Забур 89 CARS - Псалми 89 NSP

Священное Писание

Забур 89:1-17

Четвёртая книга

Песнь 89

1Молитва пророка Мусы.

2Владыка, Ты был для нас прибежищем

из поколения в поколение.

3Прежде чем родились горы

и Ты образовал землю и весь мир,

от века и до века Ты – Бог.

4Ты возвращаешь человека в тление

и говоришь: «Вернитесь, смертные».

5Тысяча лет в глазах Твоих, как день вчерашний, что минул,

как несколько часов в ночи.

6Как наводнением уносишь людей;

они проходят, как сон.

Они – как трава, что утром взошла:

утром она цветёт и зеленеет,

а вечером вянет и засыхает.

7Мы исчезаем от Твоего гнева,

мы в смятении от Твоей ярости.

8Ты поставил наши беззакония перед Собою

и наши тайные грехи – перед лицом Своим.

9Наши дни проходят в Твоём гневе;

мы завершаем свои годы со стоном.

10Дней нашей жизни – лет семьдесят,

а для тех, кто покрепче, – лет восемьдесят,

и большая часть их – труд и скорбь;

быстро они проходят, и мы исчезаем.

11Кто познал силу Твоего гнева?

Ярость Твоя столь же велика,

сколь велик страх перед Тобой.

12Научи нас вести счёт нашим дням,

чтобы мы обрели сердце мудрое.

13Возвратись, Вечный! Как долго ещё будешь гневаться?

Сжалься над Своими рабами!

14Насыщай нас по утрам милостью Своей,

чтобы мы радовались и веселились все наши дни.

15Возвесели нас за дни, когда Ты наказывал нас,

и за годы, в которые мы испытывали бедствие.

16Да откроется взору рабов Твоих дело Твоё,

и слава Твоя – их детям.

17И да пребудет на нас милость Владыки, нашего Бога.

Укрепи наше дело,

укрепи для нас дело наших рук.

New Serbian Translation

Псалми 89:1-52

Псалам 89

Поучна песма Етан Езраита.

1О милости Господњој ја довека певам;

устима својим верност твоју разглашавам

нараштају сваком!

2Јер рекао сам: „Довека је милост чврста,

верност ти је постављена у небеса.“

3А ти: „Савез сам склопио са изабраником својим,

заклео се свом слузи Давиду:

4’Потомство ћу твоје довека да учврстим,

твој ће престо да потраје кроз поколење свако!’“ Села

5О, Господе, небеса славе чудеса твоја

и твоју верност у збору светих!

6Јер ко је тај на небу да је Господу налик,

да је као Господ међу синовима Божијим?

7Бог је величанствен на сабору светих,

страшнији је од свих што га окружују.

8Господе, Боже над војскама,

ко је попут тебе моћан Господ?

Верношћу си својом обавијен.

9Ти управљаш морем поноситим,

ти му спушташ таласе немирне.

10Скршио си Раву као да је заклан,

душмане си своје растерао силом руке своје.

11Твоја су небеса, баш као и земља;

свет и оно што га чини ти си поставио.

12Југ и север ти си начинио,

и Тавор и Ермон твом имену кличу.

13Мишица је твоја јака, рука ти је моћна,

десница је твоја подигнута.

14Твог престола темељи су праведност и правда;

милост и истина иду испред твога лица.

15Благо народу коме је клицање знано,

који живи у светлости лица твога, о, Господе!

16Имену се твоме они поваздан радују,

праведношћу твојом они се уздижу.

17Јер ти си слава њихове јакости,

наклоношћу твојом наш се рог89,17 Рог је симбол, метафора војне снаге, достојанства. уздиже.

18Јер наш је штит од Господа,

наш је цар од Светитеља Израиљевог.

19Тада си у виђењу говорио

свом верном народу и рекао:

„Своју помоћ дао сам јунаку,

изабраног из народа дигох.

20Нашао сам Давида, слугу свога,

уљем својим светим помазао сам га.

21На њему ће моја рука да почива,

мишица ће моја да га јача.

22Неће га варати непријатељ,

неће му наудити неправедник.

23Изломићу пред њим душмане његове,

и потући оне што га мрзе.

24Моја верност и милост моја биће са њим,

у моје ће се име подићи рог његов.

25Његову ћу руку дигнути на море

и на реке десницу његову.

26А он ће ме звати: ’Оче мој, Боже мој,

Стено мог спасења!’

27А ја ћу га поставити за прворођеног,

за најузвишенијег међу царевима земље.

28Довека ћу му очувати милост своју

и свој ћу савез да учврстим са њим.

29Довека ћу да учврстим потомство његово,

престо његов биће док је дана небу.

30А ако синови његови мој Закон напусте

и не живе по мојим уредбама;

31ако прекрше одредбе моје

и заповести моје не држе;

32казнићу им преступе шибом

и кривицу ударцима.

33Али милост своју никад нећу да им узмем,

верност своју нећу да порекнем.

34Нећу да погазим свој савез,

нећу да порекнем оно што устима обећао сам.

35Једном сам се заклео Давиду светошћу својом

и порећи нећу!

36Потомство ће његово довека да траје

и преда мном попут сунца престо његов;

37као месец заувек ће потрајати,

попут неба сведок верни.“ Села

38А сада си га свргнуо, згрозио се

и разјарио на свог помазаника;

39Порекао си савез са слугом својим,

у прашини му круну оскрнавио.

40Зарушио си му све зидине

и утврђења му у руине претворио.

41Харају га сви што путем прођу,

комшијама својим постао је ругло.

42Дигао си десницу душмана његових,

крвника његовог ти чиниш веселим.

43Још си му оштрицу мача отупио,

у боју му помогао ниси.

44Његов сјај си окончао,

срушио му престо у прашину.

45Скратио си дане младости његове

и загрнуо га срамотом. Села

46О, Господе, докле ћеш се крити?

Довека ти срџба као ватра букти?

47Присети се дужине мог живота.

Зар узалуд створио си све потомке људи?

48Ко је човек који је живео, а да смрти угледао није?

Из руку Света мртвих ко је живот избавио? Села

49О, Господе, где су твоја милосрђа давна

којима си се у верности својој заклео Давиду?

50Сети се, о, Господе, срамоћења својих слугу,

која носим у недрима од народа многих!

51Господе, њима су нас срамотили противници твоји;

њима су срамотили кораке твог помазаника.

52Благословен довека да је Господ!

Амин! Амин!