Священное Писание

Начало 26:1-35

Исхак и Рабига у Ави-Малика

1В земле был голод, – не тот прежний голод, который был при Ибрахиме, – и Исхак пошёл к Ави-Малику, царю филистимлян, в Герар. 2Вечный явился Исхаку и сказал:

– Не иди в Египет; живи на той земле, где Я скажу тебе жить. 3Поселись на этой земле на время, и Я буду с тобой и благословлю тебя, потому что Я исполню клятву, которую дал твоему отцу Ибрахиму, и дам все эти земли тебе и твоим потомкам. 4Я сделаю твоё потомство многочисленным, как звёзды на небе, и дам им все эти земли, и через твоё потомство26:4 Или: «семя». получат благословение все народы на земле, 5потому что Ибрахим слушался Меня и хранил Мои повеления, заповеди, уставы и законы.

6И Исхак поселился в Гераре. 7Когда жители того места спросили у него о его жене, он сказал: «Это моя сестра», потому что боялся сказать: «Это моя жена». Он думал: «Жители этого места могут убить меня из-за Рабиги, потому что она красива».

8Однажды, когда Исхак уже долгое время прожил там, Ави-Малик, царь филистимлян, выглянул из окна и увидел, как Исхак ласкает свою жену Рабигу. 9Ави-Малик вызвал Исхака и сказал:

– Итак, она твоя жена! Почему же ты сказал: «Она моя сестра»?

Исхак ответил ему:

– Потому что я думал, что могу за неё поплатиться жизнью.

10Тогда Ави-Малик сказал:

– Что же ты сделал с нами? Один из мужчин мог лечь с твоей женой, и ты навлёк бы на нас вину.

11Ави-Малик приказал всему народу:

– Всякий, кто тронет этого человека или его жену, непременно будет предан смерти.

Спор с филистимлянами о колодцах

12Исхак засеял поля в той земле и в тот же год собрал урожай стократно, и Вечный благословил его: 13он разбогател, и состояние его всё росло, пока он не стал очень богатым. 14У него были такие большие стада мелкого и крупного скота и столько слуг, что филистимляне завидовали ему. 15Они засыпали землёй все колодцы, которые ещё во времена его отца выкопали слуги отца его Ибрахима.

16И Ави-Малик сказал Исхаку:

– Уходи от нас; ты стал слишком силён для нас.

17Исхак ушёл оттуда, поселился в Герарской долине и обосновался там. 18Исхак расчистил колодцы, которые были выкопаны во времена его отца Ибрахима, а затем засыпаны филистимлянами после его смерти, и дал им те же названия, какие прежде дал его отец.

19Слуги Исхака стали копать в долине и открыли там колодец с родниковой водой, 20но герарские пастухи затеяли ссору с пастухами Исхака, говоря: «Это наша вода!» Исхак назвал колодец Есек («спор»), потому что они спорили с ним. 21Потом они выкопали другой колодец, но и из-за него вышла ссора, поэтому он назвал его Ситна («вражда»). 22Он ушёл оттуда и выкопал ещё один колодец, из-за которого ссоры не было, и он назвал его Реховот («просторные места»), говоря: «Теперь Вечный дал нам место, и мы умножимся в этой земле».

23Он направился оттуда в Беэр-Шеву. 24В ту ночь Вечный явился ему и сказал:

– Я – Бог твоего отца Ибрахима. Не бойся, потому что Я с тобой; Я благословлю тебя и увеличу число твоих потомков ради Моего раба Ибрахима.

25Исхак построил там жертвенник и призвал имя Вечного и поставил там шатёр, а его слуги выкопали колодец.

26Ави-Малик пришёл к нему из Герара вместе с Ахуззатом, своим личным советником, и Фихолом, начальником его войска. 27Исхак спросил их:

– Зачем вы пришли, ведь вы были враждебны ко мне и прогнали меня?

28Они ответили:

– Теперь нам ясно, что с тобой Вечный, и мы решили: у нас должно быть клятвенное соглашение, между нами и тобой. Давай заключим договор, 29что ты не причинишь нам вреда, как и мы не тронули тебя, но всегда обходились с тобой хорошо и отпустили тебя с миром. А теперь ты благословлён Вечным.

30Исхак устроил для них пир, и они ели и пили. 31На другой день рано утром они дали друг другу клятву; Исхак простился с ними, и они ушли от него с миром.

32В тот же день слуги Исхака пришли и рассказали ему о колодце, который они выкопали. Они сказали:

– Мы нашли воду!

33Он назвал его Шева («клятва»), и до сего дня имя этого города – Беэр-Шева («колодец клятвы», «колодец семи»).

Жёны Есава

34Когда Есаву было сорок лет, он женился на Иегудифи, дочери хетта Беэри, и на Басемафе, дочери хетта Елона; 35и от них было много огорчения Исхаку и Рабиге.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 26:1-35

Исак у Герару и Вир-Савеји

1У земљи је завладала глад, другачија од оне што је била у Авра̂мово време. Зато је Исак отишао у Герар, к филистејском цару, Авимелеху. 2Господ му се указао и рекао му: „Не иди у Египат, него пребивај у земљи у коју те ја упутим. 3Борави у овој земљи и ја ћу бити с тобом, те ћу те благословити. А теби и твоме потомству даћу сву ову земљу, да извршим заклетву којом сам се заклео твоме оцу Авра̂му. 4Твоје потомство ћу умножити као звезде на небу и дати му све ове крајеве. Преко твог потомства биће благословени сви народи на земљи, 5зато што је Авра̂м послушао мој глас, и покоравао се мојим заповестима, одредбама и законима.“ 6Исак се тада населио у Герару.

7Када су га мештани питали за његову жену, он им рекао: „Она ми је сестра.“ Плашио се, наиме, да каже да му је она жена, јер је мислио: „Ако кажем да ми је жена, мештани би ме могли убити због Ревеке, јер је веома лепа.“

8Исак је већ тамо био дуже време, кад га је, једном приликом, филистејски цар Авимелех угледао с прозора како милује своју жену Ревеку. 9Авимелех је тада позвао Исака и рекао му: „Она је очигледно твоја жена. Како си могао да кажеш: ’Она ми је сестра’?“

Исак му одговори: „Помислио сам: ’Да не умрем због ње.’“

10Авимелех му тада рече: „Зашто си нам то учинио? Неко од људи је могао да легне с твојом женом и тако би на нас свалио кривицу.“

11Тада је Авимелех наредио целом народу: „Ко год такне овог човека или његову жену, изгубиће живот сигурно.“

12Исак је сејао у тој земљи, и те му је године уродило стоструко. Господ га је благословио, 13па се човек обогатио. Богатство му се све више увећавало, док није постао веома богат. 14Стекао је и стада оваца и говеда, те много слугу, тако да су му Филистејци завидели. 15Зато су Филистејци затрпали све бунаре што су их слуге његовог оца Авра̂ма ископале – у време његовог оца Авра̂ма, напунивши их земљом.

16Тада Авимелех рече Исаку: „Иди од нас, јер си постао много моћнији од нас!“

17Исак је отишао оданде и поставио шатор у Герарској долини, где се и населио. 18Исак је поново ископао бунаре који су били ископани у време његовог оца Авра̂ма, а што су их по његовој смрти затрпали Филистејци. Бунарима је дао иста имена која им је дао његов отац.

19Копајући у долини, Исакове слуге нађу извор питке воде. 20Због тога су се герарски пастири посвађали са Исаковим пастирима говорећи: „То је наша вода!“ Тај извор су назвали Есек26,20 Есек значи свађа., зато што су се свађали с њим. 21Онда су ископали други бунар, али су се посвађали и због овог. Зато су назвали бунар Ситна26,21 Ситна значи непријатељство.. 22Оданде се преселио и ископао други бунар. Око овога се нису свађали. Зато га је назвао Ровот26,22 Ровот значи широк простор., рекавши: „Господ нам је дао простор да се умножимо на земљи.“

23Оданде је отишао у Вир-Савеју. 24Исте ноћи му се Господ указао у сну и рекао му: „Ја сам Бог твога оца Авра̂ма. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомство због мога слуге Авра̂ма.“

25Исак је тамо подигао жртвеник и призвао име Господње. Тамо постави свој шатор, а његове слуге ископају бунар.

26Тада му из Герара дође Авимелех са својим саветником Охозатом и Фихолом, заповедником војске. 27Исак им рече: „Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?“

28Они одговорише: „Увидели смо да је Господ с тобом. Зато смо рекли: ’Хајде да се закунемо једни другима, и склопимо савез између себе.’ 29Ти нама нећеш чинити зла, као што ни ми тебе нисмо дирали. Напротив, чинили смо ти само добро и у миру те испратили. На крају, ти си од Господа благословени.“

30Исак им је онда приредио гозбу, па су јели и пили. 31Кад су ујутро устали, заклели су се једни другима. Исак их онда испрати и они оду у миру. 32Тог дана дођу Исакове слуге и известе га о бунару који су ископали. Рекли су му: „Нашли смо воду!“ 33Тај бунар су назвали Савеја. Зато се тај град све до данас зове „Вир-Савеја“26,33 Вир-Савеја значи Извор заклетве или Извор седморице..

34Кад је Исаву било четрдесет година, узео је за жену Јудиту, ћерку Веира Хетита, и Васемату, ћерку Елона Хетита. 35Оне су загорчавале живот Исаку и Ревеки.