужели Он, Который открыл глаза слепому, не мог сделать так, чтобы этот человек не умер?
38Иса, всё ещё печальный11:38 Или: «негодуя»., пошёл к могиле. Это была пещера в скале, к входу которой был привален камень.
39– Уберите камень, – велел Он.
Марфа, сестра умершего, сказала:
– Повелитель, но там ведь уже тяжёлый запах, Элеазар четыре дня как в могиле.
40Тогда Иса сказал:
– Разве Я не говорил тебе, что если ты будешь верить, то увидишь славу Всевышнего?
41Тогда камень убрали. Иса же посмотрел на небо и сказал:
– Отец, благодарю Тебя за то, что Ты услышал Меня. 42Я знаю, что Ты всегда слышишь Меня, но Я сказал это ради тех, кто стоит здесь, чтобы они поверили, что Ты послал Меня.
43Сказав это, Иса громко позвал:
– Элеазар, выходи!
44Умерший вышел. Его руки и ноги были обвязаны погребальными полотнами, а лицо закрыто платком.
– Развяжите его, пусть он идёт, – сказал Иса.
Религиозные вожди замышляют убить Ису Масиха
45Многие из иудеев, которые пришли навестить Марьям и видели, что сделал Иса, поверили в Него. 46Но некоторые из них пошли к блюстителям Закона и рассказали им обо всём, что сделал Иса. 47Главные священнослужители и блюстители Закона тогда созвали Высший Совет11:47 Высший Совет (букв.: «синедрион») – высший политический, религиозный и судебный орган иудеев. В состав Совета входил семьдесят один человек..
– Что нам делать? – спрашивали они. – Этот Человек творит много знамений. 48Если мы позволим Ему продолжать, то все поверят в Него, и тогда римляне придут и уничтожат и наш храм, и наш народ11:48 Высший Совет полагал, что если народ поверит в то, что Иса – это обещанный Всевышним Масих, и возведёт Его на царство, то это может вызвать репрессивные меры со стороны Рима..
49Каиафа11:49 Каиафа был верховным священнослужителем с 18 по 36 гг., один из них, который в тот год был верховным священнослужителем, сказал:
– Вы ничего не понимаете! 50Вы не можете понять, что лучше для вас, чтобы один Человек умер за народ, а не весь народ погиб.
51Он сказал это не от себя, но, будучи в тот год верховным священнослужителем, он изрёк пророчество о том, что Иса умрёт за народ, 52и не только за иудейский народ, но и для того, чтобы собрать воедино рассеянных повсюду детей Всевышнего.
53С этого дня они стали думать, как убить Ису. 54И поэтому Иса уже не ходил открыто среди иудеев. Он ушёл в местность, расположенную недалеко от пустыни, в город Ефраим. Там Он и остался со Своими учениками. 55Приближался иудейский праздник Освобождения, и многие жители страны шли в Иерусалим для обрядового очищения11:55 Ритуально нечистые люди не могли принимать участие в этом праздновании (см. Чис. 9:6). перед праздником. 56Они искали Ису и, стоя в храме, спрашивали друг друга:
– Как вы думаете? Он, наверняка, не придёт на праздник?
57А главные священнослужители и блюстители Закона отдали распоряжение о том, что если кто-либо узнает, где находится Иса, то должен сообщить им, чтобы они могли арестовать Его.
Исус иде у сусрет пресудним догађајима у Јерусалиму
Лазарева смрт
1Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. 2Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. 3Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“
4Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ 5Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. 6Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.
7Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“
8Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“
9Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. 10Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“
11Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“
12Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ 13У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.
14Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, 15и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“
16Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“
Исус – васкрсење и живот
17Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. 18Пошто је Витанија била око петнаест стадија11,18 Око 3 km. удаљена од Јерусалима, 19многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. 20Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.
21Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“
23Исус јој рече: „Васкрснуће твој брат.“
24Марта му одговори: „Знам да ће васкрснути у Последњи дан.“
25Исус јој одговори: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“
27Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“
28Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ 29Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. 30Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. 31А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.
32Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“
33Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. 34Онда их је упитао: „Где сте га положили?“
Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“
35Исусу навреше сузе.
36Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“
37Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“
Исус подиже Лазара из мртвих
38Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. 39Исус рече: „Одгурните тај камен!“
Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“
40Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“
41Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. 42Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“
43Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ 44Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.
Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“
Завера против Исуса
45Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:
„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“
49Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“
51Међутим, он то није рекао сам од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53Стога су тог дана одлучили да га убију.
54Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.
55Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. 56Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ 57Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.
