Повеление не забывать Вечного
1Вы должны старательно исполнять все повеления, которые я даю вам сегодня, чтобы жить и становиться всё более многочисленными, чтобы войти в землю, которую Вечный клятвенно обещал вашим предкам, и завладеть ею. 2Помни, Исраил, как Вечный, твой Бог, вёл тебя через пустыню все эти сорок лет, смиряя и испытывая тебя, чтобы узнать, что в твоём сердце: будешь ты исполнять Его повеления или нет. 3Он смирял тебя, заставляя тебя голодать, а затем насыщал манной, которой не знал ни ты, ни твои предки, чтобы научить тебя, что не одним хлебом живёт человек, но и каждым словом, исходящим из уст Вечного. 4Твоя одежда не изнашивалась и твои ноги не опухали все эти сорок лет. 5Пусть твоё сердце помнит, что как человек наставляет своего сына, так и Вечный, твой Бог, наставляет тебя.
6Соблюдай повеления Вечного, своего Бога, ходи Его путями и почитай Его. 7Ведь Вечный, твой Бог, вводит тебя в благодатную землю – землю с многоводными реками и водоёмами, с источниками, пробивающимися в долинах и в горах; 8в землю с пшеницей и ячменём, виноградными лозами и инжиром, гранатами, оливковым маслом и мёдом; 9в землю, где хлеба не оскудеют, и ты ни в чём не будешь нуждаться; в землю, где скалы содержат железо, и где из гор ты сможешь добывать медь.
10Когда ты поешь и насытишься, тогда славь Вечного, своего Бога, за ту благодатную землю, которую Он дал тебе. 11Берегись, не забудь Вечного, своего Бога, соблюдай Его повеления, законы и установления, которые я даю тебе сегодня. 12Иначе, когда ты поешь и насытишься, когда построишь хорошие дома и поселишься в них, 13когда твои стада и отары увеличатся, а серебро, золото и всё имущество умножатся, 14твоё сердце возгордится, и ты забудешь Вечного, своего Бога, Который вывел тебя из Египта, из земли рабства. 15Он вёл тебя через огромную и ужасную пустыню, иссохшую и безводную землю с ядовитыми змеями и скорпионами. Он дал тебе воду из кремневой скалы. 16Он кормил тебя манной в пустыне, которую никогда не знали твои отцы, чтобы смирить и испытать тебя и чтобы в конце концов, когда у тебя всё будет благополучно, 17ты не сказал про себя: «Я заработал это богатство своей силой и мощью рук». 18Всегда помни Вечного, своего Бога, потому что это Он даёт тебе возможность приобретать богатство, подтверждая – как это и есть сегодня – Своё священное соглашение, о котором Он клялся твоим предкам.
19Если ты когда-нибудь забудешь Вечного, своего Бога, последуешь другим богам и будешь служить и кланяться им, то – я свидетельствую против тебя сегодня – ты непременно будешь истреблён. 20Подобно народам, которых Вечный истребил перед тобой, будешь истреблён и ты за непослушание Вечному, твоему Богу.
Не заборављај Господа, Бога свога
1Држи и врши све заповести које ти данас заповедам, да бисте се умножили, те да бисте ушли и освојили земљу, за коју се Господ заклео вашим оцима. 2Сећај се целог пута којим те је Господ, Бог твој, водио четрдесет година у пустињи, да би те обуздао и искушао, те да би сазнао шта ти је у срцу, да ли ћеш вршити његове заповести или не. 3Он те је кротио, пустио те да гладујеш, па те је нахранио маном за коју ниси знао ни ти ни твоји преци, да те научи да човек не живи само од хлеба, него од сваке речи која излази из уста Господњих. 4За тих четрдесет година, одећа на теби није се поцепала, нити су ти ноге отицале. 5Стога, схвати у свом срцу да те Господ, Бог твој, одгаја као што отац одгаја сина.
6Држи заповести Господа, Бога свога, да би следио његове путеве и да би га се бојао. 7Јер, Господ, Бог твој, води те у добру земљу, земљу потока, извора и дубинских вода што извиру у долинама и брдима; 8земљу пшенице и јечма, лозе, смокава и нарова, земљу маслина, уља и меда; 9земљу у којој нећеш јести хлеб у сиромаштву, и где ти ништа неће недостајати; земљу где камење има гвожђа, из чијих ћеш брда ископавати бакар.
10Тада ћеш се најести и наситити, па ћеш благосиљати Господа, Бога свога, за добру земљу коју ти је дао. 11Пази да не заборавиш Господа, Бога свога, пропуштајући да држиш његове заповести, одредбе и прописе, које ти данас дајем. 12А кад се наједеш и наситиш, кад изградиш добре куће и у њима се настаниш, 13кад се твоја крупна и ситна стока размножи, кад стекнеш много сребра и злата и сва се твоја имовина увећа, 14немој да се узохолиш у срцу и заборавиш Господа, Бога свога, који те је извео из Египта, из куће ропства. 15Он је тај што те је водио кроз велику и страшну пустињу, пуну змија отровница и шкорпија, кроз сув и безводни крај и извео ти воду из стене тврде као кремен-камен. 16Он те је хранио маном у пустињи за коју нису знали твоји преци, да те укроти и искуша, те да те на крају учини срећним. 17Немој тада да кажеш у своме срцу: ’Својом силом и снагом својих руку сам стекао себи ово богатство.’ 18Сети се да ти Господ, Бог твој, даје снагу да стичеш богатство, да испуни свој савез за који се заклео твојим оцима, као што је то данас.
19А ако заборавиш Господа, Бога свога, па кренеш за другим боговима те им будеш служио и клањао им се, јамчим вам да ћете бити истребљени. 20Као што Господ истребљује народе пред вама, тако ћете и ви бити истребљени, јер нисте послушали глас Господа, Бога свога.
