Отступничество Исраила
1И сказал мне Вечный:
2– Иди и провозгласи во всеуслышание в Иерусалиме: Так говорит Вечный:
«Я вспоминаю, как преданна ты была в юности,
когда ты любила Меня, как невеста,
и шла за Мной по пустыне,
по земле незасеянной.
3Исраил был святыней Вечного,
первым плодом Его жатвы;
все, кто его поедал, были преданы осуждению,
их постигала беда», –
возвещает Вечный.
4Слушайте слово Вечного, потомки Якуба,
все кланы Исраила.
5Так говорит Вечный:
– Какой грех нашли во Мне ваши отцы,
что так отдалились от Меня?
Они поклонялись ничтожным идолам
и сами стали ничтожными.
6Они не спрашивали: «Где Вечный,
Который вывел нас из Египта,
провёл нас сквозь безлюдный край,
по земле пустынь и расселин,
по земле засухи и кромешной тьмы,
где никто не странствует
и никто не живёт?»
7Я привёл вас в плодородную землю,
чтобы вы ели её плоды и пользовались её благами.
Но вы пришли и осквернили Мою землю
и в мерзость превратили Мой удел.
8Не спрашивали священнослужители:
«Где Вечный?»
Учители Закона Меня не знали;
вожди2:8 Букв.: «пастухи». восстали против Меня.
Пророки возвещали от имени Баала2:8 Баал – ханаанский бог плодородия и бог-громовержец.
и поклонялись ничтожным идолам.
9Поэтому Я веду тяжбу с вами, –
возвещает Вечный, –
и с внуками вашими.
10Переправьтесь на побережье Кипра2:10 Букв.: «Киттима». Кипр – здесь символизирует все народы к западу от Исраила. и взгляните,
пойдите в Кедар2:10 Кедар – земля кочевий бедуинских племён в пустыне Аравии, здесь символизирует все народы к востоку от Исраила. и разведайте тщательно;
посмотрите, бывало ли что-нибудь подобное,
11менял ли какой народ своих богов?
(Хоть они и не боги вовсе.)
А Мой народ променял Меня, их Славу2:11 Или: «променял Мою славу».,
на ничтожных идолов.
12Поразитесь этому, небеса,
содрогнитесь от ужаса, –
возвещает Вечный. –
13Два греха совершил Мой народ:
оставил Меня – источник живой воды,
и вытесал себе водоёмы,
разбитые водоёмы, которые не могут хранить воду.
14Разве Исраил слуга?
Разве он раб по рождению?
Почему же он стал наживой?
15Львы взревели,
зарычали на него,
сделали его землю пустыней;
его города сожжены и покинуты жителями.
16Египтяне из Мемфиса2:16 Букв.: «Нофа». и Тахпанхеса
обгрызли твоё темя2:16 Или: «проломили тебе голову»..
17Разве не ты сама навлекла это на себя,
оставив Вечного, своего Бога,
когда Он вёл тебя по дороге?
18А теперь что толку ходить в Египет,
чтобы пить воду из Нила?2:18 Букв.: «из Шихора». Шихор – восточный рукав Нила.
Какой прок ходить в Ассирию,
чтобы пить воду из Евфрата?2:18 За свою историю Исраил часто обращался за помощью не к Всевышнему, а к Египту и Ассирии (см. ст. 36-37; Ис. 30:2-3; Ос. 5:13; 7:11).
19Твоё беззаконие накажет тебя,
и твоё отступничество осудит.
Подумай же и посмотри,
как плохо тебе и горько от того,
что оставила ты Вечного, своего Бога,
и нет в тебе страха предо Мной, –
возвещает Владыка Вечный, Повелитель Сил. –
20Давным-давно ты разбила своё ярмо
и разорвала свои оковы
и сказала: «Не буду служить!»2:20 Под ярмом и оковами подразумеваются обязательства священного соглашения со Всевышним, а Исраил предстаёт здесь в образе строптивого животного.
На любом высоком холме
и под каждым тенистым деревом
ты распутствовала2:20 Здесь образно говорится об идолопоклонстве в капищах на возвышенностях и в рощах, которое в глазах Всевышнего то же, что и блуд..
21Я посадил тебя благородной лозой
от самого чистого семени.
Как же превратилась ты у Меня
в пустоцвет и дикую лозу?
