Песнь 129
Песнь восхождения.
1Из глубин взываю я к Тебе, Вечный.
2Владыка, услышь мой голос;
будь внимателен к моим молениям!
3Если бы Ты, Вечный, вёл счёт беззакониям,
то, о Владыка, кто бы устоял?
4Но у Тебя есть прощение;
пусть боятся Тебя.
5На Вечного я надеюсь, надеется душа моя,
и на слово Его уповаю.
6Душа моя ждёт Владыку
более, чем стражи – утра,
да, более, чем стражи – утра.
7Да уповает Исраил на Вечного,
потому что у Вечного – милость,
и великое избавление – у Него.
8Он избавит Исраил
от всех его беззаконий129:8 См. Мат. 1:21..
Псалам 129
Песма поклоничка.
1„Много су ме тлачили још од како млад сам био“ –
нек каже Израиљ –
2„Много су ме тлачили још од како млад сам био,
а ипак ме нису надвладали.
3Преко мојих леђа су орали орачи
своје дуге бразде.
4Праведан је Господ,
пресекао је конопце злотвора!“
5Нек се стиде, нек устукну
сви што Сион мрзе.
6Нек су као трава по крововима,
која свене пре него се почупа;
7која жетеоцу руку не испуни,
ни наручје оном који снопље веже.
8А ни пролазници нек не кажу:
„Благословени од Господа да сте!
Благосиљамо вас у Господње име!“
