Священное Писание

Исаия 1:1-31

1Видение об Иудее и Иерусалиме, которое Исаия, сын Амоца, видел во времена правления Уззии, Иотама, Ахаза и Езекии, царей Иудеи1:1 Уззия, Иотам, Ахаз и Езекия правили Иудеей в период с 792 по 686 гг. до н. э. Об их правлении см. 4 Цар. 15:1-7, 32–16:20; 18–20; 2 Лет. 26–32..

Грех народа

2Слушайте, небеса! Внимай, земля!

Так говорит Вечный1:2 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь.:

– Я воспитал и вырастил сыновей,

а они восстали против Меня.

3Знает вол хозяина своего,

и осёл – своё стойло,

а Исраил не знает,

народ Мой не понимает.

4О грешное племя,

отягчённый грехом народ,

потомство злодеев,

сыновья растления!

Оставили Вечного,

презрели святого Бога Исраила,

повернулись к Нему спиной.

5Зачем вы так упорны в своём отступничестве?

Хотите, чтобы вас били ещё?

Вся голова ваша в ранах,

всё сердце изнурено.

6С головы до пят

нет у вас живого места,

только раны, рубцы

и открытые язвы –

не промытые, не перевязанные,

не смягчённые маслом.

7В запустении ваша страна,

сожжены дотла города.

Чужаки грабят вашу землю у вас на глазах;

в запустении всё, как после разорения чужими.

8Остался Иерусалим1:8 Букв.: «дочь Сиона» – это олицетворение Иерусалима.,

как шатёр в винограднике,

словно шалаш на бахче,

точно город в осаде.

9Если бы Вечный, Повелитель Сил,

не сохранил нам нескольких уцелевших,

то мы уподобились бы Содому,

стали бы как Гоморра1:9 См. Нач. 18:20–19:29..

10Слушайте слово Вечного,

вожди «Содома»;

внимай Закону нашего Бога,

народ «Гоморры»!

11– Что Мне множество ваших жертв? –

говорит Вечный. –

Я пресыщен всесожжениями баранов,

жиром откормленного скота;

крови телят, ягнят и козлят

Я не хочу.

12Когда вы приходите,

чтобы предстать предо Мной,

кто вас об этом просит?

Не топчите Мои дворы;

13не приносите больше бессмысленных даров;

благовония Мне противны.

Ваши Новолуния, субботы, созывы собраний1:13 Праздник Новолуния – исраильтяне, пользовавшиеся лунным календарём, праздновали начало каждого месяца, которое совпадало с новолунием (см. Чис. 28:11-15). Суббота – седьмой день недели у иудеев, день, посвящённый Вечному. В этот день, согласно повелению Вечного, исраильский народ должен был отдыхать и совершать ритуальные приношения (см. Исх. 31:12-17; Чис. 28:9-10). См. также таблицу «Праздники в Исраиле». не терплю –

это праздники с беззаконием.

14Новолуния ваши и праздники

ненавидит душа Моя.

Они стали для Меня бременем,

Я устал его нести.

15Когда вы поднимаете свои руки в молитве,

Я прячу от вас глаза,

и когда умножаете ваши молитвы,

Я не слышу.

Ваши руки полны крови;

16омойтесь, очиститесь.

Удалите свои злодеяния

с глаз Моих долой!

Перестаньте творить зло,

17научитесь делать добро!

Ищите справедливости,

обличайте угнетателя1:17 Или: «поддерживайте угнетённого».,

защищайте сироту,

заступайтесь за вдову.

18Придите же, и вместе рассудим, –

говорит Вечный. –

Пусть грехи ваши как багрянец, –

убелю их, как снег;

пусть красны они, словно пурпур, –

они будут как белая шерсть.

19Если захотите и послушаетесь,

будете есть блага земные,

20но если будете упрямыми и мятежными,

вас поглотит меч, –

так сказали уста Вечного.

21Как же это стала блудницей

некогда верная столица?!

Она была полна правосудия,

обитала в ней правда,

а теперь вот – убийцы!

22Серебро твоё стало окалиной,

вино твоё разбавлено водой.

23Твои правители – изменники

и сообщники воров;

все они любят взятки

и гоняются за подарками.

Не защищают они сироту,

дело вдовы до них не доходит.

24Поэтому Владыка Вечный, Повелитель Сил,

могучий Бог Исраила, возвещает:

– О, как Я избавлюсь от врагов,

отомщу за Себя Своим недругам!

25Руку Мою на тебя обращу;

отчищу окалину твою, точно щёлоком,

отделю от тебя все примеси.

26Я верну тебе судей, как в прежние времена,

твоих советников, как в начале.

И тогда тебя назовут

«Городом правды»,

«Столицей верной».

