Есфирь становится царицей
1Спустя некоторое время, когда гнев царя Ксеркса остыл, он вспомнил Астинь, то, что она сделала, и то, что он приказал сделать по отношению к ней. 2Тогда царские слуги, которые прислуживали ему, предложили:
– Пусть для царя поищут красивых молодых девушек. 3Пусть царь назначит особых людей в каждую из провинций своего царства. И пусть они соберут всех красивых молодых девушек в гарем крепости Сузы под надзор царского евнуха Егая, который смотрит за женщинами, и пусть им выдают косметические масла для ухода за телом. 4И пусть девушка, которая понравится царю, станет царицей вместо Астинь.
Этот совет понравился царю, и он воспользовался им. 5В крепости Сузы был иудей из рода Вениамина по имени Мардохей, сын Иаира, сына Шимея, сына Киша, 6который был уведён в плен из Иерусалима царём Вавилона Навуходоносором2:6 Навуходоносор II, самый великий царь Нововавилонской империи, правил с 605 по 562 гг. до н. э. вместе с теми, кто был пленён с царём Иудеи Иехонией. 7Мардохей вырастил Гадассу, она же Есфирь, – свою двоюродную сестру, потому что у неё не было ни отца, ни матери. Девушка была пригожа и красива, и когда её отец и мать умерли, Мардохей взял её к себе вместо дочери.
8После того как царская воля и указ были объявлены во всеуслышание, в крепость Сузы привели и отдали под надзор Егая множество девушек. Есфирь тоже была взята в царский дворец и отдана под надзор Егая, смотрителя гарема. 9Девушка понравилась ему и приобрела его расположение. Он сразу же выдал ей пропитание и косметические масла для ухода за телом. Он приставил к ней семь служанок, выбранных для неё из царского дворца, и переселил её вместе со служанками в лучшее помещение гарема. 10Есфирь не рассказывала ни о своём народе, ни о сородичах, потому что Мардохей запретил ей. 11Мардохей каждый день прогуливался перед двором гарема, чтобы узнать, как поживает Есфирь и что делается с ней.
12Прежде чем в свой черёд войти к царю Ксерксу, каждая девушка должна была двенадцать месяцев ухаживать за собой, как было предписано женщинам: шесть месяцев притираний мирровым маслом и шесть месяцев благовониями и другими средствами. 13Когда девушка входила к царю, ей давали всё, чего бы она ни захотела взять с собой из гарема в царский дворец. 14Вечером она уходила туда, а на утро возвращалась в другую часть гарема под надзор Шаашгаза, царского евнуха, который смотрел за наложницами. Она уже не возвращалась к царю, если он не оставался ею доволен и не призывал её по имени. 15Когда пришёл черёд Есфири, дочери Авихаила, дяди Мардохея, который взял её к себе вместо дочери, она не попросила ничего, кроме того, что посоветовал царский евнух, смотритель гарема Егай. А Есфирь приобрела расположение у всех, кто её видел. 16Её отвели к царю Ксерксу в его дворец в десятом месяце, в месяце тевете (в начале зимы 479 г. до н. э.), в седьмой год его царствования.
17Есфирь понравилась царю больше всех прочих женщин, она приобрела его расположение и привязанность больше, чем все остальные девушки. Он возложил ей на голову царский венец и сделал её царицей вместо Астинь. 18И царь устроил великий пир в честь Есфири для всех своих сановников и знати. Он объявил по всем провинциям праздник2:18 Или: «освобождение от налогов». и с царской щедростью раздал дары.
Мардохей раскрывает заговор
19Когда девушек собирали во второй раз, Мардохей сидел у царских ворот. 20А Есфирь ничего не говорила о своих родственниках и о народе, как сказал ей Мардохей, потому что она слушалась наставлений Мардохея, как в те времена, когда он её растил.
21В то время как Мардохей сидел у царских ворот, Бигтан и Тереш, двое царских евнухов, охранявших порог, разгневались и составили заговор, чтобы убить царя Ксеркса. 22Но Мардохей узнал о заговоре и рассказал царице Есфири, а она рассказала об этом царю от имени Мардохея. 23Дело было расследовано и доказано, и обоих евнухов повесили на виселице2:23 Или: «посадили на кол»; так же в 5:14; 6:4; 7:9; 8:7; 9:13, 14, 25.. Обо всём этом было записано в летописи в присутствии царя.
Јестира постаје царица
1Након ових догађаја, када се утишао бес цара Артаксеркса, он се сетио Астине, онога што је урадила и што је било одлучено против ње. 2Тада су цареви младићи, који су му служили, рекли: „Нека се потраже за цара девојке, девице привлачног изгледа! 3Нека цар одреди надгледнике у свим областима свог царства. Нека они, у Сусану на двору, окупе у харему сваку девојку, лепу и привлачну девицу и предају је Игају, царевом евнуху и надгледнику жена, па нека им обезбеди да се дотерују. 4Девојка која се свиди цару нека влада уместо Астине.“ Овај савет је цару био прихватљив па је тако и урадио.
5У Сусану, на двору, живео је човек Јеврејин звани Мардохеј. Био је син Јаира, син Семаја, син Киса Венијаминовца 6који је био одведен из Јерусалима са групом изгнаника одведеном са Јехонијом, Јудиним царем кога је одвео вавилонски цар Навуходоносор. 7Он је одгајао Адасу, то јест Јестиру, ћерку његовог стрица, јер није имала ни оца ни мајку. Девојка је била лепа стасом и изгледом. Након смрти оца и мајке, Мардохеј ју је узео код себе као ћерку.
8Тада се прочуо царев указ и његова одредба, па су многе девојке биле окупљене на двору у Сусану и предане Игају. И Јестира је одведена на царев двор и предана Игају, царевом надгледнику жена. 9Девојка му се свидела и стекла његову наклоност, а он се ревно побринуо за њено дотеривање и њена следовања. Дао јој је и седам пробраних пратиља са царевог двора, па је и њу и њене пратиље преселио у најбољи део харема.
10Јестира није рекла из ког је народа и ко јој је род, јер јој је Мардохеј забранио да то говори. 11А Мардохеј се дан за даном шетао испред двора, испред харема, да сазна за Јестирино стање и шта ће да буде са њом.
12На сваку девојку би дошао ред да иде цару Артаксерксу, када би се завршило њено улепшавање од дванаест месеци, према одредби за жене. Наиме, толико је трајало време њиховог улепшавања: шест месеци са уљем смирне и шест месеци са балзамовим уљем и средствима за дотеривање жена. 13А девојка би овако отишла цару: било би јој дано све што би затражила да са собом из харема понесе на царев двор. 14Увече би ушла, а ујутро би се вратила у други харем и била би предана Сазгазу, царевом евнуху и надгледнику иноча. Више није смела да иде цару осим ако би му се свидела и ако би је цар позвао по имену.
15Када је дошао ред на Јестиру – ћерку Авихеја, стрица Мардохеја, који ју је узео код себе као ћерку – да иде цару, није захтевала ниједну ствар осим онога што јој је одредио Игај, царев евнух и надгледник жена. Тако је Јестира освојила наклоност свих који су је видели. 16Јестира је одведена цару Артаксерксу на његов царски двор десетог месеца, то јест месеца тевета2,16 Децембар/јануар., седме године његове владавине.
17Цар је заволео Јестиру више од свих других жена. Стекла је његову наклоност и љубав више од свих девица, па је ставио царску круну на њену главу и прогласио је царицом уместо Астине. 18Тада је цар у Јестирину част приредио велику гозбу за све своје главаре и своје слуге. Прогласио је празник за области и дао дарове какви доликују царевој дарежљивости.
Мардохеј разоткрива заверу
19Када су девице поново биле окупљене, Мардохеј је седео на царевим вратима. 20Јестира није рекла ко јој је род и из ког је народа, јер јој је Мардохеј забранио. Наиме, Јестира је све радила по Мардохејевим речима, као када је код њега била одгајана.
21Тих дана, док је Мардохеј седео на царевим вратима, двојица царевих евнуха од оних који чувају праг – Вихтан и Тарес – су се разгневили, те настојали да убију цара Артаксеркса. 22Али та ствар је била јављена Мардохеју и он ју је пренео царици Јестири, а она, Јестира, је испричала цару у Мардохејево име. 23Када се ствар разоткрила и доказала, обојица су била обешена о дрво, а све се у царевом присуству записало у Књигу дневника.
