Мардохей просит Есфирь о помощи
1Когда Мардохей узнал обо всём, он разорвал на себе одежду и одетый в рубище и с пеплом на голове вышел в город, громко и горько плача. 2Но дошёл он лишь до царских ворот, потому что никто, одетый в рубище, не мог в них войти. 3В каждой провинции, куда пришёл указ и повеление царя, у иудеев была великая скорбь и пост, плач и сетование, и многие из них, одевшись в рубище, лежали в пепле.
4Когда служанки и евнухи Есфири пришли и рассказали ей о Мардохее, она очень встревожилась. Она послала ему одежду, чтобы он надел её вместо своего рубища, но он её не принял. 5Тогда Есфирь призвала Атаха, одного из царских евнухов, поставленного прислуживать ей, и приказала ему узнать, что тревожит Мардохея и почему.
6Атах вышел к Мардохею на городскую площадь, что перед царскими воротами. 7Мардохей рассказал ему обо всём, что с ним случилось, и о точной мере серебра, которую Аман пообещал отвесить в царскую сокровищницу за истребление иудеев. 8Он дал ему и копию текста указа об их искоренении, который был обнародован в Сузах, чтобы он показал его Есфири, разъяснил ей и побудил её пойти к царю – молить его о милости и просить за свой народ.
9Атах возвратился и передал Есфири то, что сказал Мардохей. 10Тогда она велела ему сказать Мардохею: 11«Все чиновники царя и народ царских провинций знают, что для любого мужчины или женщины, которые войдут к царю во внутренний двор незваными, есть лишь один закон – такой человек будет предан смерти. В живых может остаться только тот, к кому царь протянет свой золотой скипетр. Но тридцать дней прошло с тех пор, как меня последний раз звали к царю».
12Когда Мардохею передали слова Есфири, 13он велел ответить так: «Не думай, что раз ты находишься в царском доме, ты одна из всех иудеев уцелеешь. 14Если в это время ты промолчишь, спасение и избавление для иудеев придут откуда-нибудь ещё, но ты и дом твоего отца пропадёте. И кто знает, не ради такого ли времени облеклась ты царским саном?»
15Тогда Есфирь велела ответить Мардохею: 16«Ступай, собери вместе всех сузских иудеев и поститесь ради меня. Ни ночью, ни днём не ешьте и не пейте в течение трёх дней. Я со своими служанками тоже буду поститься, как и вы. Потом я пойду к царю, хотя это и против закона, и если пропаду – то пропаду».
17Мардохей пошёл и исполнил всё, что велела ему Есфирь.
Мардохеј тражи Јестирину помоћ
1Мардохеј је сазнао шта је све учињено, па је раздро своју одећу, навукао кострет и посуо се пепелом. Изашао је насред града и плакао гласним и горким јецајем. 2Али отишао је само до царевих врата јер на царева врата није смело да се уђе у кострети. 3У свим областима, у местима где је досегла царева реч и његов закон, Јевреји су били у жалости, посту, плачу и лелеку. Многи су били у кострети и пепелу.
4Тада су Јестири дошле њене слушкиње и евнуси и то су јој јавили. Царица се силно потресла. Послала је одећу да обуку Мардохеја, да скине кострет, али он није хтео да је узме. 5Јестира је позвала Атаха, једног од царевих евнуха кога је он послао да јој служи, па му је наредила за Мардохеја да сазна о чему се ради и шта се дешава.
6Атах је отишао код Мардохеја на градски трг испред царевих врата. 7И Мардохеј му је пренео све што га је задесило и колико ће сребра укупно Аман да одмери у цареву ризницу да истребе Јевреје. 8Дао му је препис записаног закона о њиховом истребљењу, даног у Сусану, да покаже Јестири; да је обавести и наложи јој да иде код цара и моли га за милост, да пред њим заступа свој народ.
9Атах се вратио и пренео Јестири све Мардохејеве речи. 10А Јестира је наредила Атаху да пренесе Мардохеју: 11„Све цареве слуге и народ из свих царевих области знају да би било који мушкарац и жена, који би дошао у унутрашњост двора, а није позван, био убијен према једном његовом закону. Осим ако би му цар пружио златно жезло и оставио га да живи. А ја, ево, нисам позвана да идем код цара тридесет дана.“
12Тако су пренели Мардохеју Јестирине речи. 13А Мардохеј је овако одговорио Јестири: „И не помишљај у својој души да ћеш на царевом двору бити сачувана више од свих Јевреја. 14Јер, ако заћутиш у овом часу, Јеврејима ће са другог места доћи помоћ и избављење, а ти и дом твог оца ћете да настрадате. А ко зна, можда си баш за време попут овог доспела на место царице?“
15Јестира је одговорила Мардохеју: 16„Иди и окупи све Јевреје које нађеш у Сусану па постите за мене. Не једите и не пијте три дана, ни дању ни ноћу. А и ја и моје слушкиње ћемо да постимо и таква ћу да идем цару, макар и не било по закону. Па ако погинем – погинем.“
17Тако је Мардохеј отишао и урадио све како му је Јестира наложила.
