Вторая речь Билдада
1Тогда ответил Билдад из Шуаха:
2– Когда ты положишь конец речам?
Подумай, потом будем говорить.
3Почему ты считаешь нас за скотов?
Почему за глупцов держишь?
4О ты, кто в гневе себя терзает,
опустеть ли ради тебя земле?
Скалам ли с мест своих сдвинуться?
5Истинно, свет у нечестивого погаснет,
даже искры не останется.
6Померкнет огонь у него в шатре,
и угаснет над ним светильник.
7Сократится мощь его шагов,
и падёт он жертвой своих же замыслов.
8Ноги его сами шагнут в силки,
запутаются в сетях ловца.
9Поймает его за пяту петля,
крепко схватит его ловушка.
10Силки для него раскинуты по земле,
и ждёт на пути западня.
11Страшат его ужасы отовсюду,
следуют за ним по пятам.
12Истощается сила его от голода,
и беда ждёт, когда он споткнётся.
13Изгложет кожу его болезнь,
съест Первенец смерти18:13 Первенец смерти – олицетворение болезни и смерти. его тело.
14Выволокут его из шатра, где он был в безопасности,
и приведут его к Царю ужасов18:14 Царь ужасов – олицетворение смерти..
15Пламя спалит его шатёр,
горящая сера изольётся на его жилище.
16Корни его засохнут,
и ветви его увянут.
17Память о нём исчезнет с земли,
и не будут о нём вспоминать на улицах.
18Изгонят его из света во мрак,
из мира живых прогонят.
19Ни детей, ни внуков
не останется после него в народе,
никого не останется после него
в местах, где он жил когда-то.
20На западе ужаснутся его судьбе
и на востоке будут объяты страхом.
21Да, такова участь беззаконного,
того, кто не знает Всевышнего.
Вилдад
1А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2„Када ћете да станете са причом?
Уразумите се, па да разговарамо.
3Зашто би нас за стоку сматрали?
Зар смо глупи у вашим очима?
4Ти што раздиреш у свом бесу душу своју!
Хоће ли због тебе земља да опусти,
хоће ли се са свог места померити стена?
5Баш се гаси светло зликовца,
неће сијати жар његовог плама.
6Згаснуће светло у његовом шатору,
а над њим ће догорети светиљка.
7Јењава жилавост његових корака
и руше га намере његове.
8Јер су му ноге упале у мрежу,
у њене се петље запетљао.
9Замка га је за пету зграбила,
заплела га омча.
10За њега је клопка на тлу сакривена,
на путу је замка за њега.
11Ужаснут је од страхота свуд унаоколо,
сатиру га на кораку сваком.
12Гладна га је невоља његова,
пропаст је спремљена да га саплете.
13Она му растаче делове коже,
најцрња смрт му једе удове.
14Одвлаче га из сигурности свог шатора,
и терају до цара страхоте18,14 До смрти..
15Њему туђи пребиваће у његовом шатору,
сумпор ће му по имању разасути.
16Корење његово иструлиће одоздо,
а његове гране свенуће одозго.
17Ишчезнуће са земље сећање на њега,
неће му се на улици име чути.
18Отераће га са светла у таму,
протераће га са земље.
19Остаће без рода,
без порода у народу своме,
без преживелога у свом завичају.
20На његов дан згрануће се и они на западу,
а и оне на истоку подилазиће језа.
21Заиста, такав је завичај злотвора,
такво је место онога што за Бога не зна!“