22Помоешься ли ты щёлоком,
изведёшь ли много мыла,
твои грехи всё равно передо Мной, –
возвещает Владыка Вечный. –
23Как ты можешь говорить: «Я не осквернилась,
я не поклонялась статуям Баала»?
Посмотри, как вела ты себя в долине,
подумай о том, что сделала.
Ты – норовистая верблюдица,
мечущаяся из стороны в сторону,
24дикая ослица, выросшая в пустыне,
задыхающаяся от страсти, –
кто умерит её пыл?
Все, кто ищет её, без труда
найдут её в пору случки.
25Побереги свои ноги, чтобы не остаться разутой,
и своё горло – чтобы не пересохло.
Но ты сказала: «Бесполезно!
Я люблю чужих богов
и буду бегать за ними».
26Как вор опозорен, когда он пойман,
так будет опозорен и Исраил –
его народ, его цари, его вельможи,
его священнослужители и пророки.
27Дереву они говорят: «Ты отец мой» –
и камню: «Ты меня родил».
Они повернулись ко Мне спиной,
отвратили лица свои,
а когда случается беда, они говорят:
«Приди и спаси нас!»
28А где же те боги, которых вы сделали себе?
Пусть придут, если в силах спасти вас,
когда случится беда!
Ведь богов у тебя, Иудея,
столько же, сколько и городов.
29Почему вы хотите тягаться со Мной?
Все вы восстали против Меня, –
возвещает Вечный. –
30Напрасно наказывал Я вас –
урока вы не усвоили.
Ваш меч пожрал ваших пророков,
точно лев-убийца.
31О нынешнее поколение, поразмысли над словом Вечного:
– Разве Я был пустыней Исраилу
или краем кромешной тьмы?
Почему Мой народ говорит:
«Мы свободны бродить;
мы больше к Тебе не придём»?
32Позабудет ли девушка украшения,
и невеста – свой свадебный наряд?
А Мой народ уже давно забыл Меня.
33Как же умело ты домогаешься любви!
Даже блудницам есть чему у тебя поучиться.
34Найдена на твоих одеждах
кровь невинных бедняков,
которых ты убила,
хотя и не застала, как воров, при взломе2:34 Ср. Исх. 22:2-3..
Но, несмотря на всё это,
35ты говоришь: «Я безвинна;
Он на меня не гневается».
Я осуждаю тебя за то,
что ты говоришь: «Я не согрешила».
36Как легко тебе бродить,
меняя свой путь!
Ты будешь опозорена Египтом,
как была опозорена Ассирией.
37И уйдёшь ты оттуда,
обхватив голову руками:
Вечный отверг тех, кому ты поверила,
и они тебе не помогут.
Израиљ је заборавио Бога
1Дошла ми је реч Господња говорећи: 2„Иди и објави у уши Јерусалима:
’Говори Господ:
„Сећам те се по привржености твоје
младости и љубави твог вереништва.
Ишла си за мном у пустињу,
у незасејану земљу.
3Свет је Израиљ био Господу,
првина његовог урода
и сви који су га гутали били би криви
и пропаст би их стигла
– говори Господ.“’“
4Чујте Господњу реч, доме Јаковљев
и сви родови Израиљевог дома.
5Говори Господ:
„Какву су неправду у мени нашли твоји преци
када су се удаљили од мене,
ишли за таштином
и постали ташти?
6Нису питали: ’Где је Господ
који нас је довео из египатске земље,
који нас је водио у пустињи,
по земљи пустоши и јама,
по земљи сушној и мрачној,
по земљи којом нико крочио није
и у којој нико пребивао није?’
7А ја сам вас довео у земљу воћњака,
да једете њено воће и њена добра.
И дошли сте и опоганили сте моју земљу,
и моје сте наследство претворили у гадост.
8Свештеници нису рекли:
’Где је Господ?’
Они који се баве Законом ме нису познали,
и пастири се побунише против мене.
Пророци су прорицали уз помоћ Вала
и ишли за оним од чега нема користи.
9И још ћу да се парничим с вама
– говори Господ –
и са децом ваше деце ћу да се парничим.
10Јер, пређите на китимска острва и видите,
и у Кедар пошаљите па онда добро размотрите.
Видите да ли се овако нешто већ догодило:
11Да ли је неки народ заменио богове
ако они и нису богови?
