Ответ Аюба
1Тогда Аюб ответил:
2– О, как бессильному ты помог!
Как дух слабого поддержал!
3Как посоветовал ты немудрому!
И как во всей полноте явил знание!
4Кто помог тебе сказать эти слова?
Чей дух говорил твоими устами?
5Духов умерших охватила дрожь,
трепещут подземные воды и их обитатели.
6Мир мёртвых обнажён перед Всевышним,
и покрова нет царству смерти.
7Распростёр Он север над пустотой,
ни на чём Он подвесил землю.
8Заключает Он воду в тучи Свои,
но тучи под её весом не рвутся.
9Он закрывает престол Свой,
застлав его облаком Своим.
10Начертил Он горизонт над гладью вод,
как границу света и тьмы.
11Столпы небес дрожат,
они в ужасе перед Его грозой.
12Силой Своей Он волнует море,
разумом Своим Он разит Рахава26:12 Рахав – мифическое морское чудовище, символизирующее силы зла и разрушения..
13От Его дыхания ясны небеса,
и скользящую змею пронзает Его рука.
14И это лишь часть Его дел;
только слабый шёпот о Нём мы слышим!
А гром Его мощи кто уяснит?
Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Е, баш си помогао беспомоћном,
баш спасао руку малаксалу!
3Баш си немудроме савет дао
и мудрости прегршт обзнанио!
4А коме си те речи објавио?
Чији је то дух из тебе изашао?
5Покојници испод вода дрхте,
ал’ и они што у њима живе.
6И Свет мртвих пред њим је огољен,
и трулеж је мртвих нескривена.
7Над безданом север је он простро,
окачио земљу у празнини.
8Воде је свезао над облаке своје,
али се облаци не цепају под њима.
9Престо је свој сакрио,
свој је облак над њим разастро.
10Поврх вода обзорје поставља,
као међу светлости и мраку.
11Дрмају се стубови небески,
ужаснути његовим прекором.
12Силом својом он море узбурка,
чудовиште Раву мудрошћу он смрска.
13Његов ветар разведрује небеса,
рука му пробада змију вијугаву.
14Гле, ово су обриси пута његовога,
само шапат речи што чујемо о њему!
Гром моћи његове ко ће да разуме?“
