Песнь 78
Песнь Асафа.
1О Всевышний, чужие народы вторглись в Твой удел,
осквернили святой храм Твой
и превратили Иерусалим в развалины.
2Они отдали трупы Твоих рабов
на съедение небесным птицам,
тела верных Тебе – земным зверям.
3Они пролили кровь их, как воду,
вокруг всего Иерусалима,
и некому было похоронить их.
4Мы сделались посмешищем у наших соседей;
окружающие презирают и упрекают нас.
5Как долго, Вечный, Твой гнев будет длиться – бесконечно?
Как долго Твоя ревность будет пылать, как огонь?
6Пролей Свой гнев на народы, которые не знают Тебя,
и на царства, которые не призывают Твоего имени,
7потому что они истребили потомков Якуба
и землю их опустошили.
8Не вмени нам грехов наших предков;
пусть милость Твоя поспешит к нам навстречу,
потому что мы в полном отчаянии.
9Помоги нам, Всевышний, наш Спаситель,
ради славы имени Твоего.
Избавь нас и прости нам наши грехи
ради имени Твоего.
10Для чего народам говорить: «Где их Бог?»
Пусть станет известно между народами,
как отомстил Ты за пролитую кровь Твоего народа,
и пусть это увидят наши глаза.
11Пусть дойдёт до Тебя стенание узника;
сильной рукою Своею сохрани обречённых на смерть.
12Семикратно возврати нашим соседям их оскорбление,
которое они Тебе нанесли, о Владыка.
13А мы, народ Твой и овцы пастбищ Твоих,
вечно будем восхвалять Тебя
и возвещать о славе Твоей
из поколения в поколение.
Псалам 78
Асафова поучна песма.
1О, народе мој, послушај поуку моју
и речима мојих уста ухо приклоните!
2Мој говор биће у причи,
објавићу загонетке од давнина.
3Оно што смо чули, оно што смо научили
и што су нам стари наши испричали;
4то нећемо да кријемо од њихове деце.
Објавићемо новом нараштају хвале Господње,
његову силу и чудеса која је учинио.
5Он је у Јакову учврстио сведочанство,
Израиљу је дао Закон
и заповедио нашим прецима
да их предају својим потомцима,
6да би нови нараштај знао,
деца што ће се родити,
па кад одрасту да то пренесу деци својој;
7да се у Бога поуздају,
да дела Божија не заборављају
и заповести његове да извршавају.
8Да не буду ко њихови стари,
нараштај бунтовни,
непослушно поколење несталнога срца
и духа коју није веран Богу.
9Јефремовци су били луковима наоружани
али су побегли на дан боја!
10Нису одржали савез са Богом,
одбили су да поступе по његовом Закону.
11Заборавили су његова дела,
чудеса његова која им је показао.
12А он је пред њиховим прецима учинио чудо,
у египатској земљи, у области Соан.
13Море је разделио и провео их,
воде је усправио да су попут зида.
14Дању их је водио облаком
и светлошћу ватре целе ноћи.
15Стене је у пустињи расцепио,
обилно их напојио као из дубина.
16Брзаке им је извео из раселине стене,
учинио да им воде као реке теку.
17А они су му упорно грешили,
пркосили Свевишњем у пустињи;
18у срцима кушали су Бога,
извољевали тражећи храну.
19Приговарали су Богу и рекли:
„Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!
20Јесте, стену је ударио,
потекла је вода и потоци се разлили.
Али кадар ли је да нам да и храну,
да свој народ месом снабде?“
21Зато се Господ разјарио када је то чуо,
па је пожар плануо на Јакова
и гнев је букнуо на Израиљ;
22јер у Бога веровали нису,
нису се поуздали да ће да их спасе.
23И он је заповедио облацима
и отворио одгоре врата небеска,
24да их запљусне мана,
даде им жито са неба да једу.
25И сви су јели хлеб моћника,
обиље хране им је послао.
26Довео је источни ветар са небеса,
донео је јужни ветар снагом својом.
27Месом их је ко прашином засуо
и крилатим птицама као морским песком.
28Дао је да падају по њиховом табору,
око њихових шатора.
29И они су јели, најели се до ситости,
јер он им је дао како су жудели.
30Али још их жудња није прошла
и још им је храна у устима била,
31када се гнев Божији дигао на њих.
И он поби њихове најјаче
и обори младиће Израиља.
32И поред тога опет су грешили,
нису веровали његовим чудима.
33Узалудне дане им је прекратио
и невољом наглом њихове године.
34А кад их је убијао, тражили су га
и враћали се, за Богом чезнули.
35Тада би се присетили да им је Бог био стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ!
36Али би га устима варали
и лагали језицима својим.
37Срцем му нису били одани,
нису били верни његовом савезу.
38Ипак, он се смиловао,
кривицу им опраштао
и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
љутњу своју није подстицао.
39Сећао се да су тело,
да су дах што испарава
и што се не враћа.
40А како су се често бунили у пустињи
и жалостили га у пустари!
41Упорно су искушавали Бога,
вређали су Светитеља Израиљевог.
42Нису се сећали његове руке
и дана када их је откупио од тлачитеља,
43када је у Египту знакове своје извео
и чудеса своја у области Соан.
44Реке је њихове у крв претворио,
а њихови се потоци нису могли пити.
45На њих је послао комарце, да их уједају,
жабе да их упропасте.
46Усеве њихове даде гусеницама
и скакавцима сав труд њихов.
47Градом им је стукао винограде,
а смокве сланом.
48Стоку им је граду изложио
и њихова говеда муњама.
49Послао је на њих врелину свог гнева,
срџбу и јарост,
невољу и чету анђела пропасти.
50Свом је гневу стазу припремио
и живот им од смрти поштедео није,
живот им је помору предао.
51Побио је све првенце у Египту,
прве од мушких у шаторима Хамовим.
52Свој је народ извео ко овце,
водио их попут стада кроз пустињу.
53Водио их је сигурно и плашили се нису,
а њихове душмане је преплавило море.
54Тада их је довео на своје свето тло,
на ову гору, освојену његовом десницом.
55Пред њима је отерао народе,
доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
по њиховим шаторима.
56Али они су поново искушавали
и бунили се против Бога Свевишњега,
прописе његови нису држали.
57Окренули су се, изневерили попут очева својих,
издали су као лук сломљени.
58Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
чинили га љубоморним својим идолима.
59Бог је то чуо, разјарио се
и сасвим одбацио Израиљ,
60па је напустио Пребивалиште у Силому,
стан који је подигао међу људима.
61Тако је ропству препустио снагу своју
и своју красоту рукама душмана.
62И народ је свој он предао мачу
јер се разјарио на своје наследство.
63Његове младиће прождрала је ватра,
па су му девице ко уседелице.
64Од мача су му свештеници пали,
а удовице их ожалиле нису.
65Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
као јунак којега је савладало вино!
66Душмане је своје назад одвукао
и довека их осрамотио.
67Јосифов је шатор одбацио,
племе Јефремово није изабрао,
68већ је изабрао Јудино племе
и гору Сион коју заволи!
69И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
попут земље довека га учврстио.
70Изабрао је свог слугу Давида,
узео га је од стада оваца.
71Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
и Израиљ, његово наследство.
72И он им је Пастир био по честитости свога срца,
водио их је својим умешним рукама.