А мој народ је заменио своју Славу2,11 Говорна стилска фигура којом се особине неке особе или ствари изједначавају са својим носиоцем. (Види Иса 1,4 Светитељ Израиљев.)
за оно од чега нема користи!
12О, небеса, ужасните се због овога,
згрозите се и опустошите
– говори Господ.
13Јер је два зла учинио мој народ:
Заборавио је мене, извор свежих вода,
и себи исклесао бунаре,
напукле бунаре што не држе воду.
14Па зар је Израиљ роб, један од оних рођених у кући?
Зашто је постао плен?
15На њега ричу лавићи, урличу риком;
његову су земљу претворили у пустош,
његови градови су порушени
и ту више нико не пребива.
16Чак ти је и народ из Нофа и Тафнеса
обријао теме.
17Зар то ниси сам себи урадио
напустивши Господа, свог Бога,
у време када те је водио путем?
18И зато шта ти значи пут египатски
да пијеш воду сихорску2,18 Сиор је рукавац Нила.?
И шта ти значи пут асирски
да пијеш воду из реке2,18 Еуфрат.?
19Казниће те твоје зло
и твоје отпадништво ће те прекорити.
Па знај и види, јер је зло и горко
што си напустио Господа, свог Бога,
и што нема у теби мога страха –
говори Господ, Бог над војскама.
20Јер ја сам одавно скршио твој јарам
и твоје сам окове изломио.
Али ти си рекла: ’Нећу да ти служим.’
И на свакој узвишици,
и под сваким зеленим дрветом
си полегла као блудница.
21А ја, ја сам те посадио као племениту лозу,
баш поуздано семе.
И како си ми се променила
и изродила у вињагу?
22Све и да се шалитром переш
и да прибавиш много цеђи,
штрчаће флека твоје кривице преда мном
– говори Господ Бог.
23Како онда говориш: ’Нисам оскрнављена
и нисам ишла Валима?’
Сагледај своје трагове у долини
и схвати шта си урадила.
Ти си млада и брза камила
што тумараш којекуда;
24млада магарица навикла на дивљину
што у својој жудњи њуши ветар.
И ко ће да је врати кад је у терању?
Неће малаксати сви који је траже,
јер ће је пронаћи у њеном месецу.
25Не дозволи да ти нога буде боса,
да ти грло буде суво.
Али ти си рекла: ’Ништа од тога!
Не, јер волим туђе богове
и ићи ћу за њима.’
26Као лопов што се стиди када га ухвате,
тако ће да се осрамоти дом Израиљев.
Они – његови цареви, његови главари,
његови свештеници и његови пророци –
27који говоре дрвету: ’Ти си мој отац!’
И камену: ’Ти си ме родио!’
Јер су мени окренули леђа а не лице,
а у време своје пропасти ће рећи:
’Устани и спаси нас!’
28Па где су твоји богови које си направио за себе?
Нека устану ако могу да те спасу
у време твоје пропасти.
Јер, колики је број твојих градова –
о, Јудо – толико је твојих богова.
29Зашто се парничите са мном?
Па сви сте се ви побунили против мене
– говори Господ.
30Узалуд сам ударао твоје синове
јер нису прихватили карање,
а твој је мач прогутао твоје пророке
као кад лав прождире.
31О, нараштају, размотрите реч Господњу:
Зар сам Израиљу био пустиња
или земља мрклог мрака?
Зашто мој народ говори: ’Наскитасмо се
па нећемо поново да ти дођемо’?
32Заборавља ли девица свој накит
и невеста свој појас?
А мој народ заборавља мене
данима без броја.
33Како си добро уредила свој пут да тражиш љубав,
да си и покваренице научила својим путевима!
34Још се и крв нашла на твојим скутима,
све животи убогих и невиних,
иако их ниси затекла док проваљују.
Али за све то ти кажеш:
35’Ја сам недужна!
Његов се гнев свакако одвратио од мене.’
И ево, спорићу се с тобом
јер говориш: ’Сагрешила нисам.’
36Зашто тако тумарајући
мењаш свој пут?
И од Египта ћеш се застидети
као што си се застидела Асирије.
37И од њега ћеш да одеш
с рукама својим на глави својој,
јер је Господ одбацио твоје узданице
да због њих не напредујеш.
