Bibelen på hverdagsdansk

Salme 57

Tillidsfuld bøn om hjælp

1Til korlederen: En sang af David, dengang han flygtede fra Saul ind i en hule.

Åh, min Gud, vær mig nådig og barmhjertig,
    for jeg tyer til dig i min nød.
Jeg søger ly under dine vinger,
    indtil stormen er drevet over.
Jeg råber til den almægtige Gud,
    for han fører mig igennem til sejr.
Han sender mig hjælp fra Himlen,
    han frelser mig fra alle mine fjender.
        Han er trofast og god imod mig.
Jeg er omringet af blodtørstige løver,
    de er klar til at springe på mig.
Deres tænder er spyd og pile,
    deres tunge er et skarpt sværd.

Herre, lad din storhed fylde himmelrummet,
    lad din herlighed komme over hele jorden.

Mine fjender satte en fælde for mig,
    derfor er jeg dybt bekymret.
De gravede en faldgrube på min vej,
    men de kommer selv til at falde i den.

Jeg er fuld af tillid til dig, Gud,
    jeg vil synge og spille til din ære.
Jeg vil gribe min harpe og lyre,
    når befrielsens sol står op.[a]
10 Jeg vil takke dig, Herre, blandt folkeslagene,
    jeg vil synge din pris for de fremmede.
11 Din trofasthed fylder universet,
    din godhed når til skyerne.
12 Herre, lad din storhed fylde himmelrummet,
    lad din herlighed komme over hele jorden.

Notas al pie

  1. 57,9 Mere ordret: „Jeg vil stå op ved daggry.” Da solens lys driver nattens mørke på flugt, er daggryet et billede på det øjeblik, befrielsen kommer.

New Serbian Translation

Псалми 57

Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је пред Саулом побегао у пећину.

1Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се,
    јер у теби душа моја уточиште тражи;
и у сени твојих крила уточиште тражим
    док невоље прођу.

Вапим Богу Свевишњему,
    Богу који ми све чини.
Посегнуће са небеса, спашће ме;
    прекориће тог који ме гази; Села
    послаће Бог милост своју и верност своју.

Душа ми је међу лавовима,
    лежим међу прождрљивцима;
потомцима људи зуба ко копља и стреле,
    језика као мача оштрог.

Нека си узвишен врх небеса, Боже;
    слава твоја нек је над свом земљом.

Нози мојој спремили су мрежу,
    душа ми се повила;
испред мене јаму ископаше
    и у њу сами упадоше. Села

Срце ми је вољно, Боже,
    срце ми је вољно, да ти певам,
    и да ти свирам!
Пробуди се, биће моје;
    будите се, о, лиро и харфо,
    ја бих зору да пробудим.

О, Господе, хвалићу те међу народима,
    славићу те међу туђинцима.
10 Јер велика је милост твоја; до небеса,
    и до облака сеже верност твоја.

11 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
    слава твоја нек је над свом земљом.