Видение славы Вечного
1На тридцатом году моей жизни, в пятый день четвёртого месяца, когда я жил среди пленников у реки Кевар в Вавилоне, небеса раскрылись, и мне было видение от Всевышнего. 2В тот день (шёл пятый год плена царя Иехонии)1:2 Иехония правил Иудеей всего лишь три месяца и был уведён в плен в Вавилонию в 597 г. до н. э. (см. 4 Цар. 24:8-17; 2 Лет. 36:9-10). (31 июля 593 г. до н. э.) 3слово Вечного1:3 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь. было ко мне, священнослужителю Езекиилу, сыну Бузи1:3 Или: «ко мне, Езекиилу, сыну священнослужителя Бузи»., у реки Кевар в стране вавилонян, и там на мне была рука Вечного.
4Я смотрел и видел смерч, который надвигался с севера: огромное облако со сверкающими молниями, окружённое сиянием. Посреди огня было нечто, подобное сияющему металлу. 5В огне были подобия четырёх живых существ. Обличием они походили на людей, 6но у каждого из них было по четыре лица и четыре крыла. 7Ноги у них были прямыми, а ступни ног походили на копыта телёнка и сверкали, как блестящая латунь. 8Под крыльями на четырёх их сторонах у них были человеческие руки. 9Все они имели лица и крылья, и крылья их соприкасались одно с другим. Каждое из них двигалось лицом вперёд; при движении они не оборачивались. 10Лица у них были такими: у каждого из четырёх спереди было человеческое лицо, с правой стороны у каждого было лицо льва, с левой стороны – лицо вола, а сзади у каждого из них было лицо орла. 11Такими были их лица. Крылья у них были простёрты вверх; у каждого существа было по две пары крыльев: одна пара касалась крыльев других существ по обеим сторонам, а другая пара закрывала тело. 12Каждое из них шло лицом вперёд. Куда бы ни шёл Дух, шли и они, не оборачиваясь на ходу. 13Облик живых существ был подобен горящим углям, подобен факелам. Огонь непрестанно перемещался посреди существ; он пламенел, и из него вырывалась молния. 14Существа быстро передвигались вперёд и назад, подобно тому, как сверкает молния.
15Я смотрел на живых существ и видел на земле возле них колёса, по одному на каждого из четырёх. 16Колёса выглядели следующим образом: они искрились, подобно хризолиту, и все четыре колеса были одинаковыми на вид. Они выглядели так, словно колесо находилось в колесе. 17Двигаясь, они могли направляться в любую из четырёх сторон, куда были обращены существа; когда существа передвигались, колёса не поворачивались. 18Их ободья были высокими и устрашающими; по всему кругу ободьев всех четырёх колёс располагались глаза.
19Когда живые существа двигались, двигались и колёса, располагавшиеся возле них; когда существа поднимались с земли, поднимались и колёса. 20Куда бы ни шёл дух, шли и они; колёса поднимались с ними, потому что дух живых существ был в колёсах. 21Когда существа двигались, они тоже двигались; когда существа стояли, они тоже стояли, а когда существа поднимались с земли, колёса поднимались вместе с ними, потому что дух живых существ был в колёсах.
22Над головами живых существ было нечто, подобное своду, оно изумительно искрилось, подобно кристаллу; и этот свод был распростёрт над их головами. 23Под сводом крылья существ были простёрты одно к другому, и каждый из них имел по два крыла, закрывавших тело. 24Когда существа двигались, я слышал шум от их крыльев, который был подобен рёву могучих вод, подобен голосу Всемогущего или боевому кличу в воинском стане. Останавливаясь, существа опускали крылья.
25И из-за свода над их головами раздавался голос; останавливаясь, они опускали крылья. 26Над сводом, который был над их головами, было нечто, подобное престолу из сапфира, а над подобием престола, сверху, восседал Некто, похожий на человека. 27Я видел, что от пояса и выше Он был похож на сияющий металл, словно бы исполненный пламени, а ниже пояса Он был похож на огонь; Его окружало сияние. 28Сияние вокруг Него было подобно радуге в облаках в дождливый день.
Виђење небеских кочија
1У тридесетој години, петог дана четвртог месеца, док сам био међу изгнаницима на реци Хевар, отворила су се небеса, и указала су ми се виђења од Бога.
2Петог дана тог месеца, а то је пета година изгнанства цара Јоахина, 3дође реч Господња свештенику Језекиљу, сину Вузијевом, у земљи Халдејаца, на реци Хевар. Тамо је рука Господња била над њим.
4Погледам ја, кад гле, дође олујни ветар са севера с великим облаком у коме је пламтео огањ; око њега је била јака светлост. Усред њега, у самом средишту огња, било је нешто као сјајни метал. 5Усред тога је било нешто као четири бића, која су по изгледу била слична људском обличју. 6Свако је имало четири лица и четири крила. 7Ноге су им биле равне, стопала као у телета; блистали су као углачана бронза. 8Испод крила, на четири стране, имали су људске руке; свако од ових четворо имало је своје лице и своја крила. 9Крила су им се додиривала. Док су ишла, нису се окретала; свако се кретало напред.
10Овако су изгледала њихова лица: свако од ових је с предње стране имало људско лице; сва четири су имала лице лава с десне стране, а лице вола с леве стране; и сва четири су имала лице орла. 11Таква су им била лица. Крила су им била раширена од горе; свако је имало два крила која су додиривала крила суседног, док су им друга два покривала тело. 12Свако од њих се кретало напред. Где год је Дух ишао, тамо су ишли и они; нису се окретали док су ишли. 13Између тих бића је било нешто налик ужареном угљу, или бакљама. Светлост ватре је пролазила између бића, а из ватре су севале муње. 14Бића су трчала и враћала се као муња.
15И како сам погледао бића, видео сам да је на земљи, поред сваког од четири бића, био по један точак. 16Точкови су по изгледу и начину израде били налик хрисолиту; сва четири су изгледала исто. По свом изгледу и начину израде сваки је био као точак унутар точка. 17Којим год од четири праваца кретала, свако је ишло на своју страну, па се нису морала окретати. 18Рубови су им били високи и застрашујући; сва четири руба су свуда унаоколо била покривена очима.
19Кад су се бића кретала, покретали су се и точкови поред њих; кад су се бића подизала са земље, дизали би се и точкови. 20Где год би Дух ишао, ишли би и они, а точкови би се дизали са њима, јер је дух тих бића био у точковима. 21Кад би бића кретала, кретали би и точкови, кад би бића стала, стали би и они; а кад би се бића дизала са земље, с њима би се дизали и точкови, јер је дух тих бића био у точковима.
22Над главама бића простирало се нешто што је изгледало као свод, светлуцајући као кристал изнад њихових глава. 23Испод свода, крила су им се пружала једно према другом. Свако биће је имало два крила којима је покривало себи тело. 24Кад су се бића покренула, чуо сам звук њихових крила. Звук њихових крила је био као хук многих вода, као глас Свемоћнога, као бука војног табора. Кад би бића стала, спуштала би крила.
25Изнад свода над њиховим главама долазио је глас. Док су бића стајала, спуштала би своја крила. 26Над сводом изнад њихових глава је било нешто као сафир с изгледом престола. На врху тога што је изгледало као престо, било је неко обличје слично човечијем. 27Онда сам видео око његових бокова навише нешто као сјајни метал, као огањ, а од његових бокова наниже нешто као огањ; био је окружен светлошћу 28Светлост која га је окруживала била је као дуга у облацима на кишни дан.
То је изгледом било као слава Господња. Када сам то видео, пао сам лицем на земљу. Тада сам чуо један глас како говори.
