1Vær ikke misundelig på onde mennesker,
stræb ikke efter at være sammen med dem.
2De har ondt i sinde
og taler altid om ugerninger.
3Det kræver indsigt at etablere et hjem
og visdom at bygge det op.
4Fyld rummene med kundskab
som kostbare og smukke skatte.
5En kriger, der også ejer visdom, er stærk,
klogskab er en fordel i kampen,
6for der skal lægges planer, før man går i krig.
Jo flere rådgivere, jo større chance for at vinde.
7Visdom ligger uden for tåbernes rækkevidde,
de har intet at sige, når en sag skal afgøres.
8Den, som altid planlægger ondt,
bliver kendt som en lumsk person.
9Tåbens ondskabsfulde tanker er synd,
den arrogante får et dårligt ry.
10Hvis du svigter under pres,
viser det, at du mangler styrke.
11Red dem, der er på vej til døden,
frels dem, inden det er for sent.
12Sig ikke, at du intet vidste om det,
for Gud kender dine tanker.
Han, som vogter din sjæl, ved det hele
og han gengælder enhver efter deres gerninger.
13Spis honning, min søn, for det er godt,
det smager så herligt og sødt.
14Visdom er honning for sjælen.
Får du visdom, er der håb for din fremtid,
et håb, der ikke vil skuffe dig.
15Lig ikke på lur for at angribe retskafne mennesker,
forbryd dig ikke ved at ødelægge deres hjem.
16Den gudfrygtige rejser sig igen, når han er faldet,
men den gudløse bliver liggende, hvor han blev fældet.
17Glæd dig ikke, når Herren straffer dine fjender,
vær ikke skadefro, når de får problemer,
18for det bryder Herren sig ikke om,
og måske standser han så sin straf.
19Lad være at ærgre dig over de ondes fremgang,
misund dem ikke, når det går dem godt,
20for de har hverken fremtid eller håb,
pludselig dør de, og det er forbi med dem.
21Min søn, vis ærefrygt for Herren og for kongen,
og hold dig væk fra dem, der gør oprør,
22for pludselig kommer straffen over dem,
og hverken Guds eller kongens straf er til at spøge med.
Flere vise ordsprog
23Følgende ordsprog er forfattet af forskellige vise mænd:
Partiskhed hos en dommer er forfærdelig.
24Hvis han frikender den skyldige,
bliver han forbandet og set ned på.
25Men hvis han dømmer retfærdigt,
bliver han æret og set op til.
26Et ærligt svar er tegn på sandt venskab.
27Du må have økonomien i orden,
før du tænker på at stifte familie.
28Lad være at anklage nogen uden grund,
kom ikke med en falsk forklaring i retten.
29Tænk ikke: „Nu skal han få betalt!
Han har selv været ude om det!”
30Jeg kom forbi en doven mands mark,
og en vingård, der tilhørte en tåbe,
31der var tidsler og ukrudt overalt,
og muren var styrtet sammen.
32Jeg så det, tænkte over det,
og tog ved lære deraf:
33„Bare en lille en på øjet,
bare lidt mere søvn,
en lille lur med foldede hænder.”
34Mens du har travlt med at hvile dig,
bliver du overlistet af fattigdom.
Двадесета прича
1Не завиди злима,
не пожели да си с њима;
2јер у срцу своме смишљају насиље,
најављују уснама невољу.
Двадесет прва прича
3Мудрошћу се подиже кућа,
а разборитошћу је основана;
4знањем су јој собе напуњене
сваким благом пожељним и вредним.
Двадесет друга прича
5Човек ратник је јак,
али онај који зна јача снагу своју;
6јер ћеш рат добити мудрим саветима
и победа је у многим саветницима.
Двадесет трећа прича
7Висока је мудрост немудроме,
он уста своја не отвара на судским вратима.
Двадесет четврта прича
8Ко је предан да зло смишља
назваће га сплеткарошем.
9Грех су безумни науми
и подругљивац је одуран људима.
Двадесет пета прича
10Клонеш ли у дану невоље,
клонуће и твоја снага.
11Спасавај оне које у смрт вуку,
извлачи оне што тетурају на погубљење.
12Јер, кажеш ли – „Али, ми то нисмо знали!“ –
неће ли схватити онај што прониче срца?
Неће ли знати онај који ти живот чува
и узвратити човеку по делу његовом?
Двадесет шеста прича
13Једи мед, сине мој, јер је здрав
и непцу је твоме сладак мед из саћа.
14Такво је познање мудрости души твојој
ако је пронађеш; тада будућност постоји
и твоја нада неће пропасти.
Двадесет седма прича
15Не вребај ко зликовац у потаји на дом праведника
и коначиште његово не руши.
16Јер падне ли праведник и седам пута, устаће,
а зликовац ће посрнути у невољи.
Двадесет осма прича
17Не радуј се док се руши душманин твој,
кад посрне нека ти се срце не весели;
18да Господ то не види и то буде зло пред њиме,
па са душманина повуче свој гнев.
Двадесет девета прича
19Не жести се због злотвора,
не завиди зликовцима;
20јер будућност не припада злотвору,
догорева светиљка зликовцу.
Тридесета прича
21Бој се Господа, сине мој, баш као и цара;
не дружи се с бунтовнима;
22јер изненадна долази њихова пропаст
и ко да зна који је крај ове двојице?
Остале мудре приче
23И ово се тиче мудрих људи:
Страхота је кад се гледа ко је ко на суду.
24Наиме, ко каже зломе – „Ти си праведан!“ –
људи ће га проклињати,
народи га презирати.
25А онима који га прекоре уживање ће бити,
на њих ће доћи благослов добра.
26Усне воли онај ко узвраћа праведним речима.
27Посао свој на пољу заврши,
припреми њиву своју, а онда изгради кућу своју.
28Не сведочи без разлога против ближњег свога,
зар ћеш да обмањујеш уснама својим?
29Не реци – „Како је он урадио мени, тако ћу и ја да урадим њему.
Узвратићу му по делу његовом!“
30Прошао сам поред поља ленштине
и поред винограда безумника.
31И гле, у трње је све зарасло,
копривама све обрасло,
зид камени беше срушен.
32Када сам то видео, срцем сам схватио,
видео сам и прихватио поуку:
33Још мало снова, још мало дремежа,
још мало доконо да склопиш руке;
34и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
и немаштина као насилник.
