Забур 106 CARS - Псалми 106 NSP

Священное Писание

Забур 106:1-43

Пятая книга

Песнь 106

1Славьте Вечного, потому что Он благ

и милость Его – навеки!

2Пусть скажут так избавленные Им,

те, кого Он избавил от руки врага

3и собрал из разных земель –

с востока, с запада, с севера и с юга106:3 Букв.: «с моря»..

4Одни из них блуждали в пустыне по безлюдным дорогам

и не нашли города, в котором могли бы поселиться.

5Они голодали и жаждали,

и томилась их душа.

6Но воззвали они к Вечному в своём несчастье,

и Он освободил их от бедствий.

7Повёл их прямым путём в город,

где они могли поселиться.

8Да славят Вечного за Его милость

и за Его чудеса, сотворённые для людей,

9ведь Он утолил душу жаждущую

и душу голодную насытил благами.

10Другие сидели в кромешной тьме,

несчастные узники в железных оковах,

11потому что восстали против слов Всевышнего

и пренебрегли советом Высочайшего.

12Поэтому Он смирил их сердце тяжёлым трудом;

они падали, и некому было помочь.

13Тогда воззвали они к Вечному в своём несчастье,

и Он спас их от бедствий.

14Вывел их из кромешной тьмы,

сломав их оковы.

15Да славят Вечного за Его милость

и за Его чудеса, сотворённые для людей,

16ведь Он сокрушил бронзовые ворота

и сломал железные засовы.

17А безрассудные страдали за свои грехи

и за своё беззаконие.

18От всякой пищи отвращалась душа их,

и они приближались к воротам смерти.

19Тогда воззвали они к Вечному в своём несчастье,

и Он спас их от бедствий.

20Послал Своё слово и излечил их,

избавил их от гибели.

21Да славят Вечного за Его милость

и за Его чудеса, сотворённые для людей;

22да приносят Ему жертвы благодарения

и говорят о делах Его с радостью.

23Некоторые ходили на судах в море,

трудились в больших водах.

24Видели и они дела Вечного,

Его чудеса в пучине.

25Он говорил, и восстал штормовой ветер,

поднимая высокие волны.

26Корабли восходили до небес и низвергались в бездну;

душа моряков таяла в бедствии.

27Они кружились и шатались, как пьяные,

и вся мудрость их исчезла.

28Но воззвали они к Вечному в своём несчастье,

и Он вывел их из бедствий.

29Он превратил бурю в штиль,

и умолкали морские волны.

30Обрадовались люди, что волны утихли,

и привёл Он их к желаемой гавани.

31Да славят Вечного за Его милость

и за Его чудеса, сотворённые для людей;

32да превозносят Его в народном собрании

и хвалят Его в кругу старейшин.

33Он превращает реки в пустыню,

источники вод – в сушу,

34а плодородную землю – в солончак

за нечестие живущих на ней.

35Он превращает пустыню в озеро

и иссохшую землю – в источники вод.

36Он поселяет в ней голодных,

и они строят там город,

в котором могут поселиться;

37засевают поля и насаждают виноградники,

которые приносят обильные плоды.

38Он благословляет их, и они весьма размножаются;

не позволяет Он их стадам уменьшаться.

39Но когда народ убывает,

когда он унижен из-за угнетения, бедствия и скорби,

40тогда Всевышний изливает презрение на вождей

и заставляет их блуждать в пустыне, где нет путей.

41Бедного же Он возвышает из нищеты

и умножает его род, как стадо овец.

42Праведники видят это и радуются,

а нечестивые закрывают свои уста.

43Кто мудр – да уразумеет всё это

и поймёт милость Вечного.

New Serbian Translation

Псалми 106:1-48

Псалам 106

1Славите Господа!

Хвалите Господа јер је добар,

јер је милост његова довека.

2Ко ће да искаже силна Господња дела,

да му сву славу разгласи?

3Благо онима што се држе правде,

онима што увек поступају праведно.

4Сети ме се, о, Господе,

када си милостив свом народу;

у спасењу своме

и мене се сети;

5да видим напредак твојих изабраних,

да се радујем у радости народа твога

и хвалим се са твојим наследством.

6Згрешили смо као преци наши;

учинили смо неправду, скривили смо!

7Наши преци у Египту нису разумели чудеса твоја,

нису спомињали твоју велику милост,

па су се побунили крај мора,

крај Црвеног мора.

8А он их је избавио зарад свог имена,

да би силу своју показао.

9Запретио је Црвеном мору

и оно је пресушило,

па их је водио дубинама

као по пустињи.

10Спасао их је од руке мрзитеља,

откупио из руке душмана.

11И воде су преплавиле њихове крвнике,

нико од њих преостао није.

12Тада су поверовали његовим речима

и певали му хвалоспеве.

13Али брзо су му дела заборавили,

на савет његов чекали нису.

14У пустињи их спопаде жудња,

у пустари су искушавали Бога.

15И он је дао како су тражили,

али им је душе разболео.

16У табору су завидели Мојсију и Арону,

свецу Господњем.

17На то се земља распукла,

прогутала је Датана

и затрпала Авиронову дружину.

18Букнула је ватра у дружини,

сукнуо је пламен на злобнике.

19На Хориву излили су теле,

клањали се ливеном идолу;

20заменули су Славу своју

за лик вола који пасе траву!

21Заборавили су Бога, свог избавитеља,

који је у Египту велика учинио дела;

22чудеса у Хамовој земљи

и страхоте на Црвеном мору.

23Рекао је да би их истребио,

да његов изабраник Мојсије

није стао пред њега у процеп,

и одвратио његов разорни гнев.

24Презрели су земљу милу

и нису веровали његовој речи.

25Гунђали су у својим шаторима

и глас Господњи слушали нису.

26А он им се заклео

да ће их побити у пустињи;

27да ће им побити децу међу народима

и раселити по земљама.

28Али они су се приклонили Вал-Фегору

и јели жртве за мртве.

29Својим су га поступцима на гнев изазвали

па је пошаст букнула међу њима.

30Али устао је Финес да посредује

и пошаст је стала.

31То му се урачунало као праведност

кроз сва поколења, довека.

32Гневили су га и на водама Мериве,

па је и Мојсије због њих настрадао;

33јер су му дух раздражили

па је непромишљено говорио уснама својим.

34Нису истребили народе

за које им је Господ заповедио.

35Помешали су се с народима,

навикнули на њихова дела.

36Служили су њиховим идолима

и они су им постали замка.

37Жртвовали су своје синове

и своје ћерке злодусима.

38Проливали су невину крв,

крв својих синова и својих ћерки

које су жртвовали идолима Ханана;

крвљу су опоганили земљу.

39Оскрнавили су се делима својим,

одали се блуду поступцима својим.

40Тада је плануо гнев Господњи на његов народ,

згадило му се његово наследство.

41Предавао их је у руке народа

па су над њима владали они што их мрзе;

42тлачили их њихови душмани,

понизили под њиховом влашћу.

43Много пута их је избављао,

али су били бунтовних намера,

па су пропадали у својим кривицама.

44Али он би их погледао у њиховој муци,

чуо би им преклињање;

45па се због њих подсетио свог савеза

и сажалио по великој милости својој.

46Чак је учинио да им се смилују

сви тлачитељи њихови.

47Спаси нас, Господе, Боже наш,

скупи нас од народа,

да хвалимо твоје свето име,

да се дичимо твојом славом.

48Благословен да је Господ, Бог Израиљев,

од века до века.

И сав народ нека каже:

„Амин.“

Славите Господа!