27Сион будет выкуплен правосудием,

раскаявшиеся жители его – праведностью.

28Но мятежники и грешники будут сокрушены,

и оставившие Вечного погибнут.

29– Вам будет стыдно из-за священных дубов,

под которыми вы желали поклоняться идолам;

вы покраснеете за священные сады,

которые вы избрали вместо Меня.

30Будете как дуб с увядшими листьями,

как сад без воды.

31Сильные станут паклей,

дело их – искрой:

вспыхнут они вместе,

и никто не потушит.

New Serbian Translation

Књига пророка Исаије 1:1-31

1Виђење Исаије сина Амоцова, што је за Јуду и Јерусалим видео у време Јудиних царева: Озије, Јотама, Ахаза и Језекије.

Неразумни и грешни народ

2Чујте, небеса! Слушај, земљо,

јер говори Господ:

„Синове сам васпитао и подигао,

а они се одметнуше од мене.

3Во познаје власника својега

и магарац јасле господара својега.

Израиљ не зна;

народ мој не разуме!“

4Јао, грешнога ли пука,

народа огрезлог у кривици,

потомака злочиначких,

синова покварењачких!

Господа су оставили;

Светитеља Израиљевог презрели,

леђа му окренули.

5Где још да ударим,

одметници тврдокорни?

Сва је глава болна

и све срце изнемогло;

6од пете до главе здравог места нема,

него су убоји и модрице и ране отворене;

очишћене нису,

у завојима нису,

уљем заблажене нису.

7Опустошена вам је земља,

огањ вам је градове попалио,

ваше њиве пред вама харају туђинци.

Пустош је као кад опустоше туђинци.

8Остављена је ћерка сионска

као сеница у винограду,

као колиба у градини за краставце,

као град под опсадом.

9Да нам Господ над војскама

није оставио остатка,

као Содома били бисмо,

слични Гомори били бисмо.

10Реч Господњу чујте,

главари содомски!

Закон Бога нашег послушајте,

народе гоморски!

11„Шта ли ће мени мноштво жртава ваших?

– говори Господ.

Сит сам овнујских свеспалница

и наслага лојних са телади гојних.

И крв од бикова и јагањаца и јараца

не мили се мени.

12Кад долазите да ми се покажете,

ко то тражи од вас

да по мојим предворјима трупкате?

13Не умножавајте безвредне приносе,

кађење на које се гадим;

младине и суботе, сазивање сазива,

не подносим зле1,13 Или: идолске, грешне. свечаности.

14Младине ваше и празници ваши,

то мрзи душа моја,

то је терет за ме,

додија ми подносити.

15Кад за молитву ширите руке своје,

ја од вас одвраћам очи своје;

и кад продужујете молитву,

ја вас не слушам.

Ваше су руке огрезле у крви.

16Оперите себе, очистите себе.

Уклоните злоћу дела ваших испред очију мојих.

Престаните зло чинити,

17учите се добро чинити: тежите праву,

ублажите угњетавање,

дајте права сиротињи,

парничите се у корист удовице.

18Затим дођите да расправљамо

– говори Господ –

буду ли греси ваши као скерлет,

постаће бели као снег;

буду ли црвени као пурпур,

постаће као вуна.

19Ако будете вољни и послушате,

добра земаљска јешћете.

20А ако одбаците и буните се,

мач ће вас прогутати

– јер уста Господња рекоше.“

Тужбалица над Јерусалимом

21Како се претвори у блудницу

верна насеобина!

Била је пуна правичности,

у њој је боравила правда,

а сада су убице.

22Твоје је сребро као згура постало.

Твоје пиће се разводнило.

23Твоји главари су се одметнули,

с крадљивцима другови су постали.

Сваки се граби за мито

и хрли за поклонима.

Право сиротињи они ускраћују;

удовичина парница до њих не досеже.

24Зато говори Господар,

Господ над војскама, Силни Израиљев:

„Ах, кад се искалим на противницима

и кад се осветим непријатељима!

25Кад руку на тебе испружим,

да лужином згуру твоју очистим,

да из тебе онечишћења уклоним.

26Па ти судије опет поставим као некад,

саветнике као од давнина,

те да те прозову

’Град праведности’,

’Верна насеобина.’“

27Правда ће откупити Сион,

и праведност покајнике његове;

28а преступници и грешници заједно ће се скршити

и они који напуштају Господа погинуће.

Против обожавања светог дрвета

29„Због племенитог дрвећа ће се стидети,

зато што их славите;

и због лугова ћете се црвенети,

зато што сте их изабрали.

30Ви ћете бити слични храсту,

с лишћем што се на њему суши.

Налик лугу у ком воде нема.

31И скривено благо ће бити као кучина,

и онај ко га начини као варница –

обоје ће заједно изгорети,

а нико неће гасити.